Studio M bi mogao da sačuva svoj identitet

Iza svake dobijene, odnosno, dodeljene nagrade, stoji ogromna posvećenost poslu i veliki rad krunisan uspešnim završetkom. Kažu još i da tamo gde nema nagrada, nema ni napretka. Četiri mlade studentkinje, sada već svršenih studija arhitekture u Novom Sadu, osvojile su veoma važnu nagradu Udruženja arhitekata Srbije za najbolji master rad iz oblasti arhitekture u 2022. godini. Anja Marjanović bila je deo tog tima koji se bavio biserom novosadske arhitekture, kako njegovim izgledom tako i prema upotrebnoj vrednosti. Tema im je bio Studio M, nekadašnji dom radijskog i muzičkog sektora RTV-a, pa i našeg Oradija. 

"Upravo sam odbranila master rad koji sam uradila sa koleginicama Bojanom Uzelac, Anastasijom Radovanović i Ivom Pejčić. To je bio jedan kolektivni proces kroz koji smo prolazile nekih godinu dana, koji je proizašao iz naših prethodnih teorijskih istraživanja", ispričala nam je Anja na početku gostovanja u emisiji "Dnevna soba" Oradija.

Šta je bila tema tog master rada?

U celom procesu učestvovale su i naše profesorice Miljana Zeković i Višnja Žugić koje su ispratile ovaj kompleksni proces i naše stvaralaštvo. Mi smo se zapravo bavile rekonstrukcijom i revitalizacijom poznatog, kultnog objekta Studio M u Novom Sadu. Ceo rad je bio baziran na prethodnom teorijskom radu koje smo prolazile svaka posebno, u svojoj zasebnoj temi, da bismo sve to kasnije preimenovale u arhitektonske intervencije koje smo primenile na samom objektu.

Mi sa RTV-a, posebno sa radija, veoma smo vezani za tu zgradu jer je to bio naš dom sve do selidbe u novu zgradu na Mišeluku. Kakvo je vaše viđenje daljeg života tog jedinstvenog prostora?

Naš koncept revitalizacije i rekonstrukcije počeo prvenstveno iz kritičkog pristupa prema trenutnoj situaciji u kojoj se objekat nalazi, što je izuzetno tužno, jer on ima vanvremensku vrednost. Mi smo njegov kontekst pre svega razmotrili u onom u kojem se nalazi danas, a to je da predložena rešenja apsolutno nisu pogodna i ne čuvaju identitet samog objekta. Takođe smo svedoci da u holu Studija M postoji stalna umetnička postavka koja je potpuno narušila arhitektonski koncept arhitekte Pavla Žilnika koji je izvorni tvorac samog objekta. Sama izložba nije loša, ali kontekst u kojem se ona nalazi, odnosno, sam hol Studija M, nije pogodan za tu vrstu postavke i te dve stvari se uošte ne uklapaju. 

Anja Marjanović

Kako teče sam vaš rad, od ideje do realizacije?

Uvek se počinje od teorijskog okvira, gde nam je važno da prikupimo što više podataka, ne samo istorijskog tipa, nego i društvenog, poput nekih dešavanja koja su se u prethodnom, ali i ovom veku odvijala u tom objektu. Nastupi mnogobrojnih bendova koji su svoju muziku tamo izvodili ili snimali svoje antologijske ploče činile su da je taj studio, u nekadašnjoj državi, smatran jednim od najkvalitetnijih objekata za snimanje i izvođenje muzike, jer je njegova akustična sala jedna od najznačajnijih u bivšoj državi.

Koja je ipak sudbina Studija M?

U stvarnosti, njegova sudbina je prilično neizvesna. Mi smo našom apstraktnom vizijom rekonstrukcije i revitalizacije, koja je u studentskom domenu, zaista pokušali da uradimo tako da se ne izgubi njegov identitet, već da kvalitetno sačuva sve primese koje objekat već poseduje. I da ga obnovi u skladu sa vremenom u kojem smo mi sada, kako bi sam objekat mogao da prati vreme i tranzicije koje se dešavaju.

Kako je stručna javnost saznala za vaš rad i dodelila mu zaista vrednu nagradu, kao najboljem master radu u našoj državi na polju arhitekture?

Mi smo u saradnji sa profesoricama prijavile naš rad za konkurs u malo drugačijem, reprezentativnom obliku, praveći katalog. Naš rad je teorijsko-projektantski i dobile smo potrebu da se ne izrazimo samo kroz grafičke prikaze, odnosno crteže, već i kroz teorijska objašnjenja koja će da potkrepe sve ono na čemu smo intervenisali u samom projektu i što se odnosi na proces projektovanja i izgradnje.

Koliko bi bilo realno da ta ideja ipak zaživi?

Zaista verujem da bi mogla. Takođe, verujem da bi takav objekat odgovarao svim ljudima koji bi želeli da konzumiraju taj prostor jer smo se orjentisali da zadržimo njeogvu primarnu funkciju, a to je da to bude muzički studio, kao i da to bude prostor za umetnike. Tu bi umetnici mogli da koreliraju sa svojim stvaralaštvom i sa konzumentima, kako se ta veza nikada više ne bi prekinula iz bilo kakvih društveno-političkih razloga i promena. 

Ideja, ukoliko se i ne sprovede u delo, ostaje kao zanimljiv rad koji bi mogao da bude deo neke izložbe. Gde bi vaš rad mogao da se pogleda u budućnosti?

Od strane selektora bile smo odabrane da budemo deo manifestacije "Piranski dnevi arhitekture" u Piranu u Sloveniji i naš rad je već bio izložen tamo. Bilo bi jako interesantno da se taj rad izloži u našem gradu, ili zemlji, kako bi šira javnost, posebno ona koja je identifikovana sa tim prostorom, pokušala da razume šta je on sada, a šta mi želimo da predočimo kao ideju za njegovu budućnost. 

Arhitekte jesu inženjeri, ali su svakako i umetnici. Kako se ti više osećaš, kao umetnik ili kao inženjer?

Vremenom bih to poistovetila. I jedno i drugo je neophodno kako bi neka ideja ili ostavenje bilo uspešno. Šta nas razlikuje od klasičnih inženjera? Po mom mišljenju to je zato što se zaista sentimantalno vežemo za prostore koje stvaramo i pokušavamo da shvatimo sve ono što njih čini, osim te grube materijalizacije koju mi naizgled vidimo. Upravo Studio M poseduje važan duh prošlosti koji je duboko utkan u njegov karakter i energiju koju on i dalje emituje, zbog svih događaja i korisnika koji su prošli kroz njega i bili deo stvaralaštva koje se odvijalo unutar objekta. Nama, kao arhitektama, jako je bitno da takve stvari prepoznamo i identifikujemo kada se bavimo rekonstrukcijom i revitalizacijom toliko vrednog objekta.

Upravo si odbranila svoj master rad, dobila nagradu za njega i potvrdu stručne javnosti, postavlja se pitanje šta planiraš dalje u životu?

Sebi te odgovore nekako dajem usput, jer sam do sada shvatila da svari ne treba previše unapred planirati. Trenutno sam u Beču, tamo živim i tamo sam zaposlena, ali ne bežim od drugih konteksta, želim da se otvorim prema životu i prema svim mogućnostima. Za početak mi je najvažnije da se dobro osećam tamo gde sam i gde gradim svoju praksu koja je tek na početku. Volela bih da imam priliku i upoznam ljude od kojih mogu da učim, kao što je bio slučaj na fakultetu i mislim da su mi to neki trenutni ciljevi. 

Kolike su šanse naših arhitekata da pronađu posao negde u inostranstvu i tamo nastave svoju karijeru?

Mislim da je sve to moguće, ali je i veoma individualno. Svaka osoba ima potrebu da se izrazi na različite načine, kako u profesiji tako i u privatnom životu. Milsim da nije toliko važno gde si, bitnije je da se pronađeš u tome što radiš, zajedno sa svojim okruženjem i da osećaš da napreduješ. Beč ne mora da izgleda kao beneficija, ako se ti tamo ne osećaš dobro.

Arhitekura ima puno segmenata, poslova, mogućnosti, delova, šta tebe profesionalno najviše zanima?

Meni je najzanimljivije projektovanje, pa je i moj master iz tog segmenta. Nekako, u vremenu u kojem se nalazimo, upravo to sagledavam kao najizazovnije. Volela bih da idem u tom pravcu, ali svakako ne bežim od drugih grana arhitekture, poput teorijskog dela. Profesija nam je toliko široka, raznovrsna i inspirativna pa mislim da se kroz vreme mogu nametnuti različite stvari. Trenutno, moj afinitet je usmeren ka projektovanju.

Anjino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija i nagrađeni master rad