Društvo / Intervju
Kod obrazovanog sveta glumci imaju ulogu influensera
Glumac, pilot, padobranac, pisac, humanitarac, aktivista, otac... To su samo neki od pojmova kojima bi najbolje mogao da se opiše Sarajlija Feđa Štukan. Ako bismo gledali one najgore, tu bi bila zavisnost od heroina, koja je davno iza njega, mada se on ne libi da priča o tome i ukaže drugima koliko je droga loša. Feđa je možda i najbolji primer da život piše romane. U bukvalnom smislu te reči. Sve lepe i ružne stvari koje su mu se dogodile opisao je u autobiografskom romanu "Blank", napisanom na nagovor Anđeline Džoli i Breda Pita kao mogući scenario za film.
foto: bbc.com/serbian
U tom romanu, Feđa prikazuje iskustvo gubitka ljubavi, prijatelja i života u zemlji koju političari žele da drže podalje od dugoočekivanog mira. Autor nam otkriva svoju životnu priču, počevši od uloge snajperiste u specijalnim vojnim jedinicama tokom rata, beskućništva i borbe s heroinom, pa sve do rada u Holivudu. "Blank" je roman koji istražuje teme života i smrti, politike i vere, mržnje i ljubavi. Obavezna je literatura na Goldsmiths univerzitetu u Londonu i Mostarskom univerzitetu, a do sada je preveden na engleski, francuski i italijanski jezik. I pored toga, Feđa sebe i dalje ne smatra piscem.
"Ne mislim da ću se često baviti tim poslom. Ionako mislim da me taj krug pisaca ne gleda nešto blagonaklono, pa ne bih da se petljam baš preterano u to. U principu, nisam pisac. Mislim da sam mnogo drugih stvari pre toga. Ne znam da li bih mogao da napišem bilo šta drugo sem te knjige", kaže skromno Feđa na početku intervjua za Oradio.
Zbog čega smatraš da te ti ljudi ne gledaju blagonaklono?
Ne mogu da kažem da ovi poznati, veliki pisci to misle. Sedeo sam s njima, razgovarao o knjizi. Možda ovi niže rangirani. Bio sam nekoliko puta u tim krugovima. Nit' je ko hteo da se upoznamo, da se družimo, da razmenimo mišljenje. Onako, čudna atmosferica, baš. Zbog tih stvari se ne bih nešto preterano petljao u to. Nekad imam osećaj da nekom možda uzimam hleb iz ruku. Dobro, ne baš u tom fazonu, ali čudan je osećaj.
Zanimljivo je da je knjiga nastala tako što je Anđelini Džoli trebalo da pošalješ nešto o sebi. Tu se pokrenula i cela priča o scenariju za film. Kada će to biti, da li se dešava nešto na tom polju?
Nedavno sam imao sastanak sa jednom velikom producentskom kućom iz Holivuda, baš u Beogradu smo se našli. Sada su krenuli lagano pregovori. Ništa za sad nije preozbiljno, ali možda ide u tom pravcu. Ako bude tako, onda je sledeći sastanak negde u septembru. Ako budem pozvan uopšte na bilo kakav sastanak sa njihove strane, biće to nešto pozitivno. Iskreno, ne žurim s tom pričom. Nisam žurio ni sa objavom knjige, to je trajalo nekih devet godina. Ne živim samo od toga, pa mi nije bitno zbog novca. Laganica... Neće se to snimati dva puta. Ko prvi uzme da snima, to će biti poslednji put i hoću da to bude najbolje moguće.
Pominjao si Holivud malopre, glumio si u nekoliko međunarodnih projekata. Koliko se razlikuje rad na domaćim i međunarodnim projektima?
U glumi je ogromna razlika. Volim čak da kažem da su to dva odvojena zanimanja, to čime se ljudi bave u Holivudu i čime se bave kod nas. Tu uglavnom mislim na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, jer radimo po istim pravilima, po istim udžbenicima. Kad izađemo na scenu ili ispred kamere, onda se igra po nekim sopstvenim pravilima, nekim načinima glume od ranije, gde je najbitnije zabavljati publiku. U Holivudu se ne koristi takva vrsta glume, jer je najbitnije ispričati priču i predstaviti dramski problem o kom film ili serija govori i da glumci to rade što ozbiljnije. Kod nas je to sve drugačije. Pokrivamo glumačke nedostatke time što skupljamo poene na simpatičnost.
Radio si sa Anđelinom Džoli, Benisijom del Torom, Timom Robinsom i mnogim drugima. Imaš li neku zanimljivu priču koja je nastala iz tih susreta?
S tim ljudima sam proveo baš dosta vremena, naročito s Benisijom i Timom Robinsom. Tri meseca smo zajedno proveli u Španiji i bili smo nerazdvojni. Ima anegdota kako sam upoznao Gerija Oldmena. To je, mislim, najluđe upoznavanje ikad koje se desilo u svetu filma. Radili smo, ja mislim, "Child 44". Moja prikolica je bila odmah do Oldmenove, a iza njegove je bila prikolica za produkciju, koja je imala Wi-Fi. Nisam mogao da uhvatim signal dok nisam otvorio prozor. Kad sam ga otvorio video sam da Geri puši cigaru, okrenut negde prema horizontu i verovatno ponavlja tekst. Uspeo sam da se nakačim na internet, nekoliko minuta sam bio na Fejsu i čujem strašan, tup udarac. Izađem napolje i nađem Gerija Oldmena sa ogromnim ožiljkom na čelu, iz kog šiklja krv. Skontam da je udario o moj prozor, koji sam otvorio da bih došao do interneta. Izađem napolje i kažem "brate izvini, ne znam šta da ti kažem. Slučajno, nisam namerno to uradio." Razumeo je i tako smo se sprijateljili.
OBRATI PAŽNJU
Pričao si o tome da pratiš aktuelnu situaciju u Srbiji. S tim u vezi, kako vidiš ulogu glumca u društvu? Mogu li gluma i glumci da imaju uticaj na promene u društvu?
Mislim da mogu. Glumci imaju neku vrstu influenserske uloge, naročito kod školovanog, obrazovanog sveta. Mogu da pokrenu masu, a imaju i medijsku vidljivost, pa im je lakše da privuku pažnju na sebe. Pošto su obrazovani, uglavnom imaju šta da kažu. Obično su na strani leve provinijencije, koja je protiv trenutnog režima. Pitanje je i koliko su ljudi spremni da rizikuju, da li su spremni da daju maksimum koji imaju. To znači život u slučaju nekih nasilnih protesta. To se može pretvoriti u nasilne proteste vrlo lako. Možda iscenirano ili ne, ali mislim da niko nije lud ovde da iscenira nasilje, jer se u tom smislu ne zna ishod. Može biti raznih stvari, znam po protestima koje smo mi organizovali. Ako krene nasilje, to je onda van svake kontrole, ne možeš optužiti apsolutno nikoga. Možeš optužiti nekog ko je pokrenuo to, ali to je takva lančana reakcija, koja se dešava tako brzo, da se to otima svim kontrolama i onda ne znate ishod na kraju. Nisam ni siguran više da li je zapravo moguće menjati stvari, kad smo sve probali. Recimo, na "JMBG" protestima u Sarajevu, koji su i dalje najbrojniji protesti ikad u BiH, imali smo knjigu po kojoj smo se služili svim nenasilnim sredstvima za protestovanje. U prvim danima smo izdejstvovali odluku koja nam je bila potrebna, zbog koje smo došli. Onda smo odlučili, onako amaterski, da proširimo zahteve, da postavimo ultimatume od kojih na kraju nije bilo ništa. Kad to nije ispoštovano, ti nisi uradio ništa. Samo je izgubljen kredibilitet i to je osuđeno na raspad. Ako već postavljaš ultimatum, onda moraš stati iza toga i biti spreman da rizikuješ, čak i život za slobodu.
foto: printskrin N1
Ti si neko ko je prošao dosta toga u životu i imao teških situacija. Imaš li neki savet za nekog ko se trenutno nalazi u nekom mračnom periodu i ne vidi svetlo na kraju tunela?
Lako je pričati sa ovom pameću, ali morao sam da prođem sve to bez slušanja ičijeg saveta u tom periodu. Mislim da je najpametniji savet da droga i alkohol nisu pomogli apsolutno nikome na svetu do sad. Nego su samo odložili problem na kratko vreme, ali se on umnogostruči. Da bi ga rešio kasnije, a već si na tim hemikalijama, treba ti mnogo više truda da rešiš onaj stari problem zbog kog si možda upao u to. Tako da problem ne odlazi. Možda prividno nestaje, ali se pojavljuje u mnogo većem obliku kasnije. Moram da naglasim jednu stvar, a to je da droga ubija i to je stvarno nešto što bi trebalo uvek imati na pameti. A mogućnost da uopšte budeš živ na ovoj planeti je ravna čudu. Mnogo je više onih koji nisu rođeni, nego što jesu. Šta se sve moralo spojiti, kakve sve slučajnosti da bi neko bio rođen i onda da to baci tek tako. To stvarno nema smisla. Morao bi malo sesti, dublje razmisliti o životu i kakva mu je šansa ponuđena da vidi sve ovo. Da pogleda zalazak i izlazak sunca svaki dan. Shvatamo ga zdravo za gotovo, jer je to svakodnevica. Ali, kad ste na rubu svaki dan i nemate pojma da li ćete dočekati sutra, onda te stvari postaju poprilično značajne. A trebalo bi uvek da budu.
Pominjali smo film o tvom životu. Pored toga, šta još možemo da očekujemo od Feđe u narednom periodu?
Imam još tri, četiri projekta koja sam završio, koji još nisu izašli. Imam, takođe, jedan film koji radim u novembru, decembru. Mislim da se druga sezona serije "Kotlina" nastavlja u januaru. Otvorio sam firmu za iznajmljivanje filmske opreme, uz filmsku produkciju koju već imam. I dalje radim kao pilot. Radim i u Kamernom teatru u Sarajevu, takođe. Tamo će 2025. godine Kokan Mladenović režirati predstavu "Blank". Trebalo je da bude sledeće godine, ali nismo našli vremena. Ne znamo još da li će mu pasti na pamet da ja igram neku ulogu. Očigledno sebe ne mogu da igram, zbog godina. To je uglavnom to od sledećih poslova.
Intervju sa Feđom Štukanom poslušajte u novoj epizodi emisije "Dnevna soba":
Stefan Rudakijević
