Komšije u parku

U vreme kada Novi Sad nije imao nijedan bioskop, ekipa okupljena oko udruženja građana Cinema City krenula je u pionirski projekat povratka ljudi na zajedničko, kvalitetno uživanje u sedmoj umetnosti kroz istoimeni festival. Od tada je prošlo mnogo godina, sam festival je menjao oblik, a ovo udruženje svoje delovanje usmerilo je i na prekograničnu saradnju i projekte koji približavaju komšije. Ove godine, Cinema City je sa partnerima iz Mađarske i Srbije krenuo u realizaciju projekta "Parks4All" u kojem se veoma studiozno i promišljeno posmatraju parkovi kao celine na kojima je moguće organizovati razne kulturne sadržaje.

U svom nastojanju da se to uradi na najbolji mogući način, mladim polaznicima ovog svojevrsnog besplatnog kursa angažovani su sutručnjaci u raznim oblastima, od producenata i radnika u kulturi, preko pejzažnih arhitekata, stručnih baš za parkove, do programskih direktora raznih festivala. Pokretač ideje i projekta "Parks4All" Miloš Ignjatović svoje ogromno iskustvo kao jedan od pokretača Exita i Cinema City festivala nesebično je podelio mladim polaznicima ovog projekta.

Ovo svakako nije prvi projekat udruženje Cinema City koje nije direktno vezano za filmove. Kako je došlo do toga da se baviš ovim stvarima?

Konkretno, ovaj projekat je nastavak projekta koji smo prethodne godine završili i koji se zvao Reke za lokalne zajednice, Rivers to Communities (R2C) i za cilj je imao da poveže kulturne scene i mlade ljude Srbije i Mađarske, buduće umetnike, buduće profesionalce u oblasti menedžmenta u kulturi. Reč je o projektu pogranične saradnje, koje finansijski pomaže Evropska unija kroz IPA Interreg program. Bez te pomoći, praktično, ovi projekti ne bi bili mogući. Mogu da kažem da mi se, posle toliko godina, otvorio potpuno novi svet. Upoznao sam mnoge sjajne kolege, kako iz Mađarske, tako i naše kolege mađarskog porekla, koje žive u Vojvodini i sa kojima, mogu da kažem da, na žalost, nemamo dovoljno dobru komunikaciju. Cilj svih tih projekata je, pre svega, povezivanje organizacija, kulturnih radnika, mladih ljudi na teritoriji čitave Evrope. U projektu koji se zove "Parks4All" bavimo se parkovima, ali i nastavljamo sa povezivanjem naših zajednica.

Koliko su parkovi namenjeni svima?

Po našem mišljenju, oni bi trebalo da budu zaista za sve. Po definiciji, park je mesto koje pripada svim građanima, a to je negde i najdirektnija inspiracija. Mene je potpuno duševilo ono što se, recimo, dešava u Francijskoj i kakav je njihov odnos prema parkovima. Oni parkove doživljaju bukvalno kao mesto gde ručaju, druže se, prave žurke. Nema onih znakova ne gazi travu, jer je park tu zbog nas, zbog građana. To su zelene oaze koje pripadaju svima. S obzirom na to da je Cinema City od samih početaka organizovao brojne programu u parkovima, verovatno se stariji građani sećaju onih divnih proekcija, pre svega u Dunavskom parku, na početku, a i kasnije u raznim parkovima širom grada. Po našem mišljenju i iskustvu, parkovi su savršena lokacija za razne programe, ne samo kulturne. Oni nisu samo mesta gde se nalaze klupice, gde izvodimo kućne ljubimce i srećemo penzionere kako provode slobodno vreme, već mogu da budu jedna živa scena i mesto susreta.

Zanimljivi mladi ljudi su se prijavili na ovaj projekat, uz druženje i međusobono upoznavanje dobili su i raznorazna znanja iz oblasti ivent industrije, odnosno, organizovanja događaja. Ko je uopšte mogao da se prijavi?

Radeći sa mladim ljudima došao sam da zaključka, da ukoliko pratimo ono što pruža formalno obrazovanje u Srbiji, mi nemamo pravu školu za buduće producente događaja, a to je grana koja se neverovatnom brzinom razvija. Eto samo koliko sam ja aktivan, nekih 25 godina, prava eksplozija se desila od nultog Exita, koji je, da tako kažemo, bio početak neke nove ere u organizaciji događaja, pa sve do danas, mi smo svedoci, desetina, stotina manifestacija. Ljudi vrlo često ulaze bez bilo kakvog teorijskog ili praktičnog iskustva. Uče radeći, često na sopstvenim greškama i mi smo zato došli na ideju da napravimo otvoreni poziv za mlade ljude. Stavli smo neku granicu od 27 godina, iako je kategorija mladi vrlo subjektivna. Odziv je bio sjajan, mi smo očekivali da će se prijaviti mladi, pre svega iz Novog Sada, Vojvodine, a pošto je grupa mešana tu su i polaznici iz Mađarske. Na moje potpuno iznenađenje prijavile su nam se sjajne devojke iz Mladenovca, koje u međuvremenu pokreću svoj festival pod nazivom Kozmaj i jako sam ponosan na njih. Zatim ekipa iz Kragujevca, pa iz Niša i odjednom dobijamo šarenu skupinu sjajanih mladih ljudi.

Kada se ceo projekt završi, šta bi moglo da se uradi po parkovima?

Pored četiri festivala koji će se desiti ovog i sledećeg leta, a gde će naši polaznici uzeti učećša, ja se nadam da će neki od tih festivala nastaviti svoj život. Pažljivo ih pripremamo i mislim da će biti dobra osnova za nešto što može da traje. Mislim da su najveći kapital koji stvaramo upravo ti mladi ljudi, iskustvo koje oni stiču u teoriji, ali i u praksi. Doveli smo im ozbiljne eksperte iz čitave Evrope, ali i iz ovog regiona. Kad sam ja bio klinac nije bilo nikog da mi kaže neke stvari. Vidim koliko su oni zainteresovani da pitaju, čuju, saznaju razne tehničke detalje - od merenja buke, obezbeđenja, energetike do programa i komunikacije. Nadam se da će ti mladi ljudi nastaviti da se bave ovim poslom. Nekih pozitivnih primera već ima, a mislim da društvo mora da ulaže u generacije koje dolaze. Mi njima ostavljamo ovu državu, svet i naravno parkove.

Miloševo gostovanje u programu Oradija možete poslušati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

foto: Parks4All