Sadašnjost bez ulepšavanja

Somborski bend Neozbiljni Pesimisti stvorio je sopstveni muzički pravac koji su nazvali "anti global etno pank". Osnivač i frontmen benda Igor Olujić je i pored nekoliko personalnih promena uspeo ovih dana, sa novim i starim kolegama iz benda, da realizuje i objavi četvrti album "Pametovanje iz provincije". Da se radi o zaista kvalitetnom materijalu moći će da se uveri i novosadska publika, na koncertu 7. novembra u klubu Dom Kulture. 

"Novi album je sjajan, najbolji do sada (smeh). Možemo da se šalimo, ali mi zaista mislimo da je ovo naš najbolji album. Juče se pojavio na Jutjubu, a na digitalu i u čvrstom pakovanju će biti od nedelje. Ovo je naše četvrto izdanje, pre toga smo imali dva albuma i jednu kompilaciju. Album se zove 'Pametovanje iz provincije', sadrži 11 pesama, izdavač je beogradska izdavačka kuća Long Play koja se bavi i organizacijom koncerata, a ceo materijal je naš pogled na trenutnu situaciju", ispričao nam je Igor na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.

Koliko dugo ste radili na ovom albumu i materijalu?

Neke pesme datiraju još iz perioda snimanja drugog albuma, ali su tek sad objavljene jer smo imali dosta problema oko samog benda i članova. Jednostavno, u pitanju je svakodnevna egzistencija, neki su otišli na brodove, pa trenutno funkcionišemo tako što imamo dve postave, jednu originalnu i jednu novu. Na nastupu u Novom Sadu koji nas očekuje sledećeg vikenda sviraće svi. Posle prva dva albuma imali smo određenu stvaralačku krizu i nismo mogli da krenemo dalje, barem ne onako kako smo želeli. Tek neke 2015. uspeli smo da uradimo i neke stare pesme onako kako se nama to sviđa. Nakon toga je došla i nova inspiracija i zaokuržili smo celu priču oko albuma. Dugo sve to traje i realno, kad pogledam, prosto je nemoguće da mi ovoliko dugo postojimo. Trebalo bi nam odati neko priznanje na trudu i uopšte opstanku samog benda.

Anti global etno pank je pravac koji ste sami smislili, pa verujem da ste muzički ostali verni tome i na ovom albumu. Šta su ipak teme koje su vas ovog puta pokretale?

Pošto smo mi tu vrstu muzike izmislili, onda jesmo i začetnici (smeh). To je ipak neki world music i mi smo se pojavili na početku proboja ova vrste muzike kod nas. Pesme i sam album, slični su onim prethodnim, ali je u isto vreme i dosta različito. Tekstovi su direktniji, za razliku od prva dva albuma, ima konkretnih priča, događaja. Dosta smo pažnje posvetili i samoj produkciji albuma, imamo i goste. U dve pesme postoje dueti, sa Šemsom iz Brkova na pesmi "Bežim iz bede", a druga je i moj favorit sa ovog albuma i zove se "Il' si oni, il' si mi" koju smo uradili sa Golubom iz Goblina. Imamo i dva gosta sa somborske muzičke scene, a jednu pesmu pevaju deca, u pitanju je hor "šareni vokali".

I ranije ste sarađivali sa muzičarima iz drugih bednova. Kako dođe do te saradnje i dogovora oko zajedničke pesme?

Zanimljivo je da lično neke ljude nisam ranije ni poznavao. Imai smo saradnju sa Ateistima, upoznali smo se na nekoj svirci, pitali ih da li hoće, oni potvrdili i tamo smo napravili saradnju. To su ljudi širokih shvatanja, koji žele da pomognu. Konkretno pesma „Il' si oni il' si mi“ zahteva da to bude duet, jer su predstavljene dve krajnosti. Oko te pesme smo imali velikih problema, jer to niko nije hteo da peva. Pesma ima škakljiv tekst i veliki je prst u oko. Skoro da je poslednji koga smo se setili bio Golub, koga u suštini ne poznajemo, ali je posredovao dobar zajednički prijatelj, pa je došlo do saradnje. Da ni on nije hteo, verovatno bi je uradili sami. Međutim, upravo zbog tog teksta on je baš hteo i ja sam mu veoma zahvalan na tome.

Kakav je plan za dalju promociju albuma?

Krećemo sa promotivnim koncertima već večeras (petak 1. novembar) u Apatinu, nakon toga se pripremamo za novosadski koncert, a trebalo bi da usledi i beogradska promocija albuma uz koncert. Svakako se nadamo da ćemo sledećeg leta imati prilike da sviramo po festivalima, sigurni smo da sve to dobro zvuči i ima šta da se kaže. Uradili smo već tri spota sa ovog albuma, za kompozicije "Bežim iz bede", "Sudbina" i "Kao da nema", uz pesmu "Totalna demoralizacija" koja je uživo snimljena na koncertu u Bačkoj Palanci. Nadam se da ćemo uskoro raditi spot i za već pomenutu sa Golubom.

Zašto je naziv albuma "Pametovanje iz provincije"?

To je naziv jedne pesme, pa se tako zove i album. Ali je to generalno i zbog osećaja da nekad, ili često, nešto što radimo nema smisla, a nekad nam se učini da baš ima! Na kraju, ispadne da je to samo naše pametovanje, koje ničemu ne služi. Sama pesma je usmerena na pogled ljudi koji se nalaze u gradovima i selima iz provincije i radni naslov joj je bio "Novom Sadu, Beogradu i Srbiji". Ljudi koji ne žive u provinciji jednostavno neke stvari ne vide, mi ih zato dobro vidimo i znamo da je kod nas gore. Ljudi iz velikih centara se zbog nekih stvari bune, a nisu svesni da je u provinciji često još mnogo gore.

Bend Neozbiljni Pesimisti originalno je iz Sombora. Koliko ti smeta udaljenost Novog Sada i Beograda da vodiš bend, a koliko ti to ipak ide na ruku?

Sombor, kao i svaki grad, ima svojih prednosti i mana. Za život, posebno malu decu je vrhunski. Imamo bukvalno sve što imaju i Novi Sad i Beograd. Sve je blizu i lako se obavljaju poslovi. Sa muzičke strane je mnogo problematičnije. Nema dovoljno dobrih muzičara, pa smo morali da ih nađemo po drugim gradovima. Imamo sreću, jer su sami muzičari cenili to što mi radimo, pa su želeli da se potrude oko proba i svirki. Nismo jednom čuli, od raznih ljudi iz sveta muzike, konstatciju da smo kojim slučajem iz Beograda, da bismo bili kultni bend. To je usud i problem malih gradova, malih sredina, što naravno ne znači da se ne može. Uzmimo na primer Gobline koji su iz Šapca. Može se, ali je teško i bilo bi mnogo lakše da smo u Beogradu...

Koliko ti je onda bilo teško da zameniš muzičare, odnosno, nađeš zamenu onima koji su otišli iz benda?

To je bila nemoguća misija. Uspeo sam nekako i to sad funkcioniše, iako nam je trebalo dugo vremena da sve to bude ok. Mi sad, na primer, imamo tri bubnjara. Sa svom trojicom smo morali da vežbamo i tu je najviše problem sa bazom benda, oni su sva tri bubnjara strpljivo uvežbavali. Posebna problematika je prvo pronaći dovoljno kvalitetne muzičare. Onda dolaze problemi usklađivanja vremena, odlazaka u Sombor na probe... Svi koji su postali deo našeg benda jako cene to što radimo i sve probleme na koje smo nailazili smo zbog toga rešavali.

Kao izdavač albuma pojavljuje se možda i najjača domaća kompanija Long Play. Koliko je to sve prilika za bend, šta ako se otvore sva vrata i krenete ozbiljno sa koncertima po regionu?

Mi smo potpuno spremni i nadam se da bi to moglo da ide u tom pravcu. Ne mogu ništa za sad da kažem, Long Play je pristao da nam izda album, jako su se zainteresovali i nakon našeg iniciranja sastanka sami su se javili i ponudlii saradnju. Mi smo sad spremni za sve, a šta donosi sutra to ćemo videti.

Imali ste zanimljivu karijeru po zemljama i gradovima van regiona. Kako sada stoje stvari sa tim, ima li šanse da ponovo probijete inostrano tržište?

Mi smo bili nadomak velikih evropskih turneja, imali smo menadžera u Poljskoj i tamo smo imali nekih 50 koncerata, što klupskih, što festivalskih nastupa. U sve se umešala politika, naš menadžer je bio aktivista u Ukrajini, a kako je Srbija priznala Krim, naš menadžer nije želeo više da radi sa nama. Bez obzira na njega, mislim da ćemo obnoviti saradnju sa nekim drugim ljudima i da ćemo dobiti priliku da predstavimo i novi album.

Vas i novosadsku publiku u četvrtak 7. novembra očekuje promotivni koncert na kojem ćete, verujem, svirati i pesme sa starih albuma, kao i sve sa novog?

Sviraćemo sve što znamo da sviramo (smeh). Biće nas 12 na bini, jako smo zadovoljni kako sve to zajedno izgleda i zvuči i jedva čekamo koncert. Siguran sam da će biti dobra energija, stare pesme, uz nove, publika će sigurno biti zadovoljna. Novi klub u gradu, Dom Kulture, novi Pesimisti, novi album i eto prilike da svi zajedno uživamo.

Jovan Marjanović