Društvo / Intervju
Baby Lasagna: Prvi album još nije izašao, ali novi je već u planu
Prvi samostalni koncert Baby Lasagne, planiran za 6. decembar u SKC-u Novi Sad, otkazan je u ponedeljak, uz poruku: "Slušali smo vaše poruke i komentare, te smo bolje upoznali vašu situaciju i emocije kroz koje prolazite. Shvatili smo da ovo nije vrijeme za slavlje, već za zajedništvo, poštovanje i podršku". Novi datum koncerta biće naknadno objavljen, dok će kupljene ulaznice važiti i za taj termin. Nedavno je objavljen i singl "Catch Me If You Can", koji najavljuje debi album Baby Lasagne pod nazivom "Demons & Mosquitos". Album bi trebalo da izađe uskoro, a na proleće 2025. godine Baby Lasagnu očekuje evropska i UK turneja "Meow Back". Turneja uključuje 26 nastupa u 20 zemalja, a za produkciju je zadužen Live Nation.
Na koji način "Catch Me If You Can" zaokružuje priču prethodnih singlova i najavljuje album "Demons & Mosquitos"?
Da budem iskren, "Catch Me If You Can" i ostale pesme nemaju nikakve veze jedna s drugom, tako da tu nema zaokruživanja priče (smeh). Meni bi bilo previše dosadno da sada radim nešto konceptualno, gde bi pesme imale neku međusobnu povezanost. Štaviše, ja uvek bežim od toga – baš da ništa ne bude povezano. To se najbolje vidi, na primer, kod pesme "Rim Tim Tagi Dim", nakon koje slede singlovi "And I" i "Biggie Boom". Tako da jedini način na koji "Catch Me If You Can" najavljuje album jeste što pokazuje još jedno lice albuma koje možda niste videli u prethodnim singlovima.
Kako se osećaš sada kada je album sve bliže izlasku i šta ti je najvažnije u ovom trenutku?
Moram priznati, ovaj album mi je već malo dosadan - što je, znam, PR-ovska smrt reći. U prvom mesecu naredne godine, momci i ja krećemo sa pisanjem sledećeg albuma i verujem da će biti gotov negde pre turneje, u trećem mesecu. Što se tiče trenutnog albuma, ne razmišljam previše o njemu, ima još mesec-dva do izlaska. Iskreno, moj fokus je već na onom sledećem albumu što dolazi.
Koji trenutak s nastupa na Exitu ti je ostao u sećanju?
Trenutak koji najviše pamtim s Exita je, nažalost, negativan. Mi imamo puno stvari na matrici – bubnjevi, gitara i bas su uživo, ali efekti, perkusije, subovi i još dosta toga ide preko laptopa. I tako, izlazimo na scenu, najave nas, sve mora da počne, svi smo spremni i... laptop crkne. A mi već moramo biti na bini! Noge su mi se bukvalno odsekle. Sviramo na glavnoj bini Exita, na legendarnom festivalu i baš tada se desi tako nešto. Potrčao sam do kompjutera, to je bio moj laptop i nekako, u svoj toj panici, uspeo sam da ga pokrenem. Sad imamo bolji kompjuter i još jedan u rezervi, pa ako se ovo ikad ponovi, drugi odmah preuzima. Ali taj trenutak mi je najviše ostao u sećanju, stvarno nisam mogao da verujem da se to baš tada moralo desiti.
Kako vidiš svoju muziku za pet godina? Gde zamišljaš sebe?
Nadam se da će moja muzika za pet godina zvučati malo više kao metal, malo više ka roku, malo mračnije, ali sam otvoren za sve. Voleo bih da se još više okrenem svojoj iskonskoj muzici, a to je metal i rock. Nadam se da će albumi biti podeljeni, recimo ako ima deset pesama na albumu, da barem pet bude na hrvatskom. Moj cilj nije samo da budem vani, jer sam sada shvatio da ima mnogo ljubavi i veselja u nastupima kod kuće. Kad si klinac, zamišljaš da ćeš nastupati po Evropi, Australiji, Americi, da budeš poznat tamo, a sada, kad sam stariji, odgovara mi ovako, nastupati u Hrvatskoj i pevati na svom maternjem jeziku. Mada sam se u tome najmanje okušao, ali sam spreman za to, pa se nadam da će biti tako.
A.N.
foto: universalmusic.rs / Anđela Tadić