UV bend: Sukob demokratije i ukusa

Iako je sasvim jasno da je UV skraćenica od Uvertira, u pitanju ipak nisu isti bendovi. Ono što je međutim skoro u potpunosti isto – to su članovi. Novosadski UV bend čine Petar Banjac, Filip Grubač i Igor Sakač. Ovog puta bez nekadašnjeg frontmena Uvertire, Luke Mejdžora. UV bend radi punom parom na novom materijalu, ali su izdvojili vreme i za razgovor s nama.

UV bend postoji već više od godinu dana. Prošle godine u ovo doba nastupili ste na Festivalu uličnih svirača. Koliko ste za ovo vreme uspeli da se naviknete na promene koje ste imali?

Petar: Nije se desilo previše promena, malo smo i stagnirali. Radimo na novom  materijalu. Prvi album izdajemo u saradnji sa celom ekipom Rock and roll records. Imamo u planu razne stvari za narednih mesec-dva, ali ništa se puno nije promenilo. Radi se polako, ali sigurno.

Koliko su te promene uticale na vašu muziku? Šta je to što UV bend razlikuje od Uvertire, osim pesama na engleskom?

Filip: Najviše se razlikuje po tome što imamo imamo manji broj članova i promene na instrumentima. Od prošlih Uličnih svirača, što se tiče promene u muzici, malo smo se na pripremi drugog albuma bacili na drugačiju muziku, na mešanje drugih pravaca, a pokušavamo da snimamo i izvodimo pesme na kreativniji način i nadam se da ćemo uspeti u tome.

Svirali ste i na Blokstok festivalu u maju, tako da je publika imala sasvim dovoljno vremena i prostora da vas upozna. Koliko su vas, po vašem mišljenju prihvatili?

Igor: Svirali smo dosta rano, počelo je oko 19:20. Nije bilo puno ljudi, bile su neke mame sa decom, ali one su jako dobro prihvatile našu muziku, tako da je naša muzika prijemčiva svim generacijama, pošto je tad bilo i penzionera. Ostali su svi do kraja svirke, gledali su i uživali. Nadam se da ćemo jednom svirati pred nekim prljavim momcima i pankerkama.

Foto: Marina Pešić

S obzirom na to da su skoro svi članovi prethodnog benda sada u UV bendu, kako uspevate da kreirate muziku koja je drugačija?

Petar: Sviramo to što osećamo. Kako će pesma zvučati zavisi od nas samih. Od raspoloženja, od momenta, od toga ko je napravio pesmu, kako se razvije i sve ostalo. Nema tu nekih pravila.

Jednom prilikom rekli ste da je razlog pisanja pesama na egleskom, to što želite da se probijete na strano tržište. Kako taj plan za sada napreduje?

Filip: Napreduje koliko toliko. Izdali smo album za srpsko tržiste preko Rock and roll recordsa, oni će pokušati verovatno da ga izbace i na strane portale, ali pokušavaćemo i mi sami na neke načine, za koje ćemo još videti kakvi su i koji su.

Rekli ste takođe i da je UV bend koji nema frontmena. Kako bend bez frontmena funkcioniše?

Igor: Bend bez frontmena funkcioniše tako što se sukobe demokratija i ukus. Demokratija traži da svi budu jednaki, a ukus stalno pravi razlike.

Petar: Nije da nužno nemamo frontmena na bini, kao nekoga ko je napred i ko je frontmen. Trudimo se muzikom da utičemo na ljude i da ih okupiramo muzikom. Da li tu fali nešto na sceni.. Po nekima fali, po nekima ne. Naravno počećemo sad, kako se razvija priča, da obraćamo pažnju i na neke detalje poput scenskog nastupa. To nam je uvek bila neka vrsta boljke, jer nismo puno pažnje posvećivali tome.

Igor: Ako govorimo o scenskom nastupu, onda je frontmen potreban.

Foto: Marina Pešić

Da li se još uvek osećate kao mlad bend?

