Milorad Kapor - Čovek koji je pretio Bondu

Jedan je od mnogih koji nije preživeo, pošto se drznuo da preti tajnom agentu 007, srećom samo na filmu. U privatnom životu, iako rođeni Beograđanin (mi novosađani volimo da ga svojatamo), glumac Milorad Kapor jedan je od retkih sa ovih prostora koji je svoj glumački talenat dokazao ne samo u mnogobrojnim pozorišnim ulogama nego i u svetskim filmskim produkcijama. "Da se našalim na svoj račun, kao neki renesansni čovek, neću se mnogo baviti svojim poslom (smeh). Preko leta me očekuje svetsko prvenstvo za veterane u košarci, u mestu Montekatini, Italija. Biće to u prvoj dekadi jula, a ove godine na takmičenje idem sa sremskomitrovačkom ekipom sa kojom nastupam za Srbiju, dok sam prošle godine sa novosadskim timom osvojio titulu evropskog šampiona u mojoj kategoriji", ispričao nam je Kapor na početku razgovora za Oradio. 

Kakve planove imaš za tvoj poziv, glumački posao?

Radim na tome da neke od predstava moje trupu "Jorik"’ prebacim za Beograd. U trupi planiram da postavim i jednu novu predstavu o kojoj ne bih mnogo da govorim jer, ako ne obezbedim finansije, neću je ni postaviti. To će naravno biti teško pošto sredstva dobijaju uglavnom oni koji tapšu vlast po ramenima, tako da, bojim se, ima prešnijih od moje ekipe koji će dobiti nešto iz budžeta. Svakako ćemo se obratiti ne malom broju ljudi koji vole i poštuju naš rad. Ta predstava bi trebalo da se igra i u Novom Sadu i u Beogradu. Dosta naših predstava smo odigrali nebrojeno puta pogotovo po Novom Sadu, među kojima su The Pillowman , KNKNPNKN, Poručnik sa Inišmora, Profil Vanja,... pa je red da ih i Beogradjani malo gledaju (smeh)

A što se tiče SNP-a gde si redovno zaposlen i ostalih angžmana?

Čeka se nova sezona i neke nove premijere, a do kraja ove igramo predstave redovno. U julu nas očekuje gostovanje u Smederevu na 'Tvrđava festu',  a što se tiče filma, ima nekih zanimljivih naznaka, ali da ne prejudiciram.

Mesto prebivališta si nakon puno godina zamenio i vratio se u Beograd. Šta ti je bio motiv?

U suštini ja sam Beograđanin koji radi u Novom Sadu. Za mene su to dva moja grada, ili bolje rečeno Novi Sad mi je dnevna i radna soba, a spavaća mi je u Beogradu. A što se tiče filmova, ulogu možeš da dobiješ i sa neke planine. Snimiš dobar kasting, potrebno je samo da imaš internet i da ga pošalješ. Pozorišta se uglavnom oslanjaju, zbog loše materijalne situacije, na sopstvene ansamble jer se nema para za gostujuće. Kako sam član nacionalnog teatra i najboljeg pozorišnog ansambla u regionu ne igra mi se pošto poto bilo gde. Doduše, igram redovno vrlo uspešnu predstavu "Ujedinjenje ili smrt - Podgorička skupština 1918’" Narodnog pozorišta iz Prištine sa privremenim sedištem u Gračanici, najviše u Beogradu, ali i po Srbiji, a očekujemo i gostovanja po Crnoj Gori.

Nedavno je završeno ovogodišnje izdanje Sterijinog pozorja. Koliko si upoznat sa situacijom i kako to komentariše stručna, glumačka javnost?

Svi smo, iz dramskog sektora, umreženi preko socijalnih mreža i o tome sam čitao dosta komentara. Podeljena su mišljenja. Imaš one koji su apriori protiv, pa one koji su za, dosta je i onih koji se plaše da iznesu svoje mišljenje kako se ne bi zamerili nekom, imaš i večite buntovnike... Ipak, preovlađuju osude žirija u odnosu na one koji se sa žirijem Sterijinog pozorja slažu.

Kako ti gledaš na odluku da se ne dodele nagrade?

Moram priznati da sam začuđen. Ukoliko uzmemo u razmatranje i politiku u ovom kontekstu, imam razloga da sumnjam, ali ne samo ja nego i moji prijatelji čije mišljenje veoma cenim. Ja sam upisao glumu na pola studiranja mašinstva, završio sam oba fakulteta.  Osnovao sam prvo trupu "Duplo dno", a potom i "Jorik" trupu kako bih mogao da kažem svoju reč, jer iako si član nacionalnog teatra ti radiš ono što ti se kaže. Ne u smislu da moraš da hvališ vlast, ali u dobroj meri od njih zavisiš, te repertoar moraš da prilagodjavaš i establišmentu od koga zavisiš, a i značaju kuće. Ljudi koji su bili u žiriju umetnički imaju veliku težinu, a po mom mišljenju uglavnom svi jesu nezavisni. Tačno je međutim, i svedoci smo da  Miki Manojlović predsednik žirija ima privilegije pri dodeli sredsatava iz budžeta za svoje projekte, kao  na primer i Laza Ristovski nakon podrške šefu svih građana, kao i ... Činjenica je da je predstava Kokana Mladenovića sigurno, uz dužno poštovanje svih ostalih, bila najbolja na ovogodišnjem Pozorju i to u mnogim segmentima. Ta predstava je zaslužila nagrade, ali znamo da je Kokan veliki kritičar vlasti. S druge strane, član žirija bio je i makedonski reditelj Aleksandar Popovski kojeg smatram najboljiim rediteljem svoje generacije u regionu. On realno ne zavisi ni od koga ovde, a pri tom sam sa njim imao jednu od najlepših saradnji ikad, a tokom rada na predstavi "Duh koji hoda". Ako on tako misli, ako čovek njegovih kvaliteta i vizije stane iza te odluke žirija onda stvarno ne znam... Eminu Elor takođe veoma cenim kao glumicu i koleginicu kao i ceo ansambl iz Novosadskog pozorišta koji toliko gine za svaku predstavu, za umetnost, za pozorište i znam da su beskompromisni.

Ovde ipak možemo da razdvojimo dva problema, a to su pitanje selekcije i pitanje žiriranja. Od kako ja pratim Pozorje, a to nije kratak period, uvek je bilo nepravde, ali više u samoj selekciji nego u žiriranju. Jesam za to da se nagrade ne moraju dodeljivati u svim kategorijama pod obavezno. Možda su članovi žirija trebali da kažu da je selekcija kakva jeste, ne sjajna, da sa predstavama i radom u našim pozorištima nisu baš zadovoljni, da je država nemarna prema kulturi i posledica svega toga je tako da ništa nije dovoljno kvalitetno, ali od ponuđenih izabraćemo najmanje lošu. Na žalost to nisu rekli, ne znam iz kog razloga, nisam sa njima pričao ali po mom mišljenju predstava "Na Drini ćuprija" je odlična i bila bi lauerat i u mnogo ozbiljnijoj konkurenciji i u mnogo srećnijim vremenima!

Nedavno ostadosmo bez jednog od najpoznatijih Bondova. Ti si jedan od retkih glumaca iz Srbije koji može da se pohvali ulogom u filmu o najpoznatijem agentu. Kako je došlo do saradnje?

Sticajem okolnosti upoznao sam Anilu Gajević iz agencije "Zona" koja se bavi zastupanjem glumaca iz regiona na svetskom tržištu. Dao sam joj možda najgore napisan CV koji je ikada imala u rukama, poslao fotke, ne profesionalne nego sa neke svadbe gde sam isekao tetku koja je stajala pored mene (smeh), vidi se ruzmarin... ali eto, kvalitet je isplivao i bez dobrog uvoda (smeh). Radnja filma "Skyfall" nema veze sa ovim područjem pa su producenti filma prvo tražili glumce po Britaniji i severu Evrope, nakon toga po Nemačkoj i srednjoj Evropi i na kraju, pošto se bližio početak filma, a nisu našli ono što im je trebalo, došli su u Sarajevo koji je regionalni filmski centar. Bili su glumci sa celog Balkana, iz Italije, Austrije, Mađarske... Kada su mi poslali papire za put u London za drugi krug kastinga, poslali su mi četiri A4 strane, sitno kucanih imena glumaca koji su ušli u razmatranje za ulogu pored mene. Mislio sam da nemam šanse, ali eto među svima njima sam prošao. Nakon loše slike sa svadbe, došla je gluma koja je bila zadovoljavajuća, a na kraju, kada se ode na lice mesta jako je važno da pored glumačkih u najširem smislu kvaliteta, budeš i timski igrač, te da nemaš neku mrlju na karijeri. Probali su moje fizičke sposobnosti, kakav sam u scenskim borbama i nakon toga, pošto sam dobio sve pohvale i u tom sektoru od čoveka koji ima najbolji svetski tim kaskadera, Gary Powell-a, dobio sam ulogu. Sad kad se pogleda moj deo u filmu koji nije mali, osim one tuče koja se ni upola ne vidi koliko je bila komplikovana za izvesti, realno 90% mojih kolega bi to moglo da odglumi, ali sam kasting …

Koju si ulogu najviše voleo a koju bi radije zaboravio?

Ima predstava gde sam deo odlične ekipe i ni po čemu se ne ističem, a gde sam jako voleo da igram, to je "KNKNPNKN", dobar sam ali ništa bolji od mojih kolega, tu predstavu jako volim. Izvojio bih takođe i ulogu u mojoj diplomskoj predstvi koja je te godine proglašena događajem sezone pod nazivom "Pešice". A po mom mišljenju nigde se nisam obrukao, možda baš nisam ništa specijalno odigrao u filmu "Optimisti"  Gorana Paskaljevića koga jako volim i uvažavam. Ponudio sam Goranu neku ideju za lik, on to možda zbog žurbe nije prihvatio pa mi je bilo odsečeno obojim lik te mi je utisak da je ostalo onako suvo.

Šta nadalje želiš u svojoj karijeri?

Voleo bih da nikad više nemam veze sa produkcijom i da samo budem vršilac glumačkih radova. Voleo bih da samo igram u predstavama, a da nikad ne moram da uradim bilo šta sa čim se etički ne slažem. Takođe, ostavio sam dobar trag u inostranstvu, na samo što se tiče Bonda nego i kod Luka Besona u filmu "Lockout". To mi je otvorilo dosta vrata. Ovako, živim u dva divna grada, okružen prijateljima, radim u nacionalnom teatru sa najboljim ansamblom, glumim po svetu, pikam basket… šta ćeš više? Dobro, da se upristoji politička situacija, ali nećemo o tome sada (smeh).

Jovan Marjanović