Rulja Inc.: Izmešane kože, iskreni zvuk i energija Lazarevca

Lazarevački bend Rulja Inc. krajem prošle godine objavio je svoj drugi studijski album "Izmešane kože", u izdanju diskografske kuće Multimedia Music. Nakon što su izbacili album, članovi benda krenuli su na koncertnu turneju, a ovih dana promovišu i CD izdanje. Tim povodom, razgovarali smo sa Ivanom Simićem, Vukom Stojanovićem i Markom Milutinovićem.

"Rulja je rok'n'rol bend koji čine četiri člana: Filip Todočević na bubnjevima, Marko Milutinović na gitari, Vuk Stojanović na bas gitari i Ivan Simić – to sam ja – na vokalu i gitari. U suštini, sviramo rok'n'rol sa primesama svih podžanrova te vrste muzike. Glavne odlike naše muzike su vrlo direktne pesme i izuzetno energični nastupi. U osnovi, sve ono što rok'n'rol treba da predstavlja – što je oduvek i predstavljao – i ono što bi danas trebalo da bude, iako je to danas pomalo zamrlo i otišlo u drugom pravcu. Mi pokušavamo da pomirimo nasleđe rok'n'rola sa ovim novim vremenom, da sve to uklopimo tako da ima smisla, da funkcioniše i da bude prijemčivo svima," ispričao je Ivan Simić, frontmen benda Rulja Inc.

Krajem prošle godine ste objavili drugi album „Izmešane kože“. Izašao je dve godine nakon vašeg prvenca "Ništa skriveno". Kako vidite razvoj svog zvuka, i možda neku drugačiju poruku koju novi album šalje?

Ivan: Drugi album je više introspektivan, bavili smo se ličnijim temama u odnosu na prvi, koji je bio dosta direktniji. Na ovom drugom smo bili više hermetični kada su neke pesme u pitanju, i to je obojilo ceo album. A ono što predstavlja ozbiljan iskorak u odnosu na prvi, jeste to što su sva četiri člana benda ravnopravno doprinela. Svi smo proživeli ovaj drugi album. Skup svih iskustava, i privatnih i poslovnih, kao i cela ta avantura sa bendom koja traje sve ove godine, sve se to nekako pretočilo u ovaj album.

Vuk: Proces nastajanja pesama trajao je dugo, neke su nastale još pre snimanja prvog albuma, a neke tokom tog perioda. Kad smo ozbiljnije ušli u rad na ovom materijalu, dosta smo promenili pristup. Nekad smo radili kao bend, što je neki bazičan način rada, ali smo često i kombinovali – recimo, Ivan i ja uzmemo akustične gitare, isprobavamo nešto novo, ponekad čak i zamenimo instrumente... Sve to nam je pomoglo da guramo zvuk napred, da istražujemo i probamo zanimljive stvari, što nas je dovelo do sjajnih rešenja. Nastajale su jako inspirativne i interesantne muzičke sesije.

A što se tiče tematike novog albuma, šta je to što želite da kažete slušaocima? Koja je poruka?

Ivan: Suština je u tome što smo mi uvek jako iskreni, i ono što smo želeli da postignemo ovim albumom, kao i prethodnim, jeste da iznesemo neko naše razmišljanje i viđenje života, u ovom svetu u kojem trenutno živimo. Dosta ljudi je to prepoznalo i reklo: „Pronašao/pronašla sam se u vašim tekstovima, u vašoj muzici.“ U osnovi, to su teme koje more sve ljude, a ljudi traže nekoga ko će ih razumeti. Neko to pronađe u filmu, neko u književnosti, neko u muzici, kao što smo i mi. Teme su, ne znam... ljubav, smrt, posledice svega toga, ukratko.

Osim što je album objavljen na digitalnim platformama, izdat je i na CD-u. Zašto vam je to bilo važno?

Ivan: Zato što nam je vizuelni momenat bio jako važan od samog početka - kako će izgledati omot albuma, spotovi… jer je to usko povezano sa muzikom. Našu muziku često posmatramo kao scenario i soundtrack za neki film. U nekoliko navrata uspeli smo da snimimo spot koji filmski prati priču pesme. A kada to nije moguće, trudimo se da barem omot albuma prenese istu poruku - da, kad ga pogledaš, vidiš ono o čemu naša muzika govori.

Vuk: Sa tim vizuelnim momentom smo odlučili da budemo ambiciozniji. Rešili smo da svaka pesma na albumu dobije svoj spot. Do sada ih je pet izašlo, a šesti planiramo uskoro. Taj vizuelni aspekt nam je jako važan, kako izgledaju spotovi, majice, bedževi, trzalice… ceo taj promo materijal. Sve je to deo utiska koji bend ostavlja i važno je kako se predstavljamo. Naravno, muzika je najbitnija, ali ni sve ono što je prati ne treba zanemariti.

Do sada ste snimili pet spotova za pesme sa novog albuma. Koji vam je najdraži, u kom ste najviše uspeli da pretočite ideju u vizuelni izraz?

Ivan: Za mene su to definitivno Duhovi sa prvog albuma i spot za Brzo se proći, prvi singl sa novog albuma. Teško je preneti ideju do realizacije – logistika, novac, uslovi – ali imali smo sreće da su nam ljudi izlazili u susret. U spotu za Brzo se proći glumila je Sonja Kolačarić. Ona je i otpevala prateće vokale na toj pesmi, kao i na još jednoj sa albuma. Saradnja s njom je bila sjajna, ona kapira rokenrol, neverovatna je umetnica. I cela ekipa koja je radila s nama na spotu, Aleksandar Jakonić i Jelena Tvrdišić, zaista su razumeli šta smo želeli da postignemo.

Vuk: Da, Duhovi su nam jako zanimljiv spot, najambiciozniji sa prvog albuma. Možda na prvi pogled ne deluje bombastično, ali nosi ozbiljnu priču.

Marko: Zanimljivo je i što smo baš Duhove izabrali za spot – mogli smo da izaberemo neku „radiofoničniju“ pesmu, ali Duhovi imaju direktan, pankerski pristup. Rok’n’rol pesma sa pank stavom. I mislim da smo doneli pravu odluku što smo baš za nju snimili spot.

Dolazite iz Lazarevca, kakva je situacija tamo na sceni – fali li publike, bendova, prostora...?

Ivan: Kombinacija svega. Fali prostora, fali publike, a bendova donekle i ima – pored nas, aktivan je bend Claymorean, sjajan hevi metal sastav, koji je imao ozbiljne nastupe i u inostranstvu. Tu su i grupa Ozarje, kao i Tilt, koji su nam svirali kao podrška na promociji novog albuma. Ono što najviše fali su lokali koji su usko profilisani ka alternativnoj sceni, ne nužno samo rokenrolu, već alternativi generalno.

Da li mislite da je to posledica centralizacije – da je teže za bendove van Beograda i Novog Sada da dođu do publike?

Marko: Nekada jeste bilo teže, ali sada je lakše, postoje društvene mreže i razni kanali preko kojih možeš da dođeš do publike.

Vuk: Mislim da je problem kod manjih mesta i to što veliki broj mladih, kao i ja, odlazi u Beograd na studije. A kad pričamo o alternativi, ona uglavnom dolazi od mladih, a 90% njih ode u velike gradove. Tamo prave bendove, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu... Tako da je tu u pitanju dublji problem, ali nije nemoguće. Po meni, jaka scena sa puno bendova može da izrodi i stvori potrebu za prostorima.

Najavili ste da će biti još spotova za pesme sa albuma, kao i da je deo pesama nastao i pre prvog albuma. Da li već postoji materijal za treći album? Kakvi su vam planovi za budućnost?

Ivan: Naravno. Planiramo promociju diska 17. juna u Beogradu, u prostoru Multimedia Music-a. Pre toga sviramo 10. juna u Lazarevcu – mladi znaju zašto. Posle toga verovatno izlazi još jedan spot. Tokom leta i jeseni očekujemo nove nastupe – festivali, klubovi – tako da znamo šta nam je činiti. Kombi, kola, idemo i sviramo.

Vuk: Od izlaska albuma bili smo fokusirani na koncertnu promociju, a nakon ovih specifičnih događaja, ona će verovatno biti još intenzivnija na jesen.

A. Ninić

foto: Stefan Vidojević, lična arhiva