Ljudi, radite na sebi!

Deep Steady, novosadski bend, pomešao je ska, džez i uz groove ritmove snimio ovog leta prvi album koji je u avgustu objavio SKCNS. Bend čine Dušan Maurić i Dejan Matić na gitarama, Vuk Čuvardić na bas gitari, Sava Botić na klavijaturama, Predrag Okiljević na tenor saksofonu i Zoran Tegeltija na bubnjevima.

Svoj su zvuk uskladili sa velikima poput Skatalites, Ernesta Ranglina, New York Ska Jazz Ensemble-a itd i spakovali devet pesama, tačnije instrumentala, koje su ponudli publici. Sa gitaristom Dušanom Maurićem razgovarali smo o nastanku benda, svirkama i budućnosti.

Deep Steady je nastao fuzijom članova nekoliko odličnih novosadskih bendova. Kako ste došli do toga da oformite bend koj će svirati ska jazz, sa još nekim muzičkim uplivima?

Vuk Čuvardić i ja smo ostali bez svojih matičnih bemdova. Ringišpil je otišao u razlaz, Propeleri su bili na pauzi. On i ja smo ostali bez posla, a s obzirom na to da su nam ukusi slični, krenuli smo da pravimo neke pesme našem uhu mile. U tome svemu su nam se  pridružili i drugi ljudi: Sava Botić, Predrag Okiljević, Marko Marić, Zoran Tegeltija, Dejan Matić... I počeli smo da pravimo muziku koja nam je svima prijala.

S obzirom na to da ste bend koji je odlučio da ostane instrumentalan, bez tekstova, kako ste zamislili prvi album?

Kada smo kretali u to, Vuk i ja smo to radili po osećaju. Nije mi jasno kako sam u tom trenutku mogao imati ikakvu viziju o tome kako će ispasti album, ali sada kada je izašao, postalo mi je jasno da je baš takav kakav je trebalo da bude.

Šta je bila inicijalna ideja? Šta ste želeli da napravite?

Mi smo voleli taj rock steady, old ska zvuk, pa smo tako i zamišljali pesme. Međutim, ulaskom nekih drugih ljudi, došli su i novi zvuci. Primera radi, Sava Botić je tu doneo sasvim novi prizvuk, Negro je uveo free jazz koji voli. Svako je uneo nešto, to je ono što sam želeo da kažem.

U Novom sadu uvek je bilo dobrih ska bendova. Vi ste ga sada spojili sa džezom, koliko je to formula za sticanje publike kod nas?

Ja uvek kažem da je muzika ta koja spaja ljude, a krilatica koju imam za ovaj bend je - ljudi ovo možemo da radimo i u Japanu, nemamo jezičkih barijera! Ska je i nastao od jamajčanskog džeza, pa ja sad ovo vidim kao neki povratak na staro, ali sa nadogradnjom, jer je ipak 2018. godina. Ova kombinacija pokreće ljude i verujem da će ih pokretati jednako i ovde i u inostranstvu.

Kako publika reaguje na vašu svirku?

Ne može ništa preko noći. Prvi put kada nas ljudi čuju, u prvom setu se dešava da nas gledaju, budu rezervisani, osluškuju šta mi tu radimo. Dok sviramo drugi set već polako kapiraju, da bi na kraju već razumeli o čemu se radi, pa u nekom trećem setu traže još. Deep Steady je muzika uz koju možete da plešete, da se opustite, da razmišljate. U svakom slučaju pravljena je da ljudi uživaju u njoj, u različitim okolnostima.

Odakle crpite uzore?

Kod nas svako sluša nešto svoje. Tegeltija voli fank, ja volim old ska jazz, ostali imaju nešto svoje i svako crpi inspiraciju iz nečeg svojeg. Ako mene konkretno pitaš, ja tu inspiraciju uglavnom vučem iz sebe.

Možete li vi kao autorski bend da živite od toga i čemu da se nadaju mladi muzičari koji trenutno maštaju da se otisnu u autorske vode?

Stalno slušam neke ljude kako pričaju da ništa ne vredi, da su nas pobedili, da jednostavno nemamo dobre startne pozicije. Mislim da treba raditi, bez obzira na sve, jer samo težak rad donosi rezultate. Žao mi je, ali tako je. Ono što bih poručio mlađima je - ljudi radite, samo radite na sebi. Ti ljudi sa kojima se takmičimo rade i zato su tu gde jesu, da ih ne imenujem i da im ne dajem reklamu. Zaista mislim da je u tom ličnom i stalnom razvoju ključ kvaliteta i da će to publika kad tad prepoznati.  

Gde vidiš budućnost benda?

Svaka svirka je za nas posebna i posle svake imamo poseban doživljaj, nebitno da li smo u malom klubu ili na bini nekog festivala. Ono što je bitno je da vidim Deep Steady u bilo kom setingu, da li sviramo neku bašticu za malobrojne ljude ili za neku razularenu masu na nekom festivalu, jedino mi je bitno da radim muziku sa tim ljudima.

P. K.