I književnost može da bude zabavna

Za razliku od većine svojih vršnjaka, koji gotovo svakodnevno snimaju i objavljuju razne video sadržaje uglavnom iz domena mode, kuvanja, fitnesa ili zabave, nakon završenog Filozofskog fakulteta Novosađanka Gordana Lasković rešila je da se bavi svojom poslom, književnošću i srpskim jezikom. Kroz Jutjub serijal "Reči i priče" namera joj je da publici prikaže razne zanimljive sadržaje u vezi sa poznatim piscima i pesnicima, ali objasni brojne jezičke nedoumice.

"Emisije koje snimam razlikuju se od uobičajenih vlogova i videa koje ljudi često snimaju. Ovo što radim je više obrazovno-kulturni program za mlade, ali jeste zabavnog karaktera", kaže Gordana na početku razgovora u emisiji "Dnevna soba" Oradija.

Koje teme najčešće obrađuješ?

"Reči i priče" su kratke video emisije u kojima se, zajedno sa svojim kolegama, bavim književnošću i srpskim jezikom. Obrađujemo neke zanimljivosti iz života naših poznatih pisaca i pesnika, izdvajamo anegdote koje su manje poznate publici. Osim toga, određeni deo emisije posvećen je i gramatici, odnosno, bavimo se nekim jezičkim nedoumicama, generalno, lingvistikom.

Gde nabavljaš sve te zanimljive informacije?

S obzirom na to da sam završila srpsku književnost i jezik, dobro sam upoznata sa knjiženošću, tako bi barem trebalo da bude. Uz to, postoji i dosta stručne literature, dosta biografija koje su danas lako dostupne, pa se tako pripremam, zajedno sa svojim kolegama. Iščitavam razne biografije i tamo pronalazim zanimljivosti iz njihovih života.

Koje si književnike do sada obrađivala u emisiji "Reči i priče"?

Koncept emisija je da imam mladog gosta, kolegu, kojem dajem svu slobodu da izabere pisca ili pesnika o kojem ćemo razgovarati. Iz dosadašnjeg rada izvojila bih priče o Milošu Crnjanskom, Vladislavu Petkoviću Disu, Miki Antiću... Svako bira po svom ličnom senzibilitetetu.

Koliko takvih tema ima, hoće li se ikad istrošiti?

Mislim da je književnost jedno neiscrpno polje. Pored toga, koliko god da se književnošću bavimo, uvek nešto novo može da se pronađe. Iako sam završila književnost i danas, kada se pripremam za neku od emisija i počnem sa iščitavanjem i istraživanjem, redovno pronađem neke informacije za koje nisam znala dok sam bila student.

Da li će u budućnosti biti mesta i za strane pisce?

Za sada se bavim samo srpskom književnošću i srpskim jezikom, ali volela bih da nam se priključe i kolege sa komparativne književnostiv jer bi bilo lepo da obradimo i neke svetske pisce. Sigruna sam da i njihovi životi kriju razne zanimljivosti i anegdote koje bi mogle biti interesantne svima.

Koliko su mladi pisci uključeni u ovaj projekat?

Mladi pisci i pesnici, koji su do sada obajvljivali svoje pesme, moji su gosti i sa njima razgovaram o poznatim književnicima. Tu su, na primer, Rastko Lončar, koji iza sebe ima već dve objavljene zbirke pesama, kao i Stefan Basarić. Svakako bih pružila priliku i mladim, neafirmisanim autorima koji do sada nisu objavili svoje radove, a u okviru emisije bi mogli da kažu nešto o svom stvaralaštvu.

Lično bih voleo da pogledam emisiju posvećenu pesnicima čijim je tekstovima dodata i muzika, posebno rokenrol. Koliko misliš da je tako nešto moguće?

Mislim da tu, takođe, ima puno mogućnosti, mada ne mogu da kažem da toliko dobro poznajem rokenrol. Ali, ako već razgovaramo o muzici i kombinaciji pesništva i muzike, uspostavila sam lepu saradnju sa novosadskim kantautorima Nemanjom Nