Nema sigurnijeg prevoznog sredstva od aviona

Proputovati ceo svet, gospodariti nebom i uz sve to dobro zaraditi, san je mnogih mladih ljudi. Pilot je zanimanje koje sve to sadrži, a dostupno je i mladima u našoj zemlji. Naš sugrađanin, dvadesetjednogodišnji Luka Kepčija za par godina moći će samostalno da upravlja putničkim avionima, nakon što završi Letačku akademiju u Vršcu i upotpuni svoje letačko umeće na određenoj vrsti aviona. 

"Sve je počelo kada sam bio mali, na mom prvom letu iz Budimpešte za Hanover. Kao i kod većine na prvom letu uplašio sam se, a stjuardesa je došla i smirila me. Već nakon poletanja sve mi se to jako dopalo, od prvog do poslednjeg minuta sam bio na prozoru i gledao, uživao u polgeldu i još tada sam rekao sebi da bih zaista želeo da u životu budem pilot. Držala me je ta želja kroz školovanje i sada sam na putu da to i ostvarim", priča Luka na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.

Šta je od prethodnog školovanja potrebno da bi se upisala ova akademija?

SMATSA akademija se nalazi u Vršcu, a za upis je potrebno da se završi srednja škola, nije bitno koja. Ja sam završio gimnaziju "Svetozar Miletić" u Novom Sadu. Polaže se prijemni ispit iz tri dela, prvo matematika i fizika, a onda i engleski jezik kategorije B1 kako biste mogli da pratite predavanja koja su na engleskom jeziku u trajanju od 1.000 sati. Ispiti su takođe na engleskom, tako da je odlično poznavanje ovog jezika neophodno.

S obzirom na to da je akademija u Vršcu, pretpostavljam da tamo provodiš veći deo vremena. Kako izgleda jedan tvoj radni dan?

Sama akademija funkcioniše tako što se odsluša nekih 800 sati predavanja i onda se kreće na letačku obuku. Tempo je takav da su predavanja i pre i posle podne, imamo pauzu za ručak, a nakon odslušanih predavanja, tokom zime pogotovo, padne mrak i nema nigde ništa. 

Kako izgleda letačka obuka?

Krenuo sam i na letenje, do sada sam skupio nekih 30 sati letenja, a trenutno čekam da prođe ovo lošije vreme pa da nastavim tamo gde sam stao. Početna obuka se održava na Cesni 172, a prvi let traje oko 45 minuta, tokom kojih instruktor objašnjava sve detalje. Nakon toga kreću krugovi oko aerodoroma, prelazi se na zone i tako dalje. Bilo bi nam potrebno malo više vremena da pojasnim na koji način se tačno sprovodi samo letenje (smeh). 

Luka Kepčija (foto: privatna arhiva)

Svi mi koji nikada nismo ušli u kokpit jednog aviona, nego smo kroz filmove gledali kako to izgleda, videli smo gomilu malih satova, pokazivača, brojeva... Kako znaš čemu šta služi?

U ovoj mojoj Cesni 172 znam tačno šta čemu služi i šta pokazuje (smeh). Trebalo bi, pošto letim sam. Međutim, kada bih seo u neki veći avion verovatno ne bih znao i zato postoji obuka u trajanju od tri meseca, na koju se ide u dogovoru sa kompanijom, pa se onda nauči tačno šta koje dugme znači.

Šta radi pilot tokom onih dugih letova koji traju više sati?

Na dužim letovima uvek ima više pilota, pa se menjaju i naravno, spavaju kada nisu na dužnosti. Ostali uživaju u pogledu i u samom letu.

Na koliko ćeš aviona moći da se doobučiš i kasnije ih samostalno voziš?

Milsim da je dovaljno da se specijalizujem za jedan ili dva modela, a to opet zavisi od kompanije koja će me angažovati. Meni bi bilo dovoljno da se obučim za Airbus 320, ali generalno, leti se na jednom, dva ili eventualno tri modela.

Često se kaže da moraš da budeš zdrav kao pilot. Šta sve od fizičke spreme, kondicije i kakvo zdravstveno stanje moraš da poseduješ?

Mora se biti savršeno zdrav. Imamo test na svakih godinu dana, kada radimo kompletnu zdravstvenu sliku. Ali nije istina da, na primer, moramo savršeno da vidimo. I ja imam malu dioptriju. Mislim da vojni piloti moraju da imaju savršen vid, dok je kod nas ipak malo spušten kriterijum.

Često se na popularnim TV kanalima ponavljaju priče o ajkulama, nacistima, zmijama i padovima aviona. Koliko su avioni uopšte opasni?

Generalno, avioni uopšte nisu opasni. Nesreće se dešavaju "jednom u milion", ali kada se desi, onda se to jako medijski proprati, pa ispada kao da avioni padaju na svakih pet minuta, što stvarno nema nikakvog smisla. Pre ćete poginuti u automobilu nego u avionu.

Kakve sve rezervne planove ima avion, ukoliko se nešto ipak desi, da stigne na svoje odredište?

Praktično svaki sistem ima svoj rezervni. Ako, na primer, otkaže jedan motor, na odredište se stiže sa jednim bez problema. Svaki sistem ima svoj podsistem i veoma je teško da, ako se jedan pokvari, da će se i drugi pokvariti. Faktički je jako teško da se do željene destinacije ne dođe.

Ako pričamo o budućem zaposlenju, šta je ono što bi voleo nakon završenog školovanja?

Moja želja je da ostanem u Srbiji, blizu svoje porodice i svog doma i po mogućnosti da se zaposlim u kompaniji Air Serbia. Voleo bih da završim obuku za jedan od modela u našoj nacionalnoj kompaniji, Airbus 320 ili neki sličan model.

Koliki je radni vek jednog pilota?

Baš u Air Serbia postoji beneficirani radni staž, na godinu dana se priznaju tri meseca, što je sasvim u redu i sa nekih 50 do 60 godina starosti može da se ide u penziju.

Sama akademija pretpostavljam da nije jeftina, koliko je ceo posao pilota isplativ?

Vazduhoplona akademija je dosta skupa, ali se novac ipak relativno brzo vraća, jer plate pilote jesu dobre. Ova pandemija je mnogo pogodila avio industriju, mnoge kompanije su propale, ali nadam se da će se sve uskoro vratiti u normalu. Videćemo šta nosi sutra. 

Život će ti biti vezan za putovanja, gde bi najviše voleo da odeš?

Trenutno mi nedostaje to što prošle godine nisam išao na more, pa bih baš voleo da odem tokom ove godine. Gde god to bilo, samo da bude negde toplo.

Šta te na akademiji očekuje u narednom periodu?

U narednom periodu me očekuje Direktorat civilnog vazduhoplovstva, gde moram da potvrdim nekih 13 ili 14 ispita iz vazduhoplovne akademije kako bih dobio licencu pilota. Nakon toga treba da odletim još nekih 180 sati i time dobijem mogućnost da probam da se zaposlim u određenoj kompaniji, a onda sa njima dogovaram obuku na nekom većem avionu.

Lukino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: pexels.com