Razumevanjem svojih potreba do idealnog enterijera

Postoji onaj vic, odnosno šaljivi cenovnik kod automehaničara, gde za istu uslugu majstor naplaćuje različito. Najjeftinije je kada majstor radi sam, nešto skuplje kada vlasnik automobila gleda, a najskuplje je kad majstor sedi, a vlasnik auta radi. Da u svakoj šali ima pola zbilje mislim da nam je svima poznato, pogotovo kod zanimanja za koja mislimo, ili čak tvrdimo da sasvim solidno poznajemo. Jedno od njih je i unutrašnja dekoracija stana, osmišljavanje koncepta funkcionalnosti prostora u skladu sa potrebama. Kao i u svemu, na kraju uvek ispadne da bi profesionalci trebalo da rade posao za koji su školovani i da su tako dobijeni rezultati ubedljivo najbolji, a na kraju i mnogo jeftiniji.

Nevena Vujasinović i Bogdan Milojković su mlade arhitekte koje su uredile stan od samo 39 kvadrata i od njega napravili prostor koji se dopao stručnjacima u našoj zemlji, ali i širom sveta. Za svoj rad na projektu pod nazivom "Parazit" dobili su najviša priznanja i pohvale na salonima arhitekture u Beogradu i Novom Sadu, a inostrani stručni časopisi objavili su njihov rad, dok su ih neki stavili i na naslovne strane. O svemu tome sa Nevenom smo razgovarali u "Dnevnoj sobi" Oradija.

Nagrada za rad je uvek sjajan podstrek za budućnost, ali i potvrda minulog rada?

Dobili smo nagradu, odnosno pohvalu na Salonu arhitekture u Beogradu i priznanje na 24. Salonu arhitekture u Novom Sadu za projekat Parazit. Pored toga dobili smo i nagradu na salonu Big sea u Ljubljani dok je stan objavljivan u različitim svetskim stručnim i dizajnerskim časopisima, a čak smo dospeli i na naslovnu stranu jednog nemačkog časopisa koji na kritički način sagledava kulturu, umetnost i dizajn. Postoji, ipak, jedna potvrda koja je meni jako zanimljiva i značajna, a to je činjenica da su studenti arhitekture u Novom Sadu, pre bilo kakve spoljne validacije ovog projekta, prepoznali specifičnost stana i samoinicijativno organizovali okupljanje u našem stanu dok smo tokom te višesatne posete održali razogovor sa više od 30 studenata.

Studente, dakle, zanima i nešto što je van okvira nastavnog programa?

Tako je, pogotovo u svetlu ovoga što se danas dešava na ulicama, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, uopšte nisam iznenađena kako je upravo ta generacija uspela da vidi mnogo dalje od svoje neposredne okoline. Danima sam, nakon njihove posete, bila pod utiskom energije koju su oni doneli, njihovog jedinstva i želje da se zalažu za profesinalne, lične i društvene vrednosti. Ne sećam se da je u mojoj generaciji postojalo takvo jedinstvo i takva zajednička svest i drago mi je što sad imamo priliku da ih podržimo.

foto: Marija Strajnić

Kada je reč o studentima i studiranju, odnosno njihovom životu, uglavnom se gleda da se uštedi na svemu, a jedna od najvećih stavki je stanovanje. Vaš projekat je ipak dokazao da nije sve u velikoj kvadraturi, nego da je ideja oko uređenja životnog prostora glavna?

Postoji više stvari koje čine da život u određenom stanu bude kvalitetan. Kada smo Bogdan i ja tražili stan, prvo smo želeli dobru lokaciju. Bez obzira što niju u pitanju kuća, već stan, njegov položaj jako utiče na to kako ćemo se osećati u njemu. Veoma je važno i kakve vizure spoljašnji svet ima na nas. Bilo nam je važno da je stan okrenut ka zelelnilu, a imali smo sreće da nađemo stan sa pogledom na park. Drugi kriterijum je bio da bude povezan sa biciklističkim stazama, pa su nas ti kreiterijumi doveli do stana od 39 kvadrata. Odlučili smo da pokažemo našu veštinu projektovanja i da tu kvadraturu pretvorimo u optimum za život. Stan je izvorno bio jednoiposoban, ali mi volimo da kažemo da smo ga pretvorili u četvorosoban stan.

Kako ste pristupili rešavanju problema i realizaciji vaše ideje?

Stan smo podelili u tri različite zone, a između tih zona ne postoje nikakve fiksne pregrade. Zone su podeljene na dnevnu, spavaću i intimnu. Dnevna se nalazi uz prozor i orijentisana je ka spolja. Osmišljena je kao multifunkcionalni, otvoren prostor za različite aktivnosti koji može da primi više od 15 gostiju, naravno u isto vreme. Taj prostor služi i za vežbanje, odmor, čitanje ili posmatranje prirode.

Gledajući vaš projekat deluje mi da ste iskoristili sve što vam je bilo na raspolaganju, uz možda i neke trikove da taj prostor izgleda još veći?

Dnevnu sobu deli orman koji je prekriven ogledalima, mada nam ona nisu bila toliko važna zbog vizuelnog proširenja prostora već zbog zelenila koje se na taj način reflektovalo od spolja. Što se tiče nekih specifičnosti, umivaonik je na primer postavljen van kupatila, gotovo na ulazu u stan, tako da odmah po ulasku možemo da operemo ruke, a dok peremo zube možemo da imamo pogled ne samo na ceo stan nego i na park.

Zašto se projekat stana zove Parazit? Ima neke veze sa filmom ili je nešto drugo u pitanju?

Nema veze sa filmom, to je Bogdanov naziv koji je samo izleteo. Ovaj projekat je rađen u hodu i razne odluke smo donosili na licu mesta. Ideja je bila da ta spavaća soba, koja je izdvojena, a opet i povezana sa ostatkom, cela bude u šperu. Onda smo shvatili da neće biti dobro, pa smo rešili da samo neki deo ostane u šperu koji je izgledao kao parazit koji napada bele zidove.

Kako generalno pristupate temi koju treba da obradite, odnosno novom poslu i rešavanju problema?

Jedina stvar koja nam je pripremljena kada ulazimo u novi posao je ideja da treba da razbijemo predrasude u društvu koje postoje kod nas vezano za stanovanje. Te predrasude se odnose na neke floskule koje svi ponavljamo i vezane su za idalne rasporede u stanu poput one da iz hodnika idemo u sve sobe, ili da svaka funkcionalna celina bude striktno odvojena od druge. To nas dalje dovodi do zablude da je za komfor potrebno da imamo kuću od najmanje 200 kvadrata. Takva razmišljanja nas uvode u vrtlog nezadovoljstva. Naša ideja je da bez obzira na kvadraturu ili broj članova koji će tu živeti obezbedimo što veći komfor. Mi pomažemo ljudima da razumeju svoje potrebe. Često ljudi zanemariju svoje potrebe zato što su sigurni da za to nemaju dovoljno prostora, pa se lako okreću zadovoljavanju aktuelnih trendova. Trend u kojem živimo ne mislim da je problematičan zbog estetike, već zbog vrednosti koje nosi. Ono sa čim se susrećemo je zamka, u koju upadamo i arhitekte i klijenti, koja se zove nameštaj po meri gde takvim nameštajem pokušavamo da povećamo vrednost prostora, a u suštini ga zagušimo i napravimo od njega skladište. Potrebno je da više otvorimo i mozak, ali još više srce i da pokušamo da nađemo neka rešenja na koja prosto nismo navikli.

Iako verujem da ne volite da vam se klijent previše meša u posao, koliko ipak dopuštate da vam kažu neku svoju ideju?

Mi prvo obavezno saslušamo šta klijent ima da nam kaže, svoje ideje i želje. Tu ljudi ugalvnom dođu spremni, a nama više znači drugi sastanak na koji ne dođu spremni, jar tada nam kažu mnogo realnije svoje potrebe. Jedan deo posla je ideja, crtež i sve oko pripreme, dok je sasvim druga stvar samo izvođenje radova. Tu je situacija veoma šarenolika. U 99 odsto slučajeva izvedemo baš kako smo zamislili, a pitanje je samo muke kroz koju prolazimo da bismo sve to ostvarili.

Kako gledaš na današnji Novi Sad i ovu masovnu izgrdanju stanova?

Nisam živela sve vreme u Novom Sadu, jesam za vreme studija, onda jedno vreme nisam bila tu, a kada sam se ponovo vratila to više nije bio isti grad. Utisak mi je da je mnogo veća gužva, da se, bez obzira na kvadraturu stanova i ostale moderne stvari ne obezeđuje ni minimum humanog pristupa ljudima. Čest je slučaj da se pravi nesrazmerno velik broj soba u maloj kvadraturi, gde dobijamo velike hodinke i sve mi često liči na jedno veliko skladište.

Kako ste stigli do toga da se pojavite u svim tim stranim časopisima?

Kada smo završili projekat poslali smo ga na ArchDaily, što je svetski časopis koji nam je na studijama služio kao referenca gde smo svi tražili inspiraciju. Kada su oni preuzeli projekat i objavili ga na svom portalu on je buknuo na razne strane, pa se naš projekat mogao naći i po dnevnim novinana po Aziji. Nakon toga smo počeli da dobijamo pozive za razne intervjue i vrata su nam se nekako sama otvorila. Što se tiče nagrada, imam utisak da nisu dovoljno vidljive, barem van struke.

Nevenino gostovanje u emsiji Dneva soba možete poslušati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

foto: Relja Ivanić