Filip: S obzirom na to da smo još uvek mladi ljudi, koliko god se osećali staro, i dalje smo mlad bend. Voleli bismo da se osećamo kao stariji bend po popularnosti, turnejama, novcima, koncertima, ali nismo to.

Igor: Stariji bend u smislu da je već duže vreme popularan, a ne da smo starijih godina.

Filip: E to, to, to!

A šta je sa drugim klincima poput vas i mlađim? Malo se čini kao da imamo samo punk i hc na sceni?

Igor: Tako je bilo i kada smo mi počinjali sa Uvertirom. Gurali smo i došli smo na neko mesto, samo što je prosto takva publika u Novom Sadu, mislim i u Srbiji, ali za Novi Sad najviše znamo. U Beogradu je već bilo drugačije, bili su zainteresovaniji. U Novom Sadu smo mi imali neku svoju publiku, ali najveću publiku su imali hardcore i punk bendovi. Najveći dokaz je Blokstok festival, jer su takvi bendovi bili i hedlajneri.

Filip: Što se tiče takvih mladih bendova, čak ni njih više ne postoji toliko koliko ih je nekad postojalo. Generalno u Novom Sadu je sve manje bendova.

Petar: A i Novi Sad je uvek bio punk i hardcore grad. Još od 80-tih i 90-tih, naročito početkom 2000-tih je bio hardcore, punk, oi grad...

Igor: Ali nije takav u seksu.

Petar: Mi se bavimo muzikom koja tu ima najužu scenu, ali to je naš pravac.

Igor: To je još jedan od razloga zašto smo počeli da pevamo na engleskom. Bili smo razočarani odzivom. Ali nismo pokušali da odemo u inostranstvo, već smo samo ovde počeli da pevamo na engleskom. I ljudi su nam govorili da je to loše i da pevamo na srpskom.

Filip: Closure je – na mladima svet ostaje.

Foto: Marina Pešić

Peco, ti često na svom fejsbuku kačiš Uvertirine pesme. S obzirom na to da su jedan od razloga za razlaz Uvertire bile Lukine i tvoje nesuglasice, da li si se pokajao zbog takve odluke?

Petar: Greota je što se raspala priča koja je bila zdrava i jako dobra. Pogotovo posle tog drugog albuma, za koji su ljudi koji su ga čuli rekli da je dobar. Mi smo svi u dobrim odnosima. Evo sad na novom projektu koji Luka radi, Igor je svirao gitaru, ja sam pevao bekove i odsvirao bubanj. Pokušavali smo možda i da nastavimo priču. Nas trojica i hoćemo, Luka nije baš za to, ali nismo u lošim odnosima. Za sada to sve funkcioniše okej.

Spremate i novi materijal, kada to možemo očekivati?

Filip: Jedan singl vrlo uskoro, možda ćemo uskoro snimiti i jedan manji acoustic session, a nadamo se i da će produkcija toga biti brza i da će što pre izaći. Sad baš ozbiljno, album kao album – što pre to bolje.

Petar: Ali zapravo ne! Za prvi album smo se tako možda zeznuli, jer smo ušli u studio dok se pesme još nisu ni slegle, što se i čuje na tom albumu. Ali dešava se. Mi prvenstveno sviramo zbog nas i verovatno se ni mi ne angažujemo dovoljno. Guramo priču i guraćemo sigurno u narednom periodu. Nešto će se desiti sigurno, a sad da li će biti primećeno ili ne, videćemo.

Igor: Ja mislim u tom komercijalnom smislu, kako da se zalažemo za promovisanje našeg materijala za šire krugove, to je kao kad treba da imaš ispit na fakultetu, a uopšte nemaš pitanja i ne znaš na šta da ciljaš. Ti sve znaš i sve razumeš, ali nemaš konkretizovana pitanja kako da pridobiješ nekog ko će te posle nešto konkretizovano pitati. Tako isto i sa tim našim komercijalnim životom.

Ceo intervju možete preslušati ovde:

Miljana Milekić