Norveška šuma: Važne su pesme

Kada je Murakami objavio knjigu "Norveška Šuma" 2007. godine sigurno nije imao na umu da će njegovo delo, opet inspirisano istoimenim nazivom pesme Džona Lenona, dati ideju novosadskom muzičaru Ivanu Kostadinoviću da upravo tako nazove svoj bend. Šta god da je bio povod za ime, bend Norveška šuma, u čiji kvalitet bi se trebalo uveriti na njihovim živim nastupima, opredelio se za sopstevni muzički izraz i time sebi skratio, ali i pročistio redove svoje publike.

"Da sam znao da će me toliko puta pitati za ime benda ne bih ga tako nazvao (smeh). U vreme kada sam pravio bend čitao sam tu knjigu i učinilo mi se da je to dobra ideja, a volim i Bitlse i sviđala mi se ta konotacija koju joj i sama knjga daje, jer u pesmi se radi o nameštaju, dok se na japanski wood može prevesti i kao šuma, kao i kod nas. I ta igra reči koja daje neku depresivnu notu celoj stvari mi je bila zanimljiva", ispričao nam je Ivan na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.

Koliko misliš da te naziv koji daš, bilo da je u pitanju pesma ili sam naziv benda to ipak trasira u nekoj budućnosti?

Ne znam, ne razmišljam toliko o tome, mislim da naziv benda nije toliko važan koliko su važne pesme koje te samo asociraju na određeni bend. Ne razmišljam više ni o Murakamiju ni o Biltslima, nego idemo dalje, ono što nam dođe pod ruku, o tome pravimo pesme.

Vaše pesme su kompleksne i vidi se da se razmišlja o svakom segmentu. Ko je ipak pokretač ideje u bendu?

Najčešće se dešava da neko od nas donese neku muzičku temu, uglavnom smo to gitarista Filip ili ja, pa se to posle na probama razradi. U početku to najčešće bude instrumental, barem mi tako odlučimo, a onda neko od nas na tu muziku napiše tekst pa svi zajedno uklopimo melodiju pevanja i onda pesma dobija svoj finalni oblik.

Kako se pravi set lista za nastup, unapred se sve pripremi ili kako publika reaguje?

Uh, to je uvek razlog naših razmirica (smeh). Uglavnom imamo neku stalnu listu koju sviramo na koncertima i onda to dorađujemo. Često počinjemo sa pesmama koje i otvaraju naš album, pa se onda ređaju pesme nekim redosledom. Zavisi naravno i od mesta na kojem sviramo i ostalih stvari vezanih za specifičan nastup, da li će, na kraju krajeva, publici biti naporno da posluša sve što imamo na repertoaru. Gledamo da napravimo i neki balans u dinamici pesama, par bržih pa jedna sporija, nego je problem što sporijih baš i nema mnogo.

Svedoci smo da mnogi muzičari sviraju u više bendova, neki u autorskim, neki "tezgare". Koliko je važno da iza sebe imaš članove benda u koje si siguran da će ispoštovati i probe i, naravno, nastupe?

Pa to je jako važno. Od svih nas u bendu, samo bubnjar svira još negde, mi ostali imamo samo Norvešku šumu. Važno je kod cele organizacije i proba i nastupa, jer je uključeno dosta ljudi i u bendu i sa strane i jako je važno da nemamo nekog ko "ispaljuje" ili ne poštuje dogovor.

Danas, uglavnom, svaku numeru prati i neki video materijal. Koliko god da deluje da je lako snimiti video, to ipak nije tako. Kako se vi snalazite?

Uopšte nije jednostavno snimiti spot, a nije ni jeftino, ako hoćete odeđeni kvalitet. Imali smo čak i period kada smo sami pokušali da pravimo spotove, jedan smo radili mobilnim telefonom, ali sve je to završilo na nekom amaterskom nivou, što se na tim spotovima i vidi. Imaju oni neku autentičnost, što bi rekli kada nešto izgleda amaterski kaže se da ima šarma (smeh). Imamo za sada četiri ozbiljna spota koja su radili ljudi koji se time bave i koji izgledaju odlično. Generalno, napraviti prvo pesmu od ideje, pa je uvežbati, pa snimiti audio, pa tek onda dolazi najgori deo, a to je promocija svega i u to spada i snimanje spota. Mada i kad imaš spot prilično teško se dolazi do publike, nema više televizija koje to emituju, a sve što ti ostaje da to podigneš na jutjub i čekaš da vidiš koliko će biti pregleda. Sve je to jedna šuma, svi sviraju i snimaju albume i spotove, a na tebi je da se u toj šumi probiješ.

Želja svih bendova je da što više sviraju i da nastupaju na što više različitih mesta. Ipak, pitanje je i da li smeš da poželiš nešto što bi moglo da ti se ostvari?

Ma znaš kako je, dok sam bio mlađi, ili što bi rekli, dok sam imao sa čim nisam imao s kim, a sada, kad imam sa kim... (smeh). Svi mi iz benda ulazimo u neke srednje godine, većina su porodični ljudi sa svojim stalnim poslovima od kojih živimo, niko se samo ovim ne bavi isključivo, pa kada bismo imali svirku na svake dve nedelje ili jednom mesečno to bi bilo ok. Iskreno, ne znam ni da li bih želeo da se samo time bavim, ali kako se bavimo autorskom muzikom imali bismo priliku da nas što više ljudi čuje.

Ivanovo gostovanje u emisiji Dnevna soba možete polsušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija