Čaba Tot Bagi: Držati se svoje muzike je teško, ali vredi!

Nova "epizoda" M lab-a održana je u Studiju M uz master class Čabe Tot Bagija i koncert muzičkog sastava Čaba Tot Bagi Balkan Union . Neposredno pred nastup razgovarali smo sa Čabom, sjajnim muzičarem koji je poznat po svom moćnom glasu i strastvenom, tehnički sjajnom sviranju gitare, o njegovom predavanju, muzici sa tradicionalnom osnovom, festivalima i saradnji sa svetski poznatim muzičarima.

Predavanje na kom ćete govoriti u 17h u Studiju M nosi naziv "Veza koja spaja sviranje i snimanje muzike". Koliko se razlikuju te dve stvari?

Muzičar sam, ali radim i mnogo studijskog posla za druge i menadžer sam turneja, tako da je to nešto što nisam znao ranije – da i produkcijski deo ima mnogo veze sa muzikom. Mislim da je veoma važno znati obe strane, jer onda možeš da radiš bolje – ako si muzičar, možeš da produciraš bolje ili obrnuto.

Da li ponekad zamislite nešto što ne može da se uradi, baš zbog produkcije?

To je veoma zanimljivo, jer ponekad osećam da me čak i blokira, jer znam da ne može da se uradi, a možda da ne znam toliko o produkciji, bio bih dosledniji ili hrabriji. Definitivno je sjajno kad možeš da zamisliš kako je nekom na sceni kada radiš produkciju za tu osobu. U istoj situaciji si kada planiraš svoj nastup, tako da ti to pruža više znanja o tome šta treba da se uradi i na koji način. U vezi sa idejama u muzici, nekada može da biti loše kad znaš obe strane, ali i dobro jer možeš da radiš aranžmane kako bi pesme bolje zvučale. Nije lako (smeh).

Kada sam razgovarala sa Vasilom Hadžimanovim o njegovom projektu M lab, on je rekao da je veoma važno da mladi dođu da slušaju predavanja i iskustva uspešnih muzičara, jer mogu mnogo toga da nauče. Šta mislite o tome?

Da, slažem se sa tim, jer mladi ljudi ne osećaju važnost takvih stvari kao što je pravljenje muzike ili bavljenje nečim na visoko profesionalnom nivou, zato što njima sve dolazi veoma lako. Nadam se da i dalje ima mladih ljudi koji žele da se bave muzikom i sviraju svoje instrumente profesionalno, tako da je M lab sjajna ideja.

S obzirom na to da vašu muziku karakteriše spoj sprskih, makedonskih i mađarskih melodija, kako publika koja nije sa ovih prostora reaguje na to? Koliko su im čudni neparni ritmovi?

Ovo je meni najzanimljiviji deo – ranije sam svirao bluz, a kako sam putovao svuda, shvatio sam da to nema smisla, jer mi imamo našu muziku koja je veoma jaka, egzotična i jedinstvena za mnoge ljude koji je nikada nisu čuli. Nedavno smo imali koncert u Nemačkoj i veoma sam se iznenadio da publika tamo obožava takvu muziku, neparne ritmove i melodije sa naših prostora. Zaista im se svidelo, jer je to nešto novo za njih. Ovo je meni važno, jer bih voleo da kažem mladima – imamo sjajnu kulturu koja je veoma stara i duboka, u odnosu na onu iz SAD-a ili odakle god, tako da treba budemo ponosni na nju i na tome treba da radimo.

Kako dolazite do inspiracije? Da li je to preslušavanje muzike, slušanje zvukova oko sebe, vežbanjem kad si sam ili sa drugim ljudima ili sve to zajedno?

Da budem iskren, nemam pojma odakle mi dolazi muzika. Ne znam šta sam slušao kad sam bio mlad, verovatno radio stanice u Srbiji, zaista ne znam, ali to je nešto što mi dolazi prirodno i to shvatam sve više. Nemam pojma odakle to dolazi, sada i ne slušam mnogo muzike, jer ne nalazim nešto što mi je uzbudljivo i to je malo tužno. Ono što slušam je u stvari tradicionalna muzika, neki misle da sam lud (smeh), ali slušam tradicionalnu muziku iz Srbije i Mađarske i to mi je mnogo zanimljivije od džeza ili neke druge nove muzike koju čujem.

Kako izgledaju probe sa poznatim muzičarima sa kojima sarađujete, kao što su Gonzalo Rubalcaba, Fausto Beccalossi, Rhani Krija, Tina Guo, Ismail Lumanovski, Christian Karan i drugi?

O, da (smeh). To je veoma intenzivno, jer nemaš vremena da zaista probaš sa njima. Naravno, malo vežbamo pre koncerta, ali oni su dovoljno dobri muzičari da mogu to da rade, a naš bend Balkan Union mora da bude pripremljen kako bi mogao da ih prati. I to je veoma težak deo. Mislim da naš bend bolje svira kada zvezde nisu tu, jer oni menjaju pesme. Ali to je zanimljiva strana muzike, možeš da pratiš muzičare, posle to miksaš, a onda se rađa novi zvuk. Ideja mi je i da našu muziku, ne misleći na svoju ili muziku benda, već sa našeg podneblja, približim drugim kulturama, na primer američkim ili indijskim džez muzičarima, jer sam bio veoma radoznao šta će da se desi. Tako je nastala i saradnja sa poznatim muzičarima i naša zajednička muzika. Na prvom albumu smo imali gosta saksofonistu koji je bio oduševljen melodijama i rekao da je svirao sve na planeti, ali ne nešto poput toga!

Sa svojim triom CsaboWabo predstavljao si Mađarsku na festivalu "Jazz in the Park European Union Exhibition and Festival" u Bangkoku, na Tajlandu. Koliko su putovanja i festivali važni muzičarima?

Volim da radim na festivalima! To je veoma zanimljivo, jer odeš na primer na Tajland, koji je veoma daleko, ne znam da li je i kulturno, jer nisam upoznat sa tim, ali svirali smo nekoliko tradicionalnih mađarskih pesama i ljudi su zaista obožavali tu muziku. To je bilo u vreme kada sam tek počeo da se bavim tradicionalnom muzikom i nisam mogao da razumem kako je moguće da odeš na Tajland, pevaš na mađarskom i publika zaista uživa u tome. Ali, što se tiče putovanja, nekada je zaista teško. Kada radimo koncerte, to je zabavno, ali putovanja su veoma naporna.

Šta bi poručio mladim muzičarima?

To je teško (smeh). Treba da imaju veru u svoju muziku, jer je to sjajna stvar. Ali teško je držati se toga i održavati svoj san, ali svakako da vredi!

Jasna Žugić