Ko to gradi našu sreću?

Šta čini sreću? Jesu li to male svakodnevne stvari, radosti i postignuća ili ona mnogo više zavisi od okolnosti u kojima živimo, pitanja su koja smo postavili na Međunarodni dan sreće, koji se obeležava širom sveta svakog 20. marta.

Psihološkinja Jelena Stanić za O radio kaže da je potraga za srećom prilično naporna disciplina, koja zavisi od mnoštva faktora u životu.

"To uglavnom zavisi i od prilično napornog i predanog rada na sebi. Odluka da budemo srećni nije dovoljna, jer postoje stvari koje nam to ne daju. Ako se tim stvarima ne pozabavimo na vreme, ne postoji šansa da budemo srećni. Pozitivan način razmišljanja i optimizam pomažu, ali ako to nije autentično, teško da ćemo to izvesti na silu", kaže Jelena.

Celu emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" poslušajte u plejeru:

Naša sagovornica kaže da za ozbiljnije probleme uvek treba tražiti pomoć struke, jer je veoma važno uvek utvrditi šta je to što nas čini nesrećnim. Prema njenim rečima, na naš osećaj sreće dosta utiču spoljni događaji na koje često nemamo odgovor.

"Stres jako utiče na ličnu sreću, pa i na zdravlje. Od fizičkog zdravlja nam takođe sreća mnogo zavisi. Generalno, ako odaberemo stil života koji je pravi za nas, velike su šanse da ostvarimo sreću. Ne žele svi da žive brzo i ne žele svi da žive sporo. I to treba da razaznamo u sebi", kaže Jelena.

Na međunarodni dan sreće red je da pomenemo i indeks koji određuje top listu najsrećnijih zemalja sveta. Na osnovu parametara kakvi su GDP, socijalna zaštita, zdravlje i raspon životne dobi, percepcije korupcije, zadovoljstva vladom i očekivanja budućnosti, svake godine se rangiraju države tako da je empirijski moguće utvrditi čiji su stanovnici najsrećniji, a čiji tavore na dnu. I ovo istraživanje, kao i neka druga, jasno pokazuje ima li u nekoj državi napretka u pojedinim oblastima ili ne.

Prema poslednjem istraživanju indeksa sreće, Srbija se nalazi na 78. mestu u konkurenciji 156 država članica UN. U našem društvu, iz komšiluka, tu su Hrvatska na 82. i Crna Gora na 81. Makedonija na 88. mestu, dok je Kosovo na 66. mestu, a Slovenija na 51. mestu. 

Najsrećniji su građani Finske, Norveške, Danske i Islanda i to su podaci koji se ponavljaju od 2012. godine kada smo počeli da merimo nivo sreće među nama. Na začelju su afričke države poput Tanzanije, Centralno-afričke republike, Južnog Sudana i drugih.

Voja Malešev iz benda Drum 'n' Zez kaže da se ne slaže sa faktorima koji čine indeks jedinstvenim za sreću.

"Mislim da to nije baš najbolji pokazatelj stanja na terenu. Osećaj sreće je individualna stvar, mislim i da priroda čini značajnu stavku u subjektivnom osećaju sreće, a ovde nije pobrojana. Ako živiš negde gde sunce sine dvaput godišnje, teško da možeš da budeš razdragan i poletan kao u nekim sunčanim državama. Za mene lično, sreća je porodica, biciklizam, muzika, hrana... Tu ubrajam i posao i moram reći da sam do sada jako dobro prošao u životu, jer sam uspeo da se bavim onim što želim, a to je muzika, pa još i da živim od nje", kaže Voja.

Sagovornik Oradija kaže da ne dozvoljava spoljnjim uticajima da utiču na njegove faktore sreće.

"Moramo da napravimo neku polupropustivu mrežu kroz koju mogu da prođu lepe stvari, a one najružnije ipak da ostanu izvan. To su stvari koje mi otežavaju da opušteno uživam u onima koje me čine srećnim. Ako ja želim da vozim bicikl kilometrima, a infrastruktura mi to ne dozvoljava, to remeti moju sreću. Ako želim da se bavim muzikom još više i da još više zarađujem, a u stvarnosti zarađujem vrlo malo, ja se zapitam jesam li zaista toliko srećan kada dobijem mizeran honorar", kaže Voja.

Glumac Uroš Mladenović dodao je da obrazovanje takođe utiče na naš osećaj sreće. Na pitanje da li su momci i devojke kojima predaje srećni, Uroš kaže da oni nemaju referentni sistem za nešto drugo.

"Najveći problem jeste u tome da, kada si u srednjoj školi, izađeš jednom ili nijednom iz zemlje i onda tebi prosto sreću čine stvari u gradu u kome si. Tako da nemaš referentni sistem da škola može da izgleda drugačije. Vidim da i neke atmosferske stvari utiču na sreću, sistem obrazovanja, arhitektura škole, kako su obučeni nastavnici, sve su to delići slagalice koji mogu da ti promene svaki dan. Mislim da je veliki faktor sreće taj da li od škole i obrazovanja možemo da živimo, kod nas su novčana sredstva tabu, kao nešto što nije važno, a mislim da je veoma važno da od svog znanja možeš dostojanstveno da živiš, a ne da preživiš. I to proporcijano onome koliko si vremena uložio u svoje obrazovanje, tako da mislim da smo svi ispod te lestvice, da nam još uvek fali nadoknada za život i znanje, pogotovo za nas koji pokušavamo i dalje da učimo", kaže Uroš.

Prema njegovim rečima, sreća može imati negativan predznak jer svetom danas vlada, kako je naglasio, "tiranija sreće".

"Taj novi optimizam koji se stalno pominje, da treba da budeš srećan i da stalno razmišljaš pozitivno, to i nije baš lako. Znam koliko ljudi ima koji su prirodno tužni i depresivni, a onda se, naravno, slažem s tim da ova tiranija sreće sigurno njima ne prija. Društveni mediji, agresivne reklame koje te stalno teraju da budeš super i najbolji, da se fenomenalno provodiš i svima drugima pokazuješ sreću na društvenim mrežama, a da si ustvari možda usamljen i tužan. To je nešto što ne doprinosi sreći globalno, osim toga, mislim da te i to stalno individualno prezentovanje sebe drugima ne usrećuje dugoročno. Mislim da danas u društvu ne smemo da priznamo da smo tužni i depresivni, jer to nije dobro i to je stigma o kojoj se ne govori javno. Sve su to stvari koje otežavaju mladoj osobi, koja ima prirodne dileme", objašnjava Uroš.

Ipak, on ističe da sreća leži u kombinaciji rada, slobodnog vremena i zdravog okruženja, što su kategorije u kojima mora da se uživa. Ako jedna zaškripi, ni sreća nije potpuna.

Međunarodni dan sreće zamišljen je i utemeljen 2012. godine, a podstakao ga je filantrop, aktivista, državnik i istaknuti specijalni savetnik Ujedinjenih nacija Džejmi Ilien kako bi potaknuo, mobilizovao i unapredio globalni pokret sreće. Illien je 2011. godine izneo ideju i koncept stvaranja novog globalnog dana svesti, Međunarodnog dana sreće, visokim službenicima UN. Uspešno je vodio kampanju kako bi ujedinio globalnu koaliciju sve 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija i osigurao potporu tadašnjeg glavnog sekretara UN Ban Ki Muna, da podrži rezoluciju 66/281 zvanu "Međunarodni dan sreće", koja je na kraju usvojena jednoglasnim konsenzusom svih 193 država članica UN-a.

J. Mijatovič/P. Klaić