Kada je opravdano seći šumu?

Šume su najsloženiji i najveći kopneni ekosistem, u kojima žive različite grupe životinja i biljaka. Najveći su proizvođač kiseonika, umanjuju emisiju ugljen-dioksida, regulišu klimu, vežu tlo i sprečavaju nastajanje klizišta. Nažalost, šume nestaju na globalnom nivou, što zbog seče, što zbog požara i snažnih vremenskih nepogoda.

Fotografije: pexels.com

Kada sagledamo sve dobrobiti koje imamo od šume, deluje da seča šume nikada ne može biti dobra opcija. Međutim, postoje slučajevi kada je to ipak opravdano.

"Opravdana je kada je u pitanju prevođenje iz jednog tipa ekosistema u drugi. Postoje i slučajevi kada određene drvne vrste sprečavaju druge da rastu, pa tako da bi određena šuma opstala, morate deo i poseći. To je slučaj sada na Fruškoj gori, na primer, gde žele da vrate hrastovu šumu i zbog toga seku ovu koja je izrasla, da bi zamenili te dve vrste", rekao je David Okulić iz Naučno-istraživačkog društva studenata biologije i ekologije "Josif Pančić", gostujući u našoj emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim".

Njegov kolega iz Društva Mirko Šević kaže da je seča šuma opravdana i pri održavanju određenih tipova staništa koji su bitni u zaštiti prirode.

"Na primer, u Vojvodini su prisutni retki fragmenti stepe, koju pokušavamo da očuvamo, kao i mali broj životinja koji je tu uspeo da se zadrži. Taj predeo ima tendenciju da prelazi u žbunjak ili u neki vid šume, pa sečom žbunja i mladica drveća pokušavamo da sačuvamo to malo fragmenata stepe koji su nam ostali. Takođe, opravdana je i seča invazivnih vrsta drveća kojima smo okruženi. Bagrem je verovatno najpoznatija takva vrsta koja jako dobro uspeva kod nas, brzo se širi i teško ga je iskoreniti. Pogotovo je problem u šumama gde su neka drveća posečena, pa bagrem dobija više svetlosti za rast i onda da bismo sačuvali prirodnu šumu moramo da uklanjamo bagrem i ostale invazivne vrste biljaka, kako bi se omogućio prostor autohtonim vrstama da rastu", objašnjava Mirko.

Što se tiče neopravdane seče drveća, David smatra da najveći problem predstavlja način njenog sprovođenja.

"Često imamo priliku da vidimo da je neko brdo gde je bila šuma ogoljeno, pa kada naiđe neka kiša ili vetar, erodiraće to zemljište i uništiće taj ekosistem. To sada postaje problem i na Fruškoj gori", ističe on. 

Naši sagovornici složili su se da je uticaj čoveka u nacionalnim parkovima neminovan, ali i potreban zbog održavanja ekosistema.

"Ne možemo prirodu samo pustiti da radi svoje, jer smo pravili izmene par stotina godina i sada kada bismo je pustili da radi svoje, ona se ne bi vratila u prvobitno stanje. Zato je potrebno praviti neke korekcije i na neki način je usmeravati onako kako nam odgovara, jer invazivne vrste narušavaju balans između vrsta i preuzimaju ekosistem", kaže Mirko.

On kaže da je u svakoj seči potrebno pronaći dobar balans, jer svaka šuma ima određeni prag do kojeg možemo da eksploatišemo u nekoj dozi, a da nemamo neke ozbiljne posledice po sistem.

"U momentu kada prekoračimo tu stopu i dugo eksploatišemo preko tog nekog kapaciteta, posledice postaju sve ozbiljnije i dugotrajnije. Šuma nudi određene ekosistemske usluge koje mi uzimamo zdravo za gotovo, a koje priroda nama obezbeđuje kroz određene procese koji se u njoj dešavaju. Svi smo čuli da šuma proizvodi kiseonik i da reguliše klimu, ali ekosistemske usluge šume koje čovek koristi su razne i skoro ih je nemoguće sve nabrojati. Od drveta kao sirovine i građe, preko lekovitih biljaka, gljiva, hrane, nezamislivo mnogo stvari koje nam šuma obezbeđuje", objašnjava Mirko.

Nacionalni park Fruška gora je najstariji Nacionalni park u našoj zemlji i ima najveći stepen zaštite. Biolog Đurđica Simin iz Pokreta gorana Novog Sada kaže da od skoro postoji Savet korisnika Nacionalnog parka Fruška gora, koji čini nekoliko pojedinaca – predstavnika različitih institucija građana i korisnika u oblasti edukacije, istraživanja, pčelarstva, i sl.

"Oni su glas građana koji taj park koriste i u dijalogu su sa upravljačem Nacionalnog parka, koji zakonski i obavezno uređuje taj prostor i štiti Nacionalni park. Ono što se nameće kao goruća tema, a što se može videti i u konkursima u vezi sa pošumljavanjem, jeste rasadnička proizvodnja dobrih sadnica, kojima bismo mogli da obnovimo stare ekosisteme koje smo posekli. U Pokret gorana se javljaju ljudi sa željom da posade drvo, ali imaju problem da nađu kvalitetnu sadnicu. Kako se zakon o pošumljavanju menjao, tako su se menjale i naše aktivnosti, pa mi sada nemamo rasadnike. Zato je potrebno da razmišljamo o rasadničkoj proizvodnji kao mogućem preduzetničkom poduhvatu", istakla je Đurđica.

U emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim" govorili smo i o kažnjavanju bespravne seče šuma, o većinskom finansiranju Nacionalnih parkova upravo od prodaje drvnog materijala, o mogućnostima sađenja drvoreda u gradovima u cilju smanjenja ugljen-dioksida i o znanju i brizi mladih za životnu sredinu i ekosisteme.

Emisiju možete čuti u plejeru.

J. Golubović