Između 400 i 500 hiljada mladih želi da napusti zemlju

Nevladina organizacija "Srbija 21" nedavno je predstavila rezultate istraživanja na temu zašto ljudi odlaze iz Srbije. Podaci pokazuju da petina populacije želi ili razmišlja o tome da ode iz Srbije, a među njima je čak 40 odsto mladih ljudi, između 19 i 29 godina.

Fotografije: Pexels.com

Nenad Konstantinović iz organizacije "Srbija 21" kaže da je istraživanje obuhvatilo oko 1.000 ispitanika iz Srbije kojima su postavljana pitanja da li planiraju da odu iz zemlje, a ukoliko žele da odu, koji je razlog za to.

"Istraživanje je urađeno tokom juna i avgusta na celokupnoj teritoriji Republike Srbije na reprezentativnom uzorku. Dobili smo podatke koji pokazuju da 22 odsto želi ili razmišlja o tome da ode iz Srbije. Naravno, to ne znači da će svi oni preduzeti korake u tom pravcu. Međutim, nije taj podatak toliko zastrašujuć, koliko je zastrašujuć podatak da od tih 22 odsto, ili milion i po ljudi, 40 odsto čine mladi između 19 i 29 godina. Dakle, negde između 400 i 500 hiljada mladih koji su na početku radne karijere razmišlja o tome da ode iz zemlje. Oko 35 odsto čine ljudi u dobu između 40 i 49 godina, za koje bismo možda rekli da su zakasnili da odu, a da napuste zemlju najmanje žele sugrađani koji imaju više od 50 godina", rekao je Konstantinović.         

Pored ispitanika iz Srbije, istraživanje je obuhvatilo i ljude iz dijaspore, kako bi pružilo više odgovora o razlogu odlaska, a naš sagovornik kaže da je Srbija 21 prva organizacija koja je sprovela istraživanje takve vrste u dijaspori.

"To nije bilo lako, s obzirom na to da ne postoje zvanični podaci u Republici Srbiji gde i koliko ima naše dijaspore. Problem je bio postaviti uzorak. U ovaj deo istraživanja je ušlo oko 2.200 ispitanika, po uzorku koji smo mogli da napravimo, s obzirom na nekvalitetne podatke, ali smo obuhvatili veliki broj njih u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Švedskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, dakle tamo gde naše dijaspore najviše ima, a obuhvatili smo oko 20 zemalja. Iako nije reprezentativan uzorak, možemo da kažemo da su podaci relevantni i verodostojni", objašnjava Konstantinović i dodaje da se razlozi napuštanja Srbije ljudi iz dijaspore donekle razlikuju u odnosu na odgovore ispitanika u Srbiji. 

Dok ispitanici u Srbiji u većem broju navode kao razlog ekonomsku situaciju, male plate, nemogućnost zapošljavanja i životni standard, podaci dobijeni iz dijaspore pokazuju da ekonomski standard jeste na prvom mestu, ali veliki procenat čini i odgovor "bolji kvalitet života", pod čim ispitanici podrazumevaju bezbednost, izvesnost i uređen sistem u državi, kaže predstavnik organizacije "Srbija 21".

"Uviđamo da postoje elementi koji su im možda čak i značajniji od ekonomske situacije, odnosno, veće plate. Iz toga možemo da izvučemo zaključak da bi se određen broj ljudi možda i vratio ukoliko bi imao osećaj da i sa manjom platom u Srbiji može da ima perspektivu i nadu da će im život biti uređen, kao što je u inostranstvu, u uređenim sistemima", istakao je Konstantinović.

Ispitanicima u dijaspori postavljeno je i pitanje da li bi se nekad vratili u Srbiju. Prema podacima, njih 46 odsto dalo je negativan odgovor, dok 35 odsto kaže "možda, kada odem u penziju". Međutim, na pitanje "gde vidite život vaše dece u budućnosti?" 90 odsto ispitanika odgovorilo je "u ovoj zemlji gde sam sada ili u nekoj drugoj zemlji u inostranstvu", iz čega se, ističe Konstantinović, jasno vidi da ljudi iz dijaspore nemaju nameru da se vrate.

On kaže da se u tome vidi razlika u odnosu na ekonomske emigracije iz Jugoslavije šezdesetih godina prošlog veka, jer su se ti ljudi vratili u Srbiju kada su se penzionisali. Međutim, za ljude koji odlaze u poslednjih desetak godina deluje da se nikada neće vratiti, a razlog je taj što oni ocenjuju da Srbija ide u lošijem pravcu i da stagnira, dok samo osam odsto ljudi iz dijaspore smatra da Srbija napreduje. Naš sagovornik dodaje da čak 80 odsto ljudi izvan Srbije kaže da im je život u inostranstvu bolji nego život u Srbiji, a 53 odsto ispitanika iz Srbije takođe smatra da se bolje živi izvan naše zemlje.

Kako navodi Nenad, istraživanja su pokazala da mladi koji napuštaju državu nisu samo oni sa visokom školskom spremom, već dobar deo njih čine i oni sa stručnim srednjoškolskim obrazovanjem, što je razlika u odnosu na devedesete godine, kada su uglavnom odlazili najobrazovaniji.

"Više nije takva situacija i ne radi se samo o brain drain-u, već sada odlaze svi - kvalifikovani radnici, varioci, medicinske sestre, ne samo lekari i visoko obrazovani, već ljudi sa srednjom stručnom spremom i svako ko ume da radi. Ljudi sa srednjom školom odlaze mnogo više nego što je to bilo ranije. Ono što je posebno problematično jeste da su ljudi koji odlaze ustvari najhrabriji i oni koji su spremni da rizikuju. Inače, 75 odsto ispitanika koji kaže da će otići nije nikad bilo u inostranstvu. Oni, dakle, odlaze u nešto potpuno nepoznato i spremni su da preuzmu taj rizik. Njih zovemo risk tejkeri i to su ljudi koji bi, kada ne bi otišli iz Srbije, bili spremni da rizikuju i otvore privatnu firmu, pokrenu sopstveni posao ili da naprave iskorak na radnom mestu na kom se nalaze, da bi se dokazali ili unapredili nešto. Nažalost, ti ljudi ne vide mogućnost napredovanja u Srbiji, kao ni izvesnost, u smislu da tamo znate šta dete može da očekuje ako završi srednju školu, a šta ako završi fakultet. Sigurni su da će tamo dobiti posao ako završe fakultet i da će plata biti adekvatna njihovoj stručnoj spremi. To je jedan uređen sistem u kom nemate brigu, kao što imate ovde, da ćete možda završiti fakultet, ali nećete moći da se zaposlite nikako, bez obzira na to što ste ga završili", objašnjava Konstantinović.

Jedna od onih koja je napustila zemlju bez namere da se vraća je naša bivša sugrađanka Ivana Hostnik, koja već četiri godine živi u Portugalu, gde je otišla na stipendirane studije.

"Bilo mi je pokriveno sve, od vize i puta do smeštaja, tako da je to bila odlična mogućnost. Otišla sam jer u Srbiji nisam videla nikakvu mogućnost za sopstveni razvoj, ne samo profesionalni, već i lični. Radila sam, nisam bila prijavljena, uslovi nisu bili sigurni da bi me zadržali, a to što sam radila u Srbiji, mogu da radim svuda u svetu. Želela sam da promenim sredinu, a i da upoznam nove ljude i steknem novo iskustvo", kaže Ivana.  

Novosađanin Vuk Nedeljkov živi u Londonu i takođe nema nameru da se vraća u Srbiju.

"Još za vreme faksa sam uvideo kakvo je stanje stvari kod nas i pre nego sam ga završio sam otišao u Ameriku. Nisam sebe video u Srbiji. Smetao mi je taj naš mentalitet i neradništvo, 'džabalebarenje', nisam se video u takvom okruženju. Bio mi je potreban brži tempo života i podneblje gde leže prilike. Za Ameriku sam imao vizu, a vratio sam se kada sam saznao da mogu da postanem mađarski državljanin. To je za mene bila dobra opcija, jer sam znao da mi neće biti previše teško da naučim jezik. Njihovo državljanstvo mi je otvorilo vrata Evrope, a i sveta. Uz mađarsko državljanstvo dobio sam i priliku da radim, pa sam za relativno kratak period uštedeo dovoljno novca da bih se uputio u Veliku Britaniju. Proces odlaska nije bio baš jeftin, ali ne mogu reći ni da je previše koštao. Mislim da je to neka suma koju bi svako ili većina ljudi u Srbiji trebalo da može da priušti sebi", podelio je Vuk sa nama svoje iskustvo.

Nenad Konstantinović kaže da ne odlaze samo ljudi iz Srbije u velikom broju, već odlaze iz celog regiona, odnosno, onih zemalja koje predstavljaju bivši Istočni blok.

"Još je gora situacija u Bugarskoj, Hrvatskoj i Makedoniji. Kada prestanu administrativne barijere, a to je trenutak ulaska u Evropsku uniju, tada ljudi još više odlaze, jer im je lakše, što vidimo na primeru podataka koje smo dobili iz Hrvatske i Bugarske. Jako je važno da argumentovano raspravljamo o tom problemu. Sada u Srbiji ima sedam miliona, a prema podacima nas svake godine ima 100.000 manje, što govori o tome da ćemo mi kao društvo prestati da postojimo. Manje ljudi se rađa nego što umre svake godine i to oko 40.000 manje ljudi. Podaci OECD-a pokazuju da se oko 60.000 ljudi u poslednje dve, tri godine useljava u zemlje OECD-a i zvanično je podnelo zahtev za boravak u tim zemljama. Dakle, to nije ukupan broj onih koji odlaze u razvijene zemlje, pa možemo pretpostaviti da je taj broj i mnogo veći. To je tema kojom svi u ovom društvu treba da se bavimo, zbog čega smo mi i započeli istraživanje ove vrste", upozorava Konstantinović.

Prema njegovim rečima, u cilju pravljenja strategije koja će doprineti smanjenju broja mladih koji odlaze iz zemlje, organizacija "Srbija 21" dostaviće rezultate svojih istraživanja svim relevantim institucijama za rešavanje tog problema.

"Napravićemo od toga brošuru sa detaljima istraživanja iz koju mogu da se pokažu razlozi i kompletan materijal ćemo poslati Skupštini Republike Srbije, poslanicima, Vladi i ministrima resorno zaduženim za rešavanje tog pitanja, kao i nevladinim organizacijima koje se bave tom temom. Pre svega, da bismo smanjili odliv ljudi, moramo im uliti nadu da je moguć prosperitet i napredak u Srbiji, a to nije nimalo jednostavan zadatak", zaključio je naš sagovornik. 

Jovana Golubović