Vukašin Ranđelović: Najviše mi prija aktivizam mladih

Vukašin Ranđelović, odnedavno stalni član ansambla drame u Srpskom narodnom pozorištu deo je glumačke postave za predstavu "Krvave svadbe" Federika Garsije Lorke, u režiji Ivana Vuka Torbice. Ovaj pozorišni komad koji je, kako kaže autor, spojio tradicionalni teatar sa savremenim, imao je premijeru u Budvi gde ga je publika ispratila ovacijama.

"Krvave svadbe" su poetska drama ljubomore i osvete, dogovorenih i neželjenih brakova, sukoba strasti, časti i morala. To nije prva velika uloga u Vukašinovoj kratkoj karijeri, ali je svakako jedna od ozbiljnijih. On u ovoj koprodukciji SNP i Budva grad teatra igra Verenika kojeg naziva zadovoljnim mladim čovekom.

"On je rano dostigao neke životne ciljeve i ima ogromnu želju da se oženi i odvoji od majke, koja svu ljubav usmerava na njega gušeći ga time. Trudio sam se da odigram zadovoljnog čoveka koji je mnogo toga postigao i tek će mnogo toga postići'', kaže Vukašin na početku razgovora za Oradio.

Koliko si znao o Lorki i ovom komadu pre nego što si počeo da se pripremaš za "Krvave svadbe"?

Vrlo malo sam o njemu naučio na Akademiji. Dešava se da se za neke pisce više, a za neke manje zalepiš, a meni je Lorka promakao. Sada sam se upoznao i sa njegovim delima i životom i sa ovom dramom, naravno. Saznavanje informacija o Lorki je bilo vrlo zanimljivo.

Dobio si ulogu Verenika. Kako si se spremao za ulogu, budući da ovo nije tipična predstava na kakve smo navikli?

Pored toga što nije tipična predstava, ni rad na njoj nije bio tipičan. Bio je to letnji rad i imali smo jako malo vremena za istraživanje. Na dve trećine procesa smo se preselili u Budvu. Igor nas je dovodio pred svršen čin i govorio nam šta treba da radimo jer nismo imali uobičajeno vreme za promišljanje uloga i situacija. Trudili smo se da se uklopimo u njegovu formu i u okviru toga istražimo likove. Moram reći da je taj proces bio veoma zanimljiv i siguran sam da smo napravili jako dobru predstavu, koja će tek da se razvija.

Kako je prošlo prvo izvođenje "Krvave svadbe" u Budvi?

Bilo je jako čudno, barem meni koji sam prvi put bio u Budva grad teatru. Igor je u jednom trenutku rekao da smo mi tamo potpuni pank, usred svih tih zvukova karakterističnih za leto u Budvi. Trudili smo se da ih nadjačamo, što često nismo uspevali i probe su bile jezive, do generalnih, kad smo uspeli da se izborimo da se pogasi sva muzika u okolini pozornice. Premijera je prošla odlično, ljudi su veoma zadovoljni. Ja sam, na žalost, bio bolestan u vreme premijere, pa nisam obraćao previše pažnje na sve što me okružuje. Trudio sam se samo da ispunim sve do čega smo u procesu došli, ali po reakcijama publike, predstava je jako dobra.

Imao si ranije zanimljivih uloga kakva je, primera radi, ona u predstavi "Moćni rendžeri ne plaču". Ta predstava je bila dobro ocenjena. Koliko ti znači šansa koju si dobio?

To je bavila prva moja uloga u SNP-u, od kako sam zaposlen, gde sam u procesu učestvovao od početka. To je bilo nešto što sam razvijao od starta. Možda je malo nezahvalno sa moje strane, ali moram reći da nisam uspeo da dostignem maksimum, iako je publika bila zadovoljna. Mislim da je to jako veliki tekst. Tijana Grumić je to sjajno napisala, a mi nismo uspeli da povučemo sve linije iz teksta, ali smo uspeli da prikažemo neke stvari koje su važne za mlade ljude. Zadovoljan sam dokle sam stigao, ali mislim da to može i dalje da se razvija.

U međuvremenu si dobio ulogu u seriji "Ubice moga oca". Jesi li već završio snimanje?

To smo već snimili u toku juna, jula i avgusta. Videćemo kako će sve to da izgleda. To je moje prvo prosfesionalno iskustvo sa snimanjem, koje je takođe bilo vrlo zanimljivo. Igram lik Duće. On je mladi kriminalac i zapravio ne znam koliko više od toga smem da vam otkrivam, osim da mi je partnerka u seriji Sofija Milošević.

U međuvremenu si počeo i projekat sa Novim kulturnim naseljem. Igraš Kurblu i pričaš priče o problemima mladih. Koliko ti je bliska ta tematika?

Ja sam pristao na to, pored gomile obaveza, baš zbog cilja koji ta emisija ima. Imam dosta iskustva sa samoorganizovanim pozorištem jer sam imao veliki udeo u Pozorištu promena, a pokrenuo sam i udruženje "Otelotvorenje" preko kojeg se trudimo da predstavljamo profesiju na najbolji način. I sve to mi nije strano. Meni lično najviše prija samoorganizovanost i aktivizam mladih ljudi koji žele nešto da kažu i pokažu. Trenutno radimo i na formatu i formi, preciziramo sve da bismo što bolje ušli u snimanje. Neke smo stvari snimili, ali da bi se to uobličilo kako treba i da to legne mladim ljudima, da bude atraktivno, da nosi neku poruku i da prikaže to "kurblanje" ljudi koje predstavljamo.

To "kurblanje" je tipičan novosadski izraz. Kako si ga ti, kao rođeni Beograđanin, prihvatio?

Meni je bio prvo čudan taj izraz, ali jasna je metafora (smeh) Sve što pokušavamo sami da napravimo ovde radimo na kurblu. Zanimljiv mi je izraz, a i sam fenomen kurblanja nije nešto što mi je strano.

Imao si sreće da postaneš član ansambla SNP, što je šansa kakvu mnoge tvoje mlade kolege neće dočekati. Kakvu ti perspektivu u Srbiji vidiš za sopstvenu branšu?

Perspektiva je mala. Nezahvalno je da ja govorim o tome. Trudio sam se sa nekolicinom ljudi da ne razmišljamo o tome. Trudili smo se da ispunimo sopstvena očekivanja. Ako to uspeš, nije ti toliko stalo do negativnih ili pozitivnih mišljenja drugih ljudi. Činjenica je da svake godine diplomira previše mladih glumaca, da je malo tržište za sve njih. Produkcije su male i ne radi se puno, zato mislim da tu nema neke velike perspektive.

Osim "Krvavih svadbi", u kojim ćemo još predstavama moći da te gledamo naredne sezone?

U SNP-u ću raditi sa Nikitom Milivojevićem od 10. septembra. U pitanju je predstava "Veštice iz Salema". Ta predstava će uključiti dosta mladih glumaca i glumica, što je meni posebno drago. Premijera te predstave biće u novembru. Takođe, sa Anom Đorđević ću raditi autorski projekat koji spremamo za januar.

P. K.