Književno delo treba da ima koncept

Pesnikinja i profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Jelena Marićević Balać, svojom drugom zbirkom pesama nastavila je konceptualno istraživanje na temu koju je sebi zadala. Svojim pesmama Jelena vodi čitaoca kroz svet svojih razmišljanja, tradicije, istorije, iskustva, pogleda, vremena, ali i inspiracije drugim stvaraocima. Zbirka "Arsenal" bavi se oružjem, u najširem smislu te reči.

Čime se bavila prva zbirka pesama?

Prva zbirka, koja nosi naziv "Bez dlake na srcu" bavila se dlakama, opterećenosti našeg društva ovom temom, odnosno, bavljenjem dlakama u svim aspektima. Mi trošimo jako puno vremena i novca na dlake, bez obzira na to da li želimo da ih ukolimo ili da ih negujemo, a da toga nismo ni svesni, dok se mnogo manje bavimo, simbolički rečeno, dlakamo koje rastu u nama, našom dušom. Nekada smo spremni da sopstvena osećanja istrgnemo iz sebe, kao da ih depiliramo i upravo sam na ovu temu našla središte u kojem bih progovorila o vremena u kojem živimo, u kojima stvaram. Posebno u letnjem periodu deprimirana sam pritiskom konstante depilacije, kao da smo svi pod nekom lupom, da li su nam izrasle dlake i da li ih imamo na pravom mestu. Dlake su čak i metafora za neku vrstu hijerarhizacije, jer ih na glavi imamo najviše pa kako idemo naniže, gledajući ljudsko telo, dlaka je sve manje. 

Druga zbirka, "Arsenal", takođe se bavi jednom tvojom inspiracijom?

Arsenal je satvio težište na oružje, ali ne u bukvalnom smislu. Mi danas možemo da se borimo samo jednim legitimnim oružjem, a to je kultura i tradicija, u mom slučaju to je srpski jezik, koji je moj maternji i kultura kojoj pripadam. Ideja za ovu zbirku potiče od Laze Kostića i njegove pesme "Puška" jer je on smatrao da je Vaseljena satkana od svih duša i da je to jedan čitav aresnal. Zato bi i bavljenje ljudskom dušom u nekim humanim i duhovnim vrednostima trebalo da bude i oružje današnjice, da je to oružje na koje imamo pravo. Stoga, u jednoj od pesama stoji, sa jasnom aluzijom na Njegoša: "U rukama Mandušića Vuka samo ja ću biti ubojita", gde je to "ja" tradicija koja progovara, a puška kao kultura.

Predstavljanje jednog umetnčkog dela, u današnje vreme, veoma je težak i zahtevan posao. Imali ste zanimljiv način i pristup promociji knjige?

Tako je. Ideja mi je došla od poljske Nobelovke Vislave Šimborske koja je imala princip da svoje pesme prvo promoviše užem broju ljudi, prijatelja u njenom stanu, koji je bio salonskog tipa. Ona bi istovremeno organizovala i lutriju, gde bi svako dobio određeni, siboličan poklon, veoma jeftin, koji bi kod njenih prijatelja izazivao smeh. Tako sam i ja, na promociji zbirke "Arsenal", koja je bila 17. maja ove godine u novosadskom DOC-u, organizovala malu lutriju, a srećni dobitnici su dobili šolje Arsenal, što je opet inspirisano jednom Pavićevom izjavom koji kaže da "njegovo delo možete nazvati i bokalom samo ga nemojte razbiti". Pošto ja nisam klasik, ja sam rekla da moje delo možete nazvati šoljom, samo je nemojte razbiti. Na osnovu te pošalice šest srećnih dobitnika dobilo je šolju, dok je jedan sreći dobitnik dobio knjigu na poklon.

S obzirom da je u vašem stvaralaštvu očigledno važan koncept, šta je ono što bi moglo da bude u sledećoj zbirci?

Imam neki plan za sledeću knjigu, iako nije u pravom smislu konstituisan. U svakom slučaju biće to vraćanje pravim, klasičnim vrednostima, duhu neoklasicizma. I poput Margerit Jursenar koja je napisala Hadrijanove memoare, trenutno me zanimaju antički vladari i mislioci. Mislim da će, možda, oko toga biti neki novi koncept. Smatram da je struktura veoma bitna za pesničku knjigu, da knjiga nije knjiga ako nema svoju glavu i rep, oblik i smisao. Zato smatram da poezijom ne treba da se bavi bilo ko. Neophodno je da onaj ko piše, ako i nije književno obrazovan, da mnogo čita i da stekne bilo koju vrstu književnoistorijske i književnopoetičke osvešćenosti. Zanimlivo je da, kada kucate na Guglu "kako postati..." prvo izađe pilot, a nakon toga pesnik. Vreujem da ne biste seli u avion sa pilotom koji za to nije školovan.

Jovan Vanja Marjanović