Banda spremna za akciju

Novosadski sastav Kilo Kilo banda prethodnu pandemičnu godinu iskoristio je da snimi svoj četvrti studijski album, koji ovih dana treba da se pojavi u svom čvrstom obliku u izdanju SKCNS, ali i u digitalnoj formi na internetu. Kao i na prethodnm izdanjima, autor većine materijala na novom albumu je frontmen Vojislav Malešev. 

"Uspeli smo, između par talasa u 2020. godini, da snimimo četvrti studijski album. Ponosni smo na sebe jer nije bilo lako, u stvari, to još uvek nije potpuno gotova. Čekamo zeleno svetlo SKC-a da se početkom proleća pojavi fizičko izdanje. Simultano ćemo preko neta objaviti i digitalno izdanje, na svim mogućim serverima i portalima koji se time bave. Trudićemo se naravno da to što više ispromovišemo video spotovima i svirkama za koje nadamo da će uskoro krenuti", ispričao nam je Voja na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.

S obzirom na celu prethodnu godinu i situaciju koja nas je zatekla, kako ste uspeli da radite na stvaranju albuma?

Pa nije bilo lako. Desilo se da smo početkom godine, kada još uvek nije bila proglašena pandemija, dobili neke pare od SOKOJ-a, kojima moram da se zahvalim, jer je zaista retko da nam neko nešto da. Na osnovu konkursa smo dobili pare da snimio album, pa smo malo imali i imperativ da to mora da se uradi i nekako smo stisli zube. Bilo je par pesmica koje sam imao "na lageru" i koje sam napravio u prethodnom periodu, banda je uvek prilično spremna za akciju pa smo, uz ne tako mnogo proba, uspeli da napravimo desetak novih pesama. Prilično smo zadovoljni, dosta je to na tragu onog što smo radili i na prethodnim albumima, a opet ima i neki novi pečat. Zreliji smo ljudi, omatorili smo, možda smo čak i malo pametniji. Ovog puta producent nam je bio Sava Botić koji je i miksao ceo materijal, tako da se po zvuku to definitivno razlikuje od prethodnih materijala. 

Šta preovlađuje u tekstovima, ima li neke povezanosti u temama koje obrađuješ?

Nema neku nit, ali se može reći, kao i na prethodnim albumima, da svaka pesma ima nekog prethodnika na ranijim izdanjima. Ima ljubavnih pesama, koje se nastavljaju na neku ljubav iz prethodnih pesama, ima i malo razočaranja, a ima po koja šala i pošalica. Ja to gledam životno, sve te pesme se ne rode odjednom nego kroz period od nekih šest meseci. Meni se u tom periodu desi da se sto puta nešto iznerviram, bude mi puno puta nešto i zabavno i smešno, zaljubim se u svoju ženu po pet puta iznova, onda se opet iznerviram. Svega tu ima.

Kako ti je na nekom privatnom planu izgledala godina iza nas?

Bendovski sam mnogo teže preživeo godinu nego privatno. Moram da priznam da sam donekle i uživao, izgleda imam neki poremećaj, nisam osećao da mi nešto nedostaje i neki poseban pritisak. Valjda sam se toliko družio u mladosti da mi malo samoće, kuće i porodice uopšte ne smeta. Naprotiv, našli smo sreću u našim malim ritualima. Ne mogu da kažem da smo našli sreću u kućnoj nastavi, tu smo našli nesreću (smeh), ali smo se i sa tim nekako izborili. Desilo se da sam opet aktivirao kućni studio, mikrofon, snimao neke demo pesme. Ostvario sam i neke nove saradnje, za koje uglavnom nemam vremena, a bilo je vremena i za decu i za sport. Treba čovek malo da stane i podvuče, ne povuče, nego podvuče crtu i razmisli o tome šta i kako dalje. 

Koliko ste iz muzičkog i stilskog ugla napravili iskorak? Da li je bilo mesta za neke lupove, repovanje i slično?

Vidiš, dobro si namirisao. Jendu pesmu smo uradili baš na taj način, odnosno, dali smo je našem drugu i bratu Fokusu, koji je DJ i producent, da napravi remiks. Nakon tog remiksa smo napravili saradnju sa jednim poznatim regionalnim reperom za kojeg još uvek ne mogu da ti otkrijem ko je, a uz njega sam i ja dodao neki moj fazon. Imaćemo jednu neobičnu pesmu koja iskače iz celog albuma.

Saradnja sa drugim muzičarima uvek donese nešto novo. Međutim, zanimljiva saradnja je nastala sa jednom jako poznatim glumcem?

Da, da, dobili smo na poklon spot od našeg druga Nikole Đurička koji naravno nije poznat kao neki režiser ili čovek koji pravi spotove i baš zbog toga je sve ovo zanimlivo. U pitanju je jedana zanimljiva ljudska priča. Poklopilo se da se, kada je pesma "Kalifornija" bila aktuelna, on selio baš u Kaliforniju. Sve ga je to dirnulo i nekako se pronašao u našoj pesmi. Još tada je rekao da će nam napraviti spot za ovu pesmu, a mi smo bili u fazonu "aj važi, čujemo se, vidimo se", mislili smo da to neće biti nikad. Međutim, iznenađenje u vidu spota je stiglo, srećni smo i ispunjeni što se tako lepe stvari i dalje dešavaju i što je Nikola veliki car koji je ispunio ono što je obećao. Spot je baš onakav kakav ja volim da bude. Vrlo dobro održava muziku i to je ono što je najbitnije, ne volim da bude ni skup, ni pametan, važno je da se što bolje desi sinergija između slike i muzike.

Koliko misliš da je važna, tačnije, neophodna saradnja sa poznatim likovima poput Đurička ili Kesića, kod kojeg ste nedavno imali jako zapažen nastup?

To su jako važne stvari, ali to nije nešto što baš uvek možeš da naciljaš. Naravno da bismo mi voleli da sarađujemo sa svim poznatim, velikim facama i da izbacujemo stalno nešto novo, međutim, to uopšte nije tako jednostavno. To može da pomogne, širimo taj krug ljudi koji je čuo za nas i koji će u budućnosti više da prati ono što mi radimo i da zavoli muziku koju stvaramo. To smo mogli da vidimo kod Kesića, taj broj pregleda na jutjubu nikad ne postignemo u tako kratkom vremenskom roku. Ovako, vidi se da čovek ima gledanu emisiju i da je neki autoritet. Slično je i sa ovim spotom, svi ga hvale i mislim da tako treba da funkcionišu stvari. Neko ko nije čuo za Nikolu Đurička, a ima i takvih, veruj mi, sazna gde je i šta radi, dok naravno neko ko voli njega sazna za nas. Slično se dešava i pri saradnji sa muzičarima.

Učini se ljudima da te vide kako trčiš po Keju i to zaista jesi ti! Otkud trčanje u tvom životu?

To je krenulo nevezano, pre nekih šest ili sedam godina, ne znam ni sam. Tada sam na nekim fotografijama primetio da izgledam kao neka retka vrsta belog medveda koji je uspeo da se socijalizuje među ljude (smeh). Rešio sam da smršam, krenuo sam da trčim, ali sam to radio nespretno i nedovoljno kontinuirano, bez prave opreme i određenog cilja. Tokom godina sam se malo uozbiljio, korigovao ishranu, izbacio šećer, a kako su spadale kile mogao sam sve više da trčim. Bukvalno sam se navukao na tu sreću koju trčanje pruža i za vreme trčanja, kao neki vid meditacije i koncetracije, a i ono što sledi nakon trčanja. Pošto trčim ujutro, ceo dan nakon toga je rasterećen, sa mnogo manje tenzije, pa više volim sebe i ljude oko sebe.

Imaš i zaniljiv plan za ovu godinu što se tiče trčanja?

Neka aplikacija mi je ponudila čelendž da istrčim 2021 kilometar u 2021. godini. Ja sam naravno naivno kliknuo "yes"! Videćemo, za to bi trebalo da podignem ovu kvotu koju inače trčim i mislim da ću možda i uspeti. U stvari se ložim na neke male ciljeve koje zadajem sebi i onda uspevam da ih dostignem. Samo da ne bude nekih mega peripetija, bolesti, zatvaranja i gluposti. Sve ovo je i jeftino i zdravo, ispunjava me, podiže mi samopouzdanje i samozadovoljstvo, a pored svega je jako lepo kada čovek izađe ujutro i nagleda se širine Dunava, zelelnila, ljudi koji se bave sportom, onda i taj dan ima neki blagoslov da bude dobar.

Šta misliš, šta će pre u ovoj godini biti, trka ili koncert?

Uuuu, pa ne znam, teško pitanje. Ipak mislim da će trka. Nešto mi je ovo sa koncertima sumnjivo, ponovo se zateže situacija. Što se toga tiče i ne žuri mi se previše, jer album zapravo još uvek nije izašao, planiramo to za kraj marta ili početak aprila, pa se nadam da će do tada i ova korona malo da posustane i ostavi nas na miru.

Vojino gostovanje u emisiji Dnevna Soba možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna arhiva