Društvo / Intervju
Neda Nikolić: Tradicija u novom svetlu
Mnogo je vemena trebalo jednostavnom instrumentu koji postoji u tradiciji gotovo svakog naroda, da izađe iz senke i zauzme mesto koje mu pripada. Ovaj cilindrični instrument koji se pravi iz jednog komada drveta, uglavnom šljive ili drenovine, zove se - frula. Da frulaška praksa bude uvrštena u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa zaslužni su velemajstori tog instrumenta među kojima je svakako i Neda Nikolić, mlada frulašica koja svojom muzikom oduševljava pubiku širom sveta. U okviru manifestacije Doček, 13. januara 2024. u Kulturnoj stanici Barka, Neda i njen prateći trio predstaviće se novosadskoj publici.
Kako teku pripreme za novosadski nastup?
Jako mi je drago da ću nastupiti pred novosadskom publikom, nije prvi put, naravno, ali mislim da je to prvi put da je u pitanju solistički koncert i svakako mi je drago što to pada na tako jedan lep dan, praznik. Ovog puta biće malo drugačije, u pitanju je trio, nastupiću sa mojim dragim kolegama Aleksandrom Petrovićem i Ivanom Mirkovićem, dakle kontrabas i klavir. Potrudićemo se da vam predstavimo nešto malo drugačije, rekla bih modernije, tradicijua u novom svetlu. Repretoar je uglavnom zasnovan na našim aranžmanima numera sa Balkana, tu su kompozicije iz Srbije, Bosne, Bugarske, Makedonije i ostalih okolnih država. Ljudi su navikli, kada se kaže frula, da to bude nešto staromodnije i izvornije, što svakako jeste lepo i treba da se neguje, ali je ovo nešto malo drugačije, za globalnu scenu i za publiku kako ovde, tako i van teritorije naše zemlje. Trudim se da svemu tome dam neki novi pečat i nadam se da će novosadska publika uživati.
Dugo se na frulu gledalo isključivo kao na narodni instrument i nekako je bila u zapećku. Kada su instrument i muzičari koji ga sviraju dobili šansu da se predstave široj populaciji?
Milsim da je frula kao instrument krajem prošlog veka imala neki svoj revival, kako se to danas kaže, a drugi talas je, recimo, sada. Bilo je neko zatišije, ali o tome više znaju moje starije kolege koje su i tada bila na sceni, dok sam ja tu nekih desetak godina i o tome mogu da pričam iz svoje perspektive. Jako mi je drago što vidim da ima dosta škola frule i da puno mladih kreće ka nekoj sceni na kojoj sam i ja, s obzirom na to da se frula ranije zaista nije pojavljivala u kombinaciji sa drugim instrumentima koji su specifični sa džez ili etno džez. Zaista se nadam da će se to podići na još viši nivo i da će u narednim godinama biti još više frulaša, pa da neće biti čudno kad neko svira frulu.
Kako je tebe privukao zvuk frule?
Nisam kao mala pokazivala neki poseban talenat ka muzici, iako sam odrasla uz narodnu muziku. I moj otac i deda su izuzetno talentovani za muziku, tata je svirao harmoniku, ali je to uvek bilo u četiri zida, niko se profesionalno time nije bavio. U osnovnoj školi sam počela da sviram blok flautu i verovatno je to bio triger da neko u kući počne da se bavi muzikom, što je verovatno bila tatina životna želja. Tada mi je kupio frulu i od tada smo nerazdvojni.
Iako si dugo na sceni, postoje li ljudi koji se iznenade kada im kažeš čime se baviš? Koliko je još uvek čudno da devojka svira frulu?
Jeste, dugo sam na sceni, ali i frula ima svoju publiku, pa kada neko ne zna čime se bavim u životu reakcije su i dalje nekako neraspoređene. Ako je neko više naklonjen umetnosti i muzici, onda bude oduševljenje, a neki drugi ljudi su i dalje u fazi da je sve to lepo, ali "čime se baviš u životu?" (smeh). To je i dalje sveprisutno, pa se nadam da će u budućnosti biti normalno da ti je jedino i legitimno zanimanje da budeš frulaš.
OBRATI PAŽNJU
Često ljudi razmišljaju o fruli dosta usko, mada si pokazala da može da se primeni na mnoge vrste muzike. Kojim putim misliš da će ići tvoje sviranje i istraživanje muzike?
To je baš široko pitanje, čak i kada ga sama sebi postavim. I dalje sam nekako na više strana, nisam striktno opredeljena. Interesovanja su mi zaista i dalje široka, što i nije tako loše s obzirom na to da se razvijam i upoznajem različite ljude, muzike, žanrove, ali mislim da ću nastaviti u pravcu etno džeza. Ili kombinacije sa drugim žanrovima, s obzirom na to da sam trenutno na studijama u Irskoj, veoma me privlači irska muzika i njihov melos, gde svakako vidim poveznicu sa srpskom muzikom. Svi ti miksevi i kombinacije su i dalje u opticaju, ali i nadam se da ću imati svoj fiksni projekat gde ću predstaviti svoje specifično viđenje. Muzika je široka, što je svakako lepo i zanimljivo.
Na kraju godine svi nekako svodimo račune i pravimo planove. Kakva je tebi bila godina na izmaku?
Zadovoljna sam i uvek treba da budemo zadovoljni onim što imamo, naravno da uvek može bolje. Veći projekti i neke efektnije stvari desili su mi se u drugoj polovini godine, imala sam i američku turneju, nastupe u Nemačkoj, projekte u Francuskoj, dok je prva polovina godine bila malo mirnija i više sam bila fokusirana na fakultet i studije. Nadam se da će sledeće godina biti još bolja i to svakako želim svima, a pozivam sve da dođu na koncert 13. januara Novom Sadu, u Kulturnoj stanici Barka.
Nedino gostovanje u Dnevnoj sobi Oradija poslušajte u plejeru:
Jovan Vanja Marjanović
foto: privatna kolekcija
