Koliko radimo, toliko možemo i da se nadamo

Vanja Ignjac studentkinja je doktorskih studija Akademije umetnosti u Novom Sadu, na Katedri za grafiku. Njena izložba "Ples života" otvorena je prošle nedelje u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada. Svojim radovima Vanja želi da romski narod prikaže na malo drugačiji način od onog kako je inače predstavljen u našoj likovnoj baštini. 

Tvoje ranije izložbe takođe su posvećene romskom narodu i kulturi. Zašto si odabrala baš tu tematiku?

Za svoj diplomski rad uradila sam ciklus "Devla, Devla" što znači "Bože, Bože" na romskom jeziku. Tu sam romski narod povezala sa hrišćanstvom. Bila sam inspirisana renesansom, odatle potiče veza sa religijom. Kada sam upisala master studije, znala sam da treba da nastavim da se bavim time, jer sam se pronašla u tome. Tema Roma je veoma bogata, u smislu da sam mogla da nađem inspiraciju svuda i to je presudilo da dva ciklusa uradim na tu temu. Kao umetnik, uvek tražim nešto gde ću imati široko polje inspiracije, koja neće brzo i lako presušiti. Tokom rada na temi shvatila sam da mi prija i odgovara, da mogu da se izrazim na najbolji način. Gledam da povezujem apstrakciju, koja se nalazi u cvetnim motivima, sa ljudskom figurom i za taj način rada romska tematika je bila najbolje rešenje.

Ceo razgovor sa Vanjom možete poslušati u plejeru.

Interesantno je da su tvoje grafike pretežno crno-bele, a romsku kulturu uglavnom povezujemo sa jarkim bojama. Samo na pojedinim grafikama možemo videti izuzetke u vidu crvene, plave i zelene. Zašto si se odlučila za takvu estetiku?

Za mene je grafika crno-bela. Gledala sam da taj kolorit ipak bude zastupljen na radovima. Kada sam došla do mastera, shvatila sam da hoću da ubacim nešto novo, što će da se razlikuje od prethodne serije, tako da sam ciklus "Ornamenti života Roma" koji sam radila na masteru podelila na tri dela. Prva serija je u crno-belom koloritu, u drugoj se pojavljuje boja, gde plava predstavlja slobodu, zelena život, a crvena strast i ljubav. Treća serija su fotografije koje sam radila kao digitalni print na platnu i sastoji se od 15 radova. Kroz seriju fotografija sam prikazala surovu realnost ciklusa "Ornamenti života Roma". U prvoj seriji je predstavljena svakodnevica naroda, a drugu sam gledala da obogatim motivima po kojima najčešće razaznajemo romsku kulturu i tradiciju.

"Trač", linorez 70x100cm

Odabrala si linorez, kao tehniku koja se smatra tradicionalnom u grafici. Šta ti ona pruža u odnosu na neke modernije tehnike?

Ja sam neko ko voli da ima kontrolu nad stvarima, posebno kad je umetnost u pitanju. Linorez je tradicionalna tehnika visoke štampe. Ona zahteva potpunu koncentraciju, jer kad radite linorez, crtež prenesete na linoleum i uz pomoć crteža vidite šta ćete izvaditi a šta ostaviti u linoleumu. Koriste se noževi za linorez, a ja sam koristila noževe za drvo. Tu, kada pogrešite, nema povratka. Ta tehnika najviše ide uz mene i moj temperament. Kao student osnovnih studija na Akademiji morala sam da prođem sve tehnike i uvek se neko pronađe u nekoj određenoj. Ja sam se pronašla u linorezu od prve godine i radila sam u toj tehnici i u trećoj i četvrtoj godini, pa na masteru i planiram i dalje da se bavim time i ostanem verna toj tehnici, mada kao student doktorskih studija sada prihvatam i druge tehnike, pa gledam da kombinujem kolografiju i linorez. To ćemo imati priliku da vidimo, nadam se vrlo uskoro, u jednom lepom galerijskom prostoru.

Osim što radiš grafiku, baviš se i crtanjem. Da li možemo da očekujemo neku izložbu tvojih crteža?

Vidim sebe kao vizuelnog umetnika, a u to spada i crtež i fotografija i grafika i slika. Ne znam da li će biti prilike za izlaganje crteža, pre mislim da će biti izložba nekih slika. Sada kada ste slobodniji i imate više prostora za rad, sve vas privlači. Slika kao platno mi je nekako bliža i nadam se da ću uspeti sve što radim u grafici da prikažem i kroz platno.

Kažeš da si sada slobodnija. Da li to znači da si tokom osnovnih studija morala da budeš usmerena samo na grafiku?

Na osnovnim studijama smo imali predmete crtanje, slikanje, grafiku... Slikanje je bilo školski. Imate šemu i zadatke koje morate da ispunite. Kada završite Akademiju, nekako ste sami na svome i više vas niko ne tera da slikate nešto određeno. Nekima je to i problem kada završe Akademiju, jer ne znaju šta će. Ja sam se zadržala na grafici, ali slici i crtežu pristupam mnogo slobodnije, na netipičan način i nimalo školski. Ne mogu da kažem da nismo mogli da eksperimentišemo na Akademiji, ali uvek je bio tu neko da nas usmeri, a sada morate pre svega mnogo da razmišljate o temi i konceptu.

"Pravo na život", linorez 70x100cm

Na osnovnim studijama si nagrađena za najuspešnijeg studenta na kadetri grafike u svojoj generaciji. Da li ti je ta nagrada otvorila neki profesionalni put?

Prvenstveno je imponovala, jer je došla kao nagrada za trud i rad. Bila sam neopisivo srećna kad su me na diplomskoj izložbi pozvali da primim nagradu i pohvalili me za trud. Dala mi je vetar u leđa i ambiciju da nastavim da radim, da težim nečemu većem. Sebe bih opisala kao ambicioznu osobu koja želi da plasira svoj rad publici i da umetnosti i kulturi pruži više. Mislim da sa ovom tematikom mogu da upoznam ljude sa drugom kulturom, jer smo na Rome uvek gledali kroz negativan aspekt, a ja želim da prikažem njihovu kulturu na najlepši mogući način, da prikažem njihovu pozitivnost i život kroz ples i muziku.

Imala si nekoliko samostalnih izložbi u državi, ali izlagala si i na kolektivnim izložbama u inostranstvu. Koje su to sve destinacije bile?

Bila je to Grčka, Bugarska, Argentina, Belgija, Danska... To su mogućnosti koje vam nude konkursi i verujte mi da je divan osećaj kada prođete na konkursu na koji se prijavio veliki broj umetnika. Sve to utiče na vaš rad i daje vam nadu da će ljudi videti to što radite. Za mesec dana biće otvorena izložba u Solunu, tačnije 20. marta. Proteklog novembra je bila samostalna izložba u Banja Luci. Veoma je lep osećaj kada dođete u stranu državu i naiđete na pozitivne kritike i kada vas prihvate posetioci izložbe, a još lepše je kada vidite da ti ljudi uživaju. Nadam se da će toga biti još više, ali sve to dolazi radom. Koliko radimo, toliko možemo i da se nadamo.

Da li uspevaš da posetiš barem neku kolektivnu izložbu u inostranstvu?

Nikako da se potrefi pravi momenat da odem, ali gledam da se pojavim na svim samostalnim izložbama, jer mislim da nema smisla da se ne pojavimo na otvaranju. Ovu u martu ću svakako ispratiti, a nadam se da ću uskoro biti u mogućnosti da propratim i kolektivne izložbe. U septembru sam, na primer, sa još dve koleginice preko SULUV-a izlagala u Gracu na jednoj kolektivnoj izložbi i jako mi je žao što nisam mogla da odem zato što sam bila u radnom odnosu, ali se nadam da ću nekad moći da propratim sve.  

J.G.