Publika voli teme u kojima se prepoznaje

Kažu da je jedan od najozbiljnih poslova na svetu zasmejati ljude. Mi smo narod koji voli šale i smicalice, u stanju smo da prepričavamo do iznemoglosti dobre fore iz domaćih filmova, dok su vicevi postali deo folklora ili skoro obavezna tema svakog druženja. Zato, ne čudi velika popularnost relativno novog žanra za koji čak nemamo ni dobar prevod – stand up komedija! 

Jedan od onih koji je krenuo ovim putem jeste i Subotičanin Srđan Olman, mladi ali sada već poznati stand up komičar. "Da bi neko posato stand up komičar potrebno je prvo da bude duhovit, ali i da ima srce. Potrebno je razumeti šta je to komedija, šta je stand up, kakva je to vrsta nastupa i humora koji se tu neguje", ispričao nam je Srđan na početku razgovora za Oradio.

Kako si ti počeo?

Dugo godina sam radio kao voditelj i novinar na televiziji, gde sam radio emisije zabavnog karaktera, sa gostima. Moj način komunikacije je bio veoma neposredan, a moje opaske su ljudima bile duhovite i zanimljive, specifične za lokalnu televiziju. Dosta ljudi mi je savetovalo da se okušam u stand up komediji, mada ja u to vreme nisam znao ni šta je to tačno. U to vreme, Happy televizija je napravila neku vrstu takmičenja u stand up komediji, gde sam se na nagovor drugara prijavio i pobedio. Nakon toga, primetile su me kolege komičari i dobio sam poziv da učestvujem na još jednom takmičenju, pod nazivom "Open Mic" gde sam takođe pobedio. Bilo je to 2014. godine, baš nekako u to vreme počela je i da kasni plata na televiziji (smeh) pa sam odlučio da počnem da se bavim ovom vrstom komedije.

Kako smišljaš šale i koncipiraš nastupe?

Pa ne znam kako smišljam, to mi nekako prosto dođe. Nije ni meni jasno kako Balašević smisli sve one lepe stihove, tako ni ja ne znam kako smislim sve te fore. Jako je važno da to nisu vicevi, iako je sve poteklo od engelske reči joke, što bi u prevodu značila šala. Ipak, kod nas su vicevi tipa plavuša, Mujo i Haso, policajac i slično, a stand up nema veze sa tim.
 

Koje su teme koje narod najviše voli?

Najviše voli teme u kojima se prepoznaje. Šta god da je tema a u njoj se publika prepozna, to je nešto što im je omiljeno. Jako su zanimljive i dobro prihvaćene teme odnosa: muško-ženski, porodični, poslovni, ali i bilo koje životne situacije u kojim se prepoznaju, to su teme koje najbolje uspevaju.

A šta radiš kada niko ne reaguje posle dva-tri fazona?

Da ne budem lažno skroman ili lažno neskroman, kako se već kaže (smeh), to se još uvek nije desilo. To može da se desi kada radiš novi materijal, mada su tada ljudi u publici o tome obavešteni pa imaju veći prag tolerancije. Ne može da ti se desi da ti ne uspeju tri ili četiri fore. Može jedna, ali onda stand up komičari, koji svakako moraju biti spontani, obično od toga što nije uspelo naprave fazon. Ali stvarno mi se nije desilo da stojim deset minuta i pričam i da se niko ne nasmeje.

Gde najčešće nastupaš?

Nemam neko mesto gde najčešće nastupam. Ceo region nam je tržište, nema nas mnogo, kao što na primer ima pevača i onda se svi "držimo". Cela bivša država, odnosno region koji može da nas razume, to je prostor gde nastupamo. Možda bih kao najslabije izdvojio južnu Srbiju. Bio sam i nije bilo loše, ali nekako kao da nema dovoljno ljudi koji žele da organizuju nastupe ili možda publika to ne voli.
 

U stand up nastupima ima često vulgarnosti. Zašto?

To je kao ona poslovica "što trezan misli, pijan čovek govori". Tako je nekako i kod nas, bez dlake na jeziku kažemo ono što mislimo. Nikad ne ide vulgarnost radi nekog fazona, nego želimo da nazovemo stvari pravim imenom. Možda se baš zato stand up komedija razlikuje od druge vrste humora. Moje kolege komičari i ja trudimo se da zaista iskreno pričamo o svim stvarima. Ako nekad bude i vulgarnije, to tu "leži" i bude duhovito.

Postoje dueti kod muzičara ili b2b kod DJ-eva, a kako to izgleda kod stand up komičara?

Postoje zajednički nastupi, ali ne na bini u isto vreme. Često radimo zajedno ali svako ima svoju minutažu. Postoje i opcije kada prvo ide neki mlađi, "open majker" što sam bio i ja dok nisam dobio svoj samostalni šou od nekih sat i dvadeset minuta. Uglavnom prvo mlađi otvara nastup i zagreva publiku, pa nakon toga nastupa iskusni komičar. Tako se radi i u Americi i Britaniji, gde je i izmišljena ova vrsta nastupa i komedije.

Šta radiš kad ti nije do smeha, a moraš da nastupiš?

E, to je već posao. Često mi nije do smeha u privatnom životu. To me malo opterećuje, jer svi oko mene očekuju da budem kao što sam na bini, a meni nije uvek do smeha. Siguran sam da je tako svakome u životu. Što se nastupa tiče, radio sam i pod temeraturom i kada sam imao stomačni virus, ali sve se to izdrži jer te masa nekako podigne pa zaboraviš na probleme, adrenalin odradi svoje i sve to prođe kako treba.
 

Može li se živeti od toga kod nas ili je to samo hobi?

Mi komičari volimo da kažemo da nema dana da nešto ne pojedem (smeh). To je kao kad pitaš nekog da li može da se živi od boksa? Ako si loš bokser i treniraš u nekom malom klubu, ne možeš da živiš od toga, ali Holifild i Tajson su mogli. Koliko si dobar i koliko radiš toliko te ljudi traže i toliko živiš od toga. Evo, ja mogu da kažem da već tri godine živim samo od stand up komedije. Ima perioda, leto je, na primer, dosta loše, svi su na moru, niko ništa ne radi, ubode se par festivala, ali leti je dosta slabo.

U kom smeru ćeš se razvijati u budućnosti, šta ti je želja?

Želja mi je da radim stand up, jer smatram da moji zlatni dani tek predstoje, što je čovek zreliji i iskusniji to mu je stand up bolji, duhovitiji, pametniji i tekstovi su mu bolji. Pored toga, voleo bih da radim na nekoj seriji za televiziju, ali i ono što se normalno radi u inostranstvu gde su komičari i scenaristi i voditelji i glumci... Kod nas to još uvek nije zaživelo, meni je katastrofa kada vidim da neki glumci rade posao voditelja, pa to bude toliko loše a radi se o zaista dobrim i cenjenim glumcima. Nedavno sam bio na nekom festivalu u Beogradu, dva glumca koja inače gotivim bila su na bini. To je bilo toliko neprijatno i njima i nama u publici i to prosto ne treba raditi. Amerikanci to dobro rade, od svega naprave šou, zbijaju šale na račun poznatih... Kod nas je sve to još uvek nekako uštogljeno, nikad ne znaš šta smeš da kažeš pa onda često tako loše i prođe.

Jovan Marjanović