U svetu gde svi ćute aforizam je taj koji može puno da kaže

Raznim nedaćama koje su nas snašle i to kroz dugi niz godina, suprotstavljamo se na različite načine. Sagledavanje prilika kroz humor i satiru, kojim se na kratak, efikasan, pitak i najširoj populaciji razumljiv način izražava svoje mišljenje, odnosno - aforizam, veoma je čest način borbe i ukazivanja na određene loše stvari i pojave u društvu. Ova kratka i duhovita književna forma veoma je zahtevna jer iziskuje puno rada, praćenja aktuelnosti i naravno, talenta za najozbiljniju stvar na svetu – humor. Mladi aforističar Jovan Zafirović nedavno je objavio zbirku aforizama "Glavom kroz stid" i britkim jezikom skrenuo pažnju na sebe. Za svoj rad dobio je više nagrada, među kojima se ističe Vibova nagrada lista Politika, koju je dobio prošle godine, a koja predstavlja najprestižnije priznanje u svetu satire i aforizama kod nas.

Kako je nastala zbirka "Glavom kroz stid", koliko je bilo teško skupiti i odabrati materijal?

Knjiga je izašla u avgustu prošle godine i još uvek je promovišem. Za knjigu aforizama neko je nekad rekao da je to knjiga bez suvislih reči. Nije lako napraviti zbirku aforizama, pre svega, zato što je potrebno da imate nekoliko stotina aforizama, a svaki aforizam je priča za sebe. Kada poredimo, na primer, jedan roman koji ima nekoliko desetina priča u sebi i knjigu aforizama, iako je u pitanju mnogo kraća forma, svaki aforizam je priča za sebe i ne može se napisati za kratak vremenski period. Uz to, svaki aforizam mora da prođe određeni test vremena, da ostane aktuelan duže vreme, osim onih koji su napisani na osnovu dnevnopolitičkih tema i koji traju tri dana.

Ako bismo pričali sportskim jezikom, mogli bismo da kažemo da si stavio glavu gde neki ne bi smeo ni nogu?

To me je podsetilo na jedan moj aforizam koji kaže: Taj je smeo da stavi glavu gde neko nije smeo nogu – u šefovo dupe! (smeh)

Šta je ono što te najviše inspiriše, da ne kažem nervira, od čega kasnije nastane aforizam?

Uglavnom me sve zanima. Mene, kao mladog čoveka, najviše zanima nepravda i mislim da se moja borba protiv nepravde izražava putem aforizma. To je najbolji i najefikasniji način moje borbe. Tu su svakako i političke teme koje su jako inspirativne u današnje vreme. Izazovne su, a opet provokativne mladom čoveku da se njima bavi i da može da kaže neke stvari u svetu kada svi nekako ćute o mnogim važnim temama. Aforističari su u današnjem vremenu na neki način glasnogovornici, pa i ja preuzimam tu ulogu i pričam o određenim stvarima o kojim mnogi ćute ili prećutkuju.

Koliko misliš da je taj specifičan i duhovit način danas možda i jedini na koji možeš slobodno da kažeš šta misliš?

Prihvatljivo jeste, evo i aforizma na tu temu: "Bolje da zapalite cigaretu nego da kažete istinu – manje škodi". U aforizmu nikoga direktno ne prozivate i napadate, već to radite metaforom i drugim stilskim figurama, pa je to na neki način i štit. Međutim, vi kroz humor i satiru bežite od direktnog konfikta i poručujete suptilnim porukama ono što želite i za šta se vi zalažete. Ipak, aforizam nije samo kritika, nego ima i dozu humanosti, da pomogne i poruči ljudima da na kritički način gledaju svet.

Postoji li momenat da se neko u aforizmu prepozna i naljuti?

Ima toga svakodnevno. S obzirom na to da svakodnevno objavljujem svoje aforizme prvo na društvenim mrežama i nekim novinama stižu mi redovno reakcije koje su uglavnom pozitivne, a oni koji se pronađu uglavnom ne komentarišu. Njihova reakcija je brisanje i otpraćivanje (smeh). Svakako da ima negativnih reakcija, ali to i jeste poenta. Ljudi bi trebalo da se pronađu i identifikuju pa je to pobeda i nagrada za aforizam.

Vidim da te podržavaju i starije kolege, koliko ti je to značilo u razvoju sopstvenog stila?

Jeste. Moram da se pohvalim i da se zahvalim starijim kolegama koji me podržavaju. Milsim da danas u književnosti na tom polju umetnike ubija sujeta. Međutim, sa starijim kolegama iz sveta aforizama, barem sa onima sa kojima sam u kontaktu i koji mi pružaju podršku, sarađujem, oni mi svojim savetima pomažu pri pisanju. Jedan od najvećih uzora, ako mogu da kažem i jedan od najvećih učitelja je Ninus Nestorović kojeg svakodnevno čitam i crpim deo inspiracije. Mislim da je to čovek sa najoštrijim perom u svetu satire, koji već nekoliko decenija piše i ne menja svoj način i nije otupio svoju oštricu. I zbog toga mi je uzor, jer bih želeo da i ja tako dugo ostanem buntovan.

Našin predstavljanja tvog rada je kroz knjgu, časopise koji objavljuju tvoje aforizme ili društvene mreže. Da li si razmišljao o nastupima pred publikom, nekoj vrsti stendapa?

Nisam o tome previše razmišljao, ali posle dodele Vibove nagrade javio mi se Srđan Dinčić koji je baš krenuo sa aforizmima i večerima humora i satire. On je danas verovatno naš najbolji stendap komičar, tako da ništa nije isključeno. Mislim da je za stendap potreban i određeni scenski nastup, koji, mislim, ne posedujem. Uvek imam neki stres od javnog nastupa i osećam pritisak. Više volim da pišem aforizme za čitanje nego za izgovaranju uživo i mislim da je mnogo efektnije kada se obraćate nekom jedan na jedan. Mislim da je ovaj način izražavanja meni bliskiji.

Koliko često odbaciš nešto što si napisao?

Svakodnevno. Svaki dan napišem kosture za više od deset aforizama, a bude ih i tri puta više u zavisnosti od inspiracije ali i slobodnog vremena. Sve su to neke ideje koje kasnije prerađujem i obrađujem i pokušavam da isklešem u neki dobar aforizam. Dosta toga otpadne, ali ja ni to ne bacam, jer dosta toga može da se reciklira i upotrebi u nekom drugom vremenskom periodu. Sve zavisi od početne ideje i mašte koja je u tom trenutku.

Šta je Jovan Zafirović kada ne piše aforizme?

Jovan Zafirović je student sociologije na Prištinskom univerzitetu sa privremenim smešatejm u Kosovskoj Mitrovici.

Jovanovo gostovanje u "Dnevnoj sobi" Oradija poslušajte ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija