...
TRENUTNO05:00 - 10:00Music mix by Anja

Društvo / Intervju

Vrednosti Novog Sada kao modernog grada preneti budućim generacijama

11.02.2022.

Svako za grad u kojem živi tvrdi da je najlepši na svetu, ili da se, makar, razlikuje od svih ostalih. Za Novi Sad možemo reći da ga karakteriše puno toga, a svakako urbanizam, pogotovo onaj iz druge polovine prošlog veka. Koliko je Novi Sad moderan pokazaće i izložba kolektiva BAZA, koji čini tim arhitektonskih stručnjaka zaposlenih na Fakultetu tehničkih nauka, među kojima je i vanredni profesor dr Dragana Konstantinović

.

"Novi Sad je baš moderan grad i time se upravo bavi i izložba koju organizujemo na Spensu, od 12. februara. Zato što smatramo da je taj deo istorije pomalo zaboravljen, skrajnut i možda obeležen ideološkom aurom, pa zbog tih razloga i ne vidimo da je previše moderan. Često se držimo toga da Novi Sad ima austrougarsko nasleđe, da je srednjoevropski, a u suštini Novi Sad je postao grad baš u vreme modernizma i svih tih modernizacijskih procesa“, ispričala nam je Dragana na početku ragzovora u emisiji "Dnevna soba" Oradija.

O kojem periodu je ovde konkretno reč?

Što se izložbe tiče, fokus je na drugoj polovini 20. veka i na svim procesima koji su se tada desili u našem gradu, kada je on jako porastao u svakom smislu, prostorno, demografski, industrijski... Tada je dobio obrise prave urbane sredine, kada je iz jedne varošice postao pravi grad, sa bulevarima i svim sadržajima koje jedan grad treba da ima.

Nekada su cela industrijska zona, železnička stanica i mnoge druge stvari bile na sasvim drugom mestu. Koliko je sada, sa vremenske distance, bilo dobro sve to izmestiti?

Mislim da su, pre svega, te odluke bile neophodne i omogućile su našem gradu da se širi i razvija, da izađe na Dunav, što je veoma značajna tema tih procesa. Izmeštanje industrijske zone, železničke stanice, na sever, omogućilo je gradu i građanima da se bolje iskoristi površina; počela je veća upotreba kanala koja je obezbeđivala vodu upravo za potrebe industrije, a sve to mu je dalo mogućnost da se rekonstruiše u savremeni urbani sistem. Te odluke bile su neophodne, većim delom dobre, iako su rušenja nekih objekata tada bila nepopularna, a i sa ove vremenske distance su svakako upitna. Posmatrajući Novi Sad danas, vidi se da su projektanti, još pedesetih godina prošlog veka, prilično znali šta rade.

draganabaza png

Šta bismo mogli da izdvojimo od objekata koji su zanimljivi, važni i, da tako kažemo, uspeli iz tog perioda?

Naša izložba dešava se na Spensu i ta odluka nije neobična, jer je naša veza sa Spensom višegodišnja i višeslojna. Sa tim prostorom se družimo kako profesionalno tako i u privatnim životima, i ako bi trebalo da izdvojim jedan objekat, onda bi to bio Spens. Nastao je baš u trenutku kada je taj period urbanističkog razvoja dovoljno sazreo da grad prepozna kapacitet da ostvari takav objekat, te složenosti, te veličine, za tako kratak rok.

Morali smo da napravimo ovaj uvod kako bismo stigli do onoga što nas očekuje od subote, a to je izložba koju kolektiv BAZA priprema baš na ovu temu?

BAZA je platforma koja nas okuplja i kroz koju radimo i činilo nam se da, nakon ove pauze kroz koju smo svi prošli, tema modernizacije treba da se predstavi široj pubici. Tako je nastao i projekat koji sintetiše razne formate kojima smo se bavili u prethodnom periodu, specijalno za ovu izložbu. Kao dve najintrigantnije stvari izdvojila bih jedan pripremljeni video kolaž o modernizaciji grada, koji je nastao na bazi digitalizovane arhive Neoplanta filma, a koju niko nije video već dugi niz godina. Tu se nalazi šest priča o rađanju grada, njegovoj modernizaciji, izgradnji bulevara, standardima života, pa na kraju i priča o Mišeluku kao nekoj kulminaciji tog urbanističkog procesa koja, na žalost, nije realizovana. To je proces koji je započeo Sekretarijat za kulturu i koji je na početku. Ustupljeni su nam fragmenti koji su bili dovoljno inspirativni da se kroz njih ispriča ta priča.

Tu je i priča o železničkoj stanici zbog site-specific projekta "Stanični kod", koja je i danas u fokusu zbog rekonstrukcije. Tu je i izložba "Fokus na modernizam" koja se fokusira na 15 godina razvoja kapitalnih objekata u Novom Sadu. Tu je i jedan zanimljiv dokumenatrni film koji se bavi istorijom Novkabela i pričom o tome da je naš grad, još pre 40 godina, želeo da postane IT-centar ovog regiona i Evrope. Svakako, tu je i jedan trajniji gest koji smo uspeli da sprovedemo na Spensu, za koji verujemo da će privući publiku, posebno onu koja se seća perioda osamdestih godina, kada je bio u funkciji veliki luster, koji se nekad nalazio u severnom holu. Ovaj projekat je želeo da ostavi trajno dejstvo kroz jednu prostornu instalaciju i rekonstrukciju, ali to ću ostaviti publici da uživo pogleda i vidi o čemu se zapravo radi.

draganabaza3 jpg

Uvek se postavlja pitanje koliko su objekti, koje je uhvatila neka patina, upotrebljivi u današnje vreme, uz određenu rekonstrukciju, naravno?

To i leži u osnovi ovog projekta. Mi smo u više navrata isticali da to nije nikakva nostalgija i idealizacija svega što je prošlo, nego je to jedno objektivnije sagledavanje onoga što imamo. To je, naravno, čitav grad, pojedinačne kuće u njemu, za koje verujemo da ih i danas definišu principi iz vremena kada su nastajali. Ti principi nisu usko vezani za ideologiju koja je tada vladala. Svi ti objekti su modernizovali ovu sredinu, pružili građanima, njenim korisnicima, jedan viši standard života ili korišćenja objekata. Imali su jednu humanizujuću funkciju i verujemo da su sve te funkcije aktuelne i danas. Oni možda jesu fizički oronuli i traže neku vrstu modernizacije u infrastrukturnom smislu, ali verujemo da bismo, kada bi se sve to raščistilo, opet došli do jedne dobre arhitekture, koja je spremna da živi još barem 50 godina.

Kako trasirati neke nove građevine, tako da naši potomci za sto godina to pohvale i kažu da smo uradili dobar posao?

Mislim da je ključno mesto da potražimo kontinuitet u našoj sredini i to i jeste jedan od ciljeva projekta, da prikažemo da Novi Sad jeste savremen grad već puno godina i da te vrednosti koje su u njega usađene treba da se prenesu narednim generacijama, ne na način da rekonstruišemo sve ono što imamo, već da izgradimo nove, koje će pokušati da dosegnu trasirane vrednosti koje su usađene u urbano tkivo. Biti savremen, ali se držati nekih etičkih i humanističkih principa koje smo dobili u svoje nasledstvo.

draganabaza1 jpg

Kolektiv BAZA

Sve ovo o čemu smo pričali publika će moći da vidi na izložbi?

Tako je. Izložba počinje 12. februara, svečano otvaranje je u 18 časova u okviru kojeg će biti i premijera filma, ali i još nekoliko sadržaja. Izložba traje do 26. februara, a 17. februara imamo jednu vođenu šetnju kroz izložbu i razgovor o filmu "Novkabel ERA". Takođe, na samom zatvaranju izložbe, 26. februara, promovisaćemo i knjigu "Spens – mera grada" i tada ćemo imati još jedno stručno vođenje kroz izložbu. Inače, ceo projekat realizuje udruženje BAZA - Platforma za prostorne prakse, koji uključuje i Miljanu Zeković, Višnju Žugić, Bojana Stojkovića, Slobodana Jovića i Maju Momirov i zapravo to je autorski tim koji stoji iza čitave izložbe, uz veliki broj saradnika koji su nam pomagali i koji su dali doprinos svemu ovome. Sve ovo podržala je Fondacija Novi Sad 2022 - Evropska prestonica kulture, u okviru programskog luka Seobe. 

Ovo, naravno, nije prvi projekat koje je realizovalo udruženje BAZA?

Tako je, prethodni projekat je bio pod nazivom DAN 2019. koji se na žalost desio samo tada jer nas je korona sve izbacila iz kontinuiteta. DAN je celodnevni događaj koji traje 24 časa, a kojim se aktivira jedna kuća, jedna tačka grada na 24 časa i otvara publici, ne samo kroz izlaganje same kuće i šetnju kroz nju, već i kroz jednu umetničku izložbu. Te 2019. godine DAN je održan u Radničkom domu i u tom značajnom objektu Dragiše Brašovana, kojim započinje modernizacijski niz na Bulevaru Mihajla Pupina, prikaza je izložba "Pogledaj nevidljivo", koja je nastala kroz jedan međunarodni konkurs za prostornu provokaciju, može se tako nazvati, radovima koje su naši učesnici slali na zadatu temu. Taj objekat inače nije previše dostupan javnosti, a nakon DAN-a su se i neke stvari promenile, pa je tako sala u okviru Radničkog doma sada sređena i funkcionalna.

draganabaza4 jpg

Šta je ono čime ćete se baviti nakon završetka izložbe na Spensu?

Ovaj projekat ima svoj afer life. Deo izložbe će ostati da nas stalno podseća na to da se projekat desio, a druga stvar jeste knjiga koju planiramo da završimo u prvoj polovini godine i koja će obuhvatiti ne samo projekte i ono što je na izložbi prikazano, nego će možda dati jednu širu sliku modernizacijskih procesa u Novom Sadu i, na neki način, problematizovati tu priču i dati je drugim istraživačima, našim savremenicima da se time bave.

Draganino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Konkurs za stručnu praksu arhitekata

Agencija Wilmotte & Associés architectes, Francuski Institut u Srbiji i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu objavili su konkurs za finansiranje…

.

SKICA je za sve koje stvarno zanima arihiktura

Angažovanje studenata van nastavnih aktivnosti vezanih za stručni deo i povezivanje sa kolegama iz regiona, pa i sveta, nije previše…

.

Memorijalni centar žrtvama racije bez diskusije u stručnoj javnosti

Završetak godine u kojoj je Novi Sad bio Evropske prestonice kulture doneo nam je jedan veoma važan projekat, čija je…

.

Studio M bi mogao da sačuva svoj identitet

Iza svake dobijene, odnosno, dodeljene nagrade, stoji ogromna posvećenost poslu i veliki rad krunisan uspešnim završetkom. Kažu još i da…

.

Novkabel era: Od studentskog projekta do ozbiljnog arhitektonskog filma

Arhitektura je jedna od retkih nauka koja, na sebi svojstven način, spaja i obuhvata umetničku stranu arhitekte, njegovu inovatorsku i…

.

Ana Džokić: Zajedno do humanijeg stanovanja

Ana Džokić je arhitektica koja ima, za naše standarde, nesvakidašnji pogled na arhitekturu. Njena interesovanja su dobre urbanističke prakse, odnosno,…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Anja
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 10:10 Pesma dana

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo