Društvo / Intervju
Pesme koje nerviraju pokreću stvari
Pre dvadeset godina, kada je formiran bend Brkovi, verovatno je malo ko mogao da predvidi da će njihova karijera trajati do današnjeg dana. I ne samo to, Brkovi su danas regionalna koncertna atrakcija, a kvalitet na najvišem nivou do sada. Zato i ne čudi što upravo kreću na turneju širom regiona kojom obeležavaju aktuelnu godišnjicu. U Novom Sadu, Brkovi će održati svoj najveći solistički koncert u Master hali Novosadskog sajma, 12. oktobra, uz nekoliko gostiju.
Šemso 69 u studiju Oradija
"Pripremamo koncert u Master hali sajma, to je ogromna hala i biće to naš najveći samostalni koncert u Novom Sadu do sada. Slavimo 20 godina postojanja i jedva čekamo da krene svirka", ispričao nam je Vedran Pehar a.k.a. Šemso 69 na početku razgovora za Oradio.
Jubilej je benda. Kada se sad osvrneš unazad i pogledaš šta je sve bilo u proteklom periodu, kako ti sve to izgleda?
Sve mi se čini sjajno. Mislim da su upornost i istrajnost najvažniji. Naravno, bilo je momenata kada sam pomislio da je dosta svega i da treba prekinuti, ali to je valjda tako kod svih. Veliki je blagoslov raditi ono što voliš, a još veći kada to radiš sa prijateljima. Ne znam kako bih bio slobodniji u ovoj konstelaciji zvezda, društva i svega ostalog. Nikome ne odgovaramo, ne polažemo račune, sami radimo sve. Naravno, postoje ljudi koji nam pomažu i to su ozbiljni profesionalci, ali mi smo učili na tom putu, gde je bilo i grešaka i uspešnih stvari. Ja sam jednostavno presrećan.
Bendovi uglavnom rade u sistemu diskografskih kuća, gde postoje uslovi i pritisci. Vi to nemate jer sve radite sami?
Upravo tako i to je sjajan osećaj. Nemaš pritisak i sve radiš kako ti dođe – spontano, iz srca i duše. U takvim sistemima često se upliću i u same kompozicije, sugerišući kako bi sve to trebalo da izgleda, da bude radiofonično. Kada je reč o domaćoj muzici, često se traži da bude uklopljena uz izveštaje s puteva, vesti, reklame... To je muzika koja nikome ne smeta, ali ne uzbuđuje nikoga – formatirana je. Ja želim mnogo više i baš naprotiv, želim spontanost zbog slobode ekspresije i odlučivanja svojom glavom. Ako bi neko došao i rekao mi da smanjim distorziju ili ublažim tekst, ne znam čemu bi to vodilo? To je kao da akademskom slikaru odrediš u kojoj tehnici i formatu treba da stvara. Ne možeš to raditi, pusti čoveka.
Nastupate širom regiona i prepoznatljivi ste po svom stilu. Postoje li delovi bivše države u kojima vas malo više ili malo manje vole i slušaju?
Teško je reći. Gde god da dođemo, osećamo se jednako – potpuno nam je svejedno da li smo kod kuće ili negde u gostima. Ja sam se selio 20 puta, više nemam osećaj za dom i lokal patriotizam. Živeo sam u više gradova, a kako već godinama putujemo, mogu da ostanem bilo gde. Često nam kažu da nas u Srbiji baš vole. Ali ljudi ne znaju da u Srbiji postoji mnogo velikih gradova poput Zrenjanina ili Kragujevca, dok su gradovi u drugim državama bivše Jugoslavije, gledano po broju stanovnika, znatno manji. Ja sam nekako večiti borac za pravdu i gledam da i manja mesta tretiramo jednako, pogotovo kada su u pitanju samostalni koncerti. Tada dobiješ pravu atmosferu, jer svi koji dođu, tu su zbog nas i naše svirke. Ovde, u Novom Sadu, posebno smo se odomaćili, možda i zbog našeg producenta Miroslava Majkića Bandara, koji je odavde. Praktično, to je bio naš prvi dolazak u neki grad, a da nije bio koncert.
U vašim pesmama je spojeno mnogo stilova i muzičkih pravaca, ali uvek ima dobrog humora. Kažu da je biti duhovit najozbiljnija stvar. Kako to uspevate?
Mi smo tip benda koji ja zovem "subota uveče." Imaš, recimo, Laibach – to ti je neki "utorak uveče." Mi svakako idemo da se zabavimo kad sviramo. Sad, da li je to duhovito ili nije, to bi neko drugi morao da kaže. Kažu da je duhovitost odraz socijalne ili emocionalne inteligencije, pa je teško da jako duhovita osoba nije i jako inteligentna. Teško će te zabaviti neko ko je intelektualno limitiran. To je, naravno, moje mišljenje. Ja samo znam da mi je važno da budemo zabavni, da ne budemo učmali i dosadni. Uvek želim da dam više, jer jednostavno volim to što radim, da ne kažem obožavam. Jako sam zahvalan što sam se pronašao u tome, jer to je teško – kao kad nađeš pravu osobu pored sebe.
Koncert u Novom Sadu – solistički, ali uz pomoć gostiju?
Biće dva benda iz Novog Sada – sviraće Tri kapljice i bend Ja, Deka i Zeka, koji još nisam slušao, ali kažu da je odličan. Dvadeset godina Brkova, Master hala, 12. oktobar – obećavam da će biti spektakl.
Razgovor sa Šemsom 69 poslušaj ovde:
Jovan Vanja Marjanović