Novosađanka u svetskom omladinskom horu

Biti deo bilo koje selekcije i svojm kvalitetima ući u krug odabranih uvek je velika stvar, pogotovo kada je reč o svetskom nivou. Naša sugrađanka Jovana Filipović uspela je, sada već treći put, da bude članica Svetskog omladinskog hora i da uz ostale odabrane mlade kolege krene na predstojeću letnju turneju. 

"Svetski omladinski hor okuplja mlade pevače širom sveta, a sam projekat je nastao pre 33 godine. Do sada je u horu pevalo preko hiljadu pevača iz više od 70 zemalja sveta, a meni je ovo treće učešće. Ove godine imaćemo mini turneju koja će se odigrati kod nas, u regionu. Krećemo iz Grožnjana, nakon toga nastavljamo za Ljubljanu, a onda idemo za Mađarsku", ispričala nam je Jovana na početku našeg razgovora u emisiji "Dnevna soba" Oradija.

Kako se postaje član tog hora?

Kako je u pitanju omladinski hor, potrebno je prvo da budete mlada osoba od 17 do 26 godina, s tim da odmah moram da naglasim da je ove godine alumni sesija pevača koji su, da tako kažem, stari članovi hora, odnosno pozvani su oni koji su već bili članovi. Kandidati ne moraju nužno da imaju muzičko obrazovanje, mada to jeste poželjno. Važna je strast prema horskom pevanju, ali i želja da se upoznaju drugi ljudi koji se nalaze širom sveta.

Kako si ti otkrila taj hor i celu organizaciju?

Prvi put sam za njih čula preko interneta, ali nisam previše obraćala pažnju, jer su kružile priče da soprani, što je glas koji ja pevam, jako teško mogu da uđu u odabir, da bi morala da budem baš jaka. Audicija je bila 2017. godine, otišla sam da probam i to je bila prva godina kada sam postala članica hora. To je i bila prva godina da se o tom horu malo više pročulo kod nas, iako je ranije bilo par članova iz naše zemlje, retko su se održavale audicije tako da nije bilo puno članova iz Srbije.

S obzirom na to da ljudi u hor stižu širom sveta, kakav je repertoar koji se neguje?

Repertoar zavisi od toga gde se nastupa, pa od toga zavisi i šta se izvodi. Baš te, 2017. godine, nastupali smo ovde po regionu. Bili smo u Srbiji, Mađarskoj, Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji, pa smo, pored nekog klasičnog repertoara, izvodili dela kompozitora iz Mađarske i Slovenije. To naravno zavisi i od dirigenta. Uvek ih ima dvoje, a tada je jedan bio iz Kenije pa smo radili neka spiritualna dela iz njegove zemlje, ali i neka poznata dela popularne muzike. Naredne 2018. godine sam takođe bila odabrana i učestvovala u tom projektu, a te godine se išlo u Kinu i bilo nas je čak troje iz naše zemlje što je bilo fantastično. Tamo smo izvodili neka nordijska dela, s obzirom na to da je drignetkinja bila iz Švedske, dok je dirigent bio sa Filipina, pa smo imali fanatsičan miks filipinskih tradicionalnih pesama sa nordijskim i kineskim kompozicijama.

Kineska kompozicija se peva na kineskom?

Tako je (smeh).

Koliko ti treba vremena da naučiš i pripremiš se za nastupe?

Te veće sesije, koje smo imali ranije, inače traju po tri nedelje i za pripremu imamo maksimalno deset dana. Probe su tada intenzivne i traju po nekoliko sati denvno. Za to vreme imamo ljude koji nas uče izgovor, za koji treba prilično vremena, ali mi ipak dolazimo pripremljeni, imamo note i pre nego što dođemo na sam događaj. Nije teško da se uigramo ako smo se prethodno svi dobro pripremili.

Ti si članica hora SNP-a, pa se može reći da je to tvoj životni poziv. Kakva je razlika između novosadskog i tog svetskog hora?

Pre svega, razlika je u repertoaru. Ovde izvodimo opere i kada se pevaju opere to zahteva malo drugačiji način razmišljanja i možda je malo zahtevnije, jer mi na sceni ne samo da pevamo nego se i krećemo, glumimo i deo smo koreografije, pa je u tom smislu možda malo zahtevnije. Kada sam deo Svetskog omladinskog hora tu su kompozicije različite i nije nužno stritkno operski usmereno. Tu se više radi na pravom horskom pevanju i sinhronizaciji glasova koja treba da se desi. Što se tiče težine, opere su dosta duge i teške, imamo dosta toga da naučimo napamet.

Šta od svog tog repertoara nekako najviše voliš?

Ovo je baš teško pitanje. Zaista volim sve što radim, a ako bih baš morala da odaberem, to bi bile neke savremene kompozicije namenjene horu. Pevala sam razne žanrove jer se time bavim celog veka, od barokne i renesansne muzike pa sve do opere i mislim da sam sada možda više spremna za neki izazov i za nešto što do sada nisam imala priliku, uz više slobode za muzički izraz.

A koliko je tačno da u horu nekad možeš malo i da zabušavaš, ili pevaš liniju drugog glasa koja ti se više dopada?

(smeh) Pa, iskreno ima toga. To su stari horski trikovi, od uzimanja vazduha kad mu nije vreme pa i do otvaranja usta ako nismo skroz zdravi. Kod mene se to jako retko dešava, možda ponekad ne otpevam punim glasom, ako mi glas nije dobar i treba da se pričuvam. Dešava se to, najčešće na probama, mi smo kolektiv pa pokrijemo jedan drugog, ali kada dođe do nastupa onda niko ne zabušava, svi dajemo sve od sebe.

Klasična muzika se često naziva i "ozbiljnom", šta se dešava kada neko ispriča neki vic ili kaže nešto smešno, a morate da budete ozbiljni?

Dešava se definitivno i mislim da su zato probe fantastične jer se tamo izbaci sve, ismejemo se i kada nađemo neki foru u tekstu koja nam liči ili zvuči kao nešto smešno, dirignet nam uglavnom kaže da to izbacimo sada, ali da na nastupu budemo ozbiljni.

Članica si hora, a šta si po zanimanju?

To je valjda najteže pitanje na koje mogu da odgovorim. Završila sam Akademiju umetnosti i po toj diplomi sam master kompozitor.

Jovanino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija