Uvek može biti pravo vreme za novog psa

Prednovogodišnji period tradicionalno je vreme darivanja najbližima. Ideje i mogućnosti za poklone su razne, a poslednjih godina u porastu je interesovanje za kućne ljubimce, posebno pse. Novosadska veterinarka Ana Oreg još od malih nogu znala je da će joj upravo veterina biti životni poziv. Ovaj posao donosi mnogo radosti, ljubavi, sreće, ali odgovornosti, pa ponekad i tuge.

"Uvek je zanimljivo da se nabavi novi pas i to baš nikakve veze nema sa mesecom u godini ili godišnjim dobom. Ono što treba imati na umu, a to nosi momenat poklanjanja, jeste da je pas obaveza za naredih petnaestak i više godina. Da to nije igračka, da to nije nešto što može da dosadi detetu ili nekoj drugoj osobi i da može da nastane problem ukoliko se tim psom ne bavite dovoljno", priča nam Ana na početku gostovanja u emisiji "Dnevna soba" Oradija.

Kako odabrati rasu psa?

Mi pored veterinarske ambulante imamo i savetovalište za ponašanje pasa, gde radimo na korekciji neželjenih ponašanja ili kako se to uglavnom naziva, dresuru.  Često se susrećemo sa slučajevima "uletanja" u kupovinu jednog ili dva psa, poklona, a nakon toga nastaju problemi zbog usklađivanja obaveza i životnih navika vlasnika. Kada se bira rasa, ona treba da se uskladi uz porodični život ili život pojedinca. Neko ko radi deset sati u kancelariji ne može da uzme haskija. Taj haski će biti nerećan ako nema svoja tri sata istrčavanja dnevno, praviće probleme, počeće da grize nameštaj po stanu, da kopa rupu po dvorištu ili će da beži od kuće, a onda će i vlasnik biti u problemu.

NIJE DŽEKI KRIV ŠTO JE NA ULICI

ZA ČETVORONOŽNE HEROJE NOVOG SADA

Opet, neko ko voli šetnje, planinarenja, često je u prirodi, često se kreće, ne može da uzme mopsa. Kada napravi deset koraka po brdu, on neće moći da nadiše i moraće da se nosi. Ukoliko odlučite da udomte psa sa ulice ili iz azila, trebalo bi uraditi procenu ponašanja. Sve može da se proceni, ne mora da bude samo karakteristika rase, već sam tip karaktera psa koji se očekuje.
 

Ukoliko sve to odredimo, nađemo odgovarajuću rasu, šta nam na početku treba?

Sa zdravstvenog aspekta, štenci se uzimaju između drugog i četvrtog meseca starosti, što često zavisi i od odgajivača, jer je pitanje koliko brzo želi da se "otarasi" šteneta. Jako je važno da se ne uzimaju ni suviše rano, ali ni suviše kasno, da bi se mogli uvesti u socijalizaciju i sa okolinom i sa drugim ljudima. Idealno je uzeti kuče između trećeg i četvrtog meseca, do tada bi trebalo da je primilo sve vakcine protiv zaraznih bolesti, ukoliko je odgajivač bio ažuran. Ukoliko to ipak ostane na vlasniku, do primanja treće vakcine pas bi trebalo da bude u kućnom karantinu, što bi značilo da ne sme da ide napolje, u društvo sa drugim psima. To je onda dodatni problem, pogotovo ako se živi u stanu.

Kako naučiti štene određene stvari, na primer, vršenje nužde?

Ništa jednostavnije, samo ga treba izvoditi što češće napolje. Ako je pas primio tu treću vakcinu ništa ga ne sprečava da izlazi napolje, možda u početku na svakih sat vremena. Kada pas shvati da će moći da izađe i da sve obavi napolju, on to neće raditi u kući. Pas je životinja koja neće birati da obavlja nuždu tu gde spava i gde jede, nego će birati da to uradi van tih prostorija, ali mu za to treba pružiti priliku. Dok su manji, nuždu neće moći toliko da kontrolišu, ali kako budu stariji, sve će ređe morati da idu napolje.

PONAŠANJE LJUBIMCA JE ODRAZ U OGLEDALU SVOG VLASNIKA

KREATIVNA POMOĆ ZA NAPUŠTENE ŽIVOTINJE

Ranije smo retko odevene pse. Danas je to prava moda, džemperčići, kabanice i slično. Koliko to ima smisla, a koliko je stvar mode?

Ima smisla, pogotovo kod pasa koji borave u stanu. Ako žive u centralnom grejanju ili bilo kakavim grejanim prostorijama, oni neće pustiti poddlaku, poput pasa koji, na primer, žive na ulici. Postoje i rase pasa koje uopšte nemaju poddlaku, pa se i ne linjaju, poput pudlice, jorkširskog terijera i slično. Oni nemaju načina da se odbrane od hladnoće i za njih je obavezno oblačenje kada idu napolje u zimskim mesecima. Ostali mogu da imaju odelo ukoliko se vreme naglo promeni ili kada temperatura ode ispod minusa. Do neka dva ili tri stepena u plusu nema velike potrebe za tim. Ispod toga ima smisla, jer se dvorišni psi sami pripreme za zimu, dok kućni psi to jednostavno neće.

Igračkice u kući da ili ne?

Obavezno da, kako bi pas znao da napravi razliku između naših stvari, papuča, nameštaja, koje ne treba da grize. Mora da dobije nešto što sme da grize. Te stvari se jednostavno nauče, papuča nije za tebe, izvoli igračku. Pogotovo dok je u pitanju štene, oni imaju potrebu i za fizičkim istračavanjem i za mentalnom stimulacijom odnosno igrom.

Kažu da svaki posao nosi manji deo koji voliš, a veći deo koji jednostavno ne voliš. Kako je u tvom slučaju?

Ja jako volim veterinu, od svoje desete godine sam znala da ću biti veterinar i ništa drugo me nije zanimalo niti je dolazilo u obzir. Još kao dete sam jako zavolela životinje i odlučila da ću biti veterinar, a danas u šali kažem da mene moji pacijenti ne podnose (smeh). Generalno, ovaj posao zna da bude emotivno težak. Često se dešava da, kao i u medicini, imamo slučajeve koji su nerešivi, da se dijagnostikuje neka strašna bolest ili je životinja prestara pa mora da se izvrši eutanazija zbog raznih bolnih stanja. To su momenti u kojima se saosećam sa vlasnikom, oni su izuzetno teški i njima i nama. Naravno, veterina ima i mnogo lepših strana, tako da se to nekako izbalansira.

Mnogi ljudi imaju pse, ali kako je to imati konja kao ljubimca?

Super je imati konja (smeh). Meni je to valjda ostvarenje životnog sna, jer od svoje desete godine jašem i zapravo sam htela da se bavim konjima, a i veterinu sam zbog konja upisala. Na trećoj godini studija sam shvatila da kod nas baš i nema mnogo konja da se njima bavim profesionalno. Tada sam već znala, da kao pravi patriota ne želim da napuštam ovu zemlju, pa sam se "prešaltala" na malu praksu. Potpuno su različiti, psi koji su mesojedi i, da tako kažem, grabljivice i konji koji su biljojedi i plen. Potpuno je različita psihologija, konekcija, povezanost, ali je zaista predivno.

Da li je tačno da se konj i pas ne vole zato što i jedan i drugi žele da budu najbolji čovekov prijatelj?

Ne, mi u štali imamo i pse i konje, svi super funkcionišu i nemamo nikakav problem.

Anino gostovanje u emisiji "Dnevna soba" i brojne korisne savete o čuvanju životinja možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija