Društvo / Intervju
Pred kamerama nema autentičnog glumačkog trenutka
Darko Radojević je jedan od najaktivnijih glumaca mlađe generacije. Iako je još uvek na početku karijere, iza sebe već ima uloge u predstavama kao što su "Kosa" i "Deca paklene pomorandže" koje su definitivno obeležile repertoar novosadskog Pozorišta mladih u proteklih nekoliko godina. Trenutno je aktuelna predstava "Revizor", koja je premijerno izvedena 25. januara, nakon čega je usledilo i nekoliko repriza. Kako je izgledao rad na ovoj predstavi i zašto ga je pozorište "kupilo" su samo neke od tema za razgovor sa Darkom.
Početak godine na repertoaru Pozorišta mladih je definitivno obeležila predstava "Revizor" u kojoj ti igraš glavnu ulogu. Koliko ti je bilo teško da se snađeš u ovom tekstu, koji je pisan pre skoro 200 godina?
Zanimljivo je da je u istoriji ovo prva koprodukcija Pozorišta mladih i SNP-a, a nalaze se na samo 200 metara. Samim tim, uloga Hostakova nosi i veću odgovornost. Ako uporedimo vreme kada je komad pisan i danas, moj utisak je da je sve identično što se tiče ljudi i međuljudskih odnosa. Gogolj je to pisao kao jednu zabunu koja se desi kada umesto revizora u malo mesto dođe kockar. Oni mu nude mito samo da bi ostali netaknuti. Ako se povlači ta paralela između tog vremena i današnjice - to je isto...
Zato tekst ni danas ne gubi na aktuelnosti?
Mislim da je danas još snažniji, u tom pogledu. Danas više nema ni jedne vrednosti na osnovu koje društvo funkcioniše, sve je isključivo podređeno novcu i kapitalu. Današnje okolnosti su samo unapređena verzija tog komada.
To nije jedina predstava na repertoaru Pozorišta mladih u kojoj se pojavljuješ. Tu su "Deca paklene pomorandže", "Kosa" i tako dalje. Koliki je izazov pronaći se u tako poznatim delima, jer svi imaju neka očekivanja kada ih gledaju?
Još dok sam bio na četvrtoj godini Akademije, pozvali su nas nekoliko na audiciju za "Kosu", gde su tražili glavnu ulogu Kloda Hupera Bukovskog. Ta predstava mi je puno pomogla. Prvo, pružila mi se šansa da razvijam glumačke sposobnosti, a drugo je upravo ta odgovornost prema velikim delima i onome što govore. Nama je na premijeri bio upravo Džon Sevidž, čiju ulogu sam igrao. Taj model "prividne" demokratije koji se uvodi u skoro svim zemljama i hipi pokret koji se borio protiv sistema, nosi određenu odgovornost da se priča ispriča na pravi način i da se postigne emocija kod publike. Ako bar jedan čovek počne da se ponaša drugačije u odnosu na to kako se ponašao pre predstave, to je veliki uspeh. Treba da osvestimo taj trenutak i borimo se protiv tog modela!
Poruke "Kose" su, ipak, univerzalne...
Treba da prestanemo da ratujemo oko gluposti i da prestanemo da budemo kontrolisani od strane pojedinaca. Ne branim ni istok ni zapad, svi to rade iz ličnih interesa. Glumci su tu da tu emotivnu poruku što bolje prenesu publici, kako bi izazvali emocije da bi se nešto konačno promenilo. Čovečanstvo se vrti u krugu želje za vlašću, kontrole.. To su univerzalne teme.
Glumci kažu da je mjuzikl jedan od najtežih žanrova za izvođenje na sceni, jer zahteva maksimalnu koncentraciju. Kako je tebi bilo da se kao neko na početku karijere snađeš tu?
Mjuzikl zahteva ozbiljan glumački trening. Od glumca se očekuje da bude, pre svega, fizički sposoban, jer koreografija i scenski pokreti zahtevaju kondiciju. Tu su i pevačke sposobnosti, kao što su glas i intonacija i tek onda dolazi dramska igra. To je najbolji mogući trening za glumca na početku. Tako reći, bacili su me u vatru i gledali da li ću izgoreti.
Ti si jedan od retkih glumaca mlađe generacije koji je u potpunosti okrenut pozorištu - nema te u filmovima i serijama. Zašto si krenuo tim putem?
Pozorište me više ispunjava. Ispunjava me taj trenutak igranja predstave, koji nudi jednu vrstu međuljudske duhovne komunikacije koja nedostaje današnjem svetu. Na filmu i pred kamerama uopšte nema tog autentičnog glumačkog trenutka. Emocija su tu gradi drugačije, uz pomoć rediteljskih okvira ili montaže, a glumac je tu sredstvo koje tome služi. U pozorištu je glumac taj koji drži celu nit priče i emocije i mora postepeno da je gradira kako bi postigao najbolji efekat.
Rođen si u Nišu, ali si već dugo u Novom Sadu. Da li definitivno ostaješ ovde?
Borim se tu da ostanem, ne bih voleo da prelazim za Beograd jer tamo sve funkcioniše drugačije. Biznis je tamo uzeo primat, mada to sada polako prelazi i u Novi Sad, ali se nadam da će Novosađani uspeti da se izbore s tim i održe taj duh u koji sam se zaljubio kada sam došao.
I Novi Sad i Niš i Sombor i Subotica imaju sjajne predstave koje često prolaze ispod radara beogradskih medija?
Kao da su oni izolovani od naše zemlje, da nismo u istoj državi nego da svako vodi svoju politiku. Trebalo bi voditi kolektivnu politiku repertoara, ali naravno da politička struja ne želi da pozorište bude ubitačno.
Darkovo gostovanje u Dnevnoj sobi Oradija poslušajte ovde:
M. L.
