Nije Džeki kriv što je na ulici

Svi koji imaju nekog kućnog ljubimca znaju da se oni vrlo lako uvuku pod kožu i postanu deo porodice. To, naravno, važi u idelanim uslovima. Realnost je da mnoge životinje ostaju bez doma, na ulici. U Srbiji je problem napuštenih životinja nešto što traje godinama.

Iako postoje mnoge organizacije i pojedinci koji rade na tome da život na ulici prestane da bude svakodnevica mnogih životinja, mi smo i dalje okruženi psima i mačkama bez doma i bez zaštite. Dok u jednima oni bude sažaljenje i potrebu da im pomognu, drugi ih se plaše, čak i zlostavljaju. Poslednji slučaj je snimak sa društvenih mreža na kome kineski radnici na gradilištu maltretiraju mačku. Brutalan snimak je vrlo brzo došao u javnost, a različita udruženja za brigu o životinjama traže reakciju nadležnih.

U Srbiji postoji Zakon o dobrobiti životinja, čijom bi primenom trebalo da se reguliše pitanje napuštenih životinja. Problem je u tome što se taj zakon ne sprovodi. Zbog toga su aktivisti nedavno pokrenuli proteste, a jedan od organizatora Ivan R.Ivanović za Oradio kaže da je primena zakona jedino što traže.

"Najvažnije je da postoji rešenje problema napuštenih životinja na ulici. Prema tom zakonu, svi su obavezni da čipuju sve svoje životinje. Svi vlasnici to moraju da urade, a to niko ne proverava i niko ne sprovodi. Kada bi životinje bile čipovane, na ulici ne bismo imali ni jedan problem, ni jedna životinja ne bi bila tu. Nije životinjin izbor da bude na ulici. One su tu zato što ih čovek napusti. Razlog zašto se ne sprovodi zakon je novac. Kada bi se sproveo Zakon o dobrobiti životinja, u Srbiji bi nestala sva prihvatilišta. Postoje prihvatilišta koja to nisu, a potpisuju velike novčane ugovore za to. Nestali bi šverceri, svi oni koji rade nelegalno i svi oni koji su u tome. Nestali bi i mi koji životinje štitimo, jer više ne bismo imali razloga da se borimo za napuštene životinje i problem bi bio rešen", kaže Ivan za Oradio.  

On dodaje i da je veoma važno razgovarati sa građanima o toj temi. Prema njegovim rečima, mnogi građani nisu svesni kakav je život životinja na ulici.

"Izgubilo se ono vreme kada je svako dvorište imalo nekog svog Džekija koji ga je pratio do prodavnice. Mnogo manje ljudi ima kućne ljubimce, a mnogo više ljudi se plaši životinja na ulici. Uče decu da beže od njih i da se ne igraju s njima. Svi imamo isti cilj - i ti ljudi koji ne vole životinje i koji se plaše i mi koji se borimo za njih. Želimo da oni ne budu na ulici. Razlika je samo u tome što mi želimo da se to reguliše na human način. Za tri godine bi sve bilo rešeno. Na teritoriji svake lokalne samouprave treba uraditi popis životinja, a zatim čipovanje. Jednom se dodeli novac za to i rešeno. Zakon predviđa i sprečavanje neželjenog potomstva. Dakle svaka osoba koja ima životinju, a nema registrovanu uzgajivačnicu, njihova životinja mora biti sterilisana", naglašava Ivan.

Zanimalo nas je kako mladi doživljavaju životinje na ulici i da li bi pre kupili ili usvojili kućnog ljubimca. Evo nekoliko odgovora:

"Napuštene životinje mi ne smetaju same po sebi, ali mi smeta to što su na ulici i što ih je sve više. Potrebno je neko sistemsko rešenje, neka institucija koja će voditi pravu brigu o njima. Na žalost, sve češće viđamo različite oblike nasilja koje i azili sprovode i nikako nisam za to. A kada je reč o kupovini ili usvajanju, definitivno usvajanje životinje. Uvek bih pre usvojio macu ili kucu sa ulice, pa bih im pružio adekvatnu negu, nego kupio".

"Ne smetaju mi napuštene životinje na ulici, smetaju mi neodgovorni vlasnici. Takođe, mislim da bi to moglo da se reši, kao što je u Turskoj, u Makedoniji, sistem čipovanja i označavanja pasa. Pre bih usvojila ljubimca, kod kuće ih imam četvoro usvojenih, udomljenih i pokupljenih sa ulice".

"Ne smetaju mi životinje na ulici, ne plašim ih se, uvek mi bude žao kada ih vidim. Verujem da treba napraviti neka skloništa za njih, ali to znači ulaganje državnog novca u to. Mislim da se to neće desiti u bliskoj budućnosti. Sada bih pre bih usvojila ljubimca, sigurno, više puta sam bila u iskušenju da to i uradim, ali ih već imam troje koji su kupljeni".

Jedna od organizacija koja je aktivna u spašavanju životinja sa ulica je i Udruženje za zaštitu životinja Novi Sad – SPANS. Volonterka tog udruženja Milena Brkljačić kaže da je o problemu napuštenih životinja važno govoriti, jer se u javnosti mnogo više forsira negativna priča o napuštenim životinjama.

"Tu posebno mislim na pse. Mnogi mediji u Srbiji su daleko više voljni da pričaju o psima na ulicama u negativnom kontekstu. To donosi mnogo više klikova, šerova, komentara... Na nama je da razbijamo predrasude i da objašnjavamo da životinje nisu krive za situaciju u kojoj su se našle, već da su za to krivi donosioci odluka i oni koji bi trebalo da kontrolišu primenu i sprovode propise iz ove oblasti. To prvenstveno podrazumeva da se edukuju građani i da se govori o tome da problem može biti rešen, ako se poštuju propisi i ako novac koji je za to namenjen odlazi tamo gde treba. Zakon o dobrobiti životinja je donet još 2009. godine, a mi se još uvek borimo da počne da se primenjuje. Moramo da utičemo i na nadležne i na građene, jer moramo da radimo na uzroku problema. Ne može ni jedno udruženje, niti ljubitelji, niti prihvatilište samo po sebi da reši ovaj problem. Potrebno je da postoji sistem", ističe naša sagovornica.

Milena dodaje i da pokušavaju da dođu do zajedničkog rešenja sa nadležnim institucijama, ali do sada nisu imali nekog uspeha.

"Između ostalog mi smo i članovi radne grupe koju je osnovao Grad Novi Sad, na naš zahtev i još jedne koleginice iz drugog ugruženja. Ali ta komisija je imala samo jedan sastanak od kada je osnovana. Desila se pandemija i to je stalo. Pre godinu dana smo prisustvovali jednom sastanku na kome su bili i nadležni iz gradske uprave za komunalne poslove, oni su nadležni za taj deo o napuštenim životinjama. Cilj je bio da se sastanemo, iznesemo probleme i da se nađemo ponovo sa predlozima i rešenjem. Međutim i to je stalo zbog pandemije i mera. Mi već godinama razgovaramo sa nadležnima, iznesemo problem, ponudimo rešenje, ali se uvek završi samo na tome. Kada mnogo puta idete na sastanke, pričate i ukazujete na jedno isto, a ništa se ne dešava, onda nekako prestanete da verujete da je namera baš potpuno iskrena", zaključuje Milena Brkljačić.

Iako su u manjini, ima i onih srećnika koji slučajno ili namerno dođu u nečiji dom. Tako je i jedan pas, neočekivano, našao svoje mesto pored novinarke Sanje Kosović.

"Nisam baš planirala da usvojim psa, to se nekako slučajno desilo. Drugarica mi je poslala objavu na fejsu da se hitno udomljava pas. Momak i ja smo to videli i kao, hajde samo da ga pogledamo, 'ajde možda. Uzeli smo ga samo na jedno veče, da vidimo kako bi nam bilo sa psom. Ujutru kada smo se probudili i videli ga tako preslatkog, bilo je rešeno da imamo psa. U Novom Sadu ima mnogo napuštenih pasa, posebno u studentskom kampusu, kod domova. Primetila sam da ih ima i kod Futoške pijace. To je veliki problem, pogotovo sada kako dolazi hladnije vreme. Niti imaju hrane, ni smeštaj. Svaka čast ljudima koji im iz radnji daju ćebence i hrane ih. Posebno mi je žao kada vidim starije pse u azilima. Oni se teže udomljavaju nego štenci", kaže Sanja.

Ona dodaje da na prava životinja gleda kao na prava ljudi.

"Oni su živa bića, osećaju bol i imaju sve potrebe, kakve, na kraju dana i mi imamo".

Napuštene životinje su na žalost, često izložene nasilju. Milka Babić iz organizacije Njuškica iz Apatina ukazuje na važnost prevencije nasilja nad životinjama, pričajući nam svoja isksutva.

"Životinjama je najpotrebnije da ih ljudi ne maltretiraju po ulicama. Imam prijatelje koji postave po ulicama kućice da se te životinje nekako sklone, a onda dođe neko drugi i sve to pobaca. Gledala sam čoveka, ide ulicom i udara kera biciklom. Šta ti takvom čoveku da kažeš? Ništa. Borba za prava životinja je borba sa vetrenjačama. Evo, pre neki dan je pas ležao dva sata povređen pored puta. Zovu me, udario ga auto, dva sata je ležao dok ja nisam stigla, jer niko neće da pomogne, svi okreću glavu i tako iz dana u dan. Treba sve životinje čipovati, bilo bi ih mnogo manje na ulicama", ističe Milka. 

Milena Brkljačić iz Udruženja za zaštitu životinja Novi Sad - SPANS, kaže da je deo građana osvešćen o problemu napuštenih životinja, ali da se situacija suštinski nije mnogo promenila. Problem, prema njenim rečima, leži u tome što većina još uvek ne shvata da svi želimo isto - da životinje ne budu na ulici.

"Uvek su postojali oni koji vole i oni koji ne vole životinje. Mi još uvek nismo došli do toga da oni koji ne vole životinje shvate da ne moraju da im pomažu, ali da ne smeju da im naude i da ne treba da se ljute na nas ljubitelje. Treba da se ljute na nadležne, koji treba da sprovode propise i koji su krivi za to što imamo ovoliki broj napuštenih životinja na ulicima. I dalje imamo problem sa velikim brojem ljudi koji ne shvataju da moraju da poštuju propise. I da to ne zavisi od toga da li ih oni vole ili ne, već da je to njihova građanska dužnost, kao i bilo šta drugo", kaže Milena za Oradio. 

Ivan R. Ivanović, jedan od organizatora protesta zbog nepoštovanja Zakona o dobrobiti životinja, kaže da su ti protesti jedino što su mogli da urade. Nadležnima su, kako on kaže, već pisali, a protestni skup u Novom Sadu je zakazan za 17. oktobar na Trgu slobode.

"Do sada smo blokirali Ibarsku magistralu na dva sata, sada na red dolazi Novi Sad. Posle toga ćemo ići za Niš, organizovaćemo i tu protest. Pisali smo Evropskom parlamentu, Upravi za veterinu, tužilaštvu, ministarstvu, premijerci, predsedniku. Svima smo predali više od 16.000 potpisa. Tražili smo sastanke, niko nam nikada nije odgvorio. Mi više nemamo izbora, nemamo drugih načina, osim da dođemo do običnih građana i objasnimo im da nam je svima cilj isti. Potrebna nam je pomoć svih ljudi da se izborimo za primenu Zakona o dobrobiti životinja".

Problem napuštenih životinja u Srbiji traje jako dugo. One su često izložene hladnoći, bolesti, gladi, a neretko i nasilju. Dok se taj problem sistemski ne reši, na pojedincima je da urade koliko mogu: nahrane, ne udare, a u idealnom slučaju pruže dom. I ne zaboravite, životinja je na ulici jer ju je tu ostavio čovek. 

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

J. Božić

Foto: Pixabay.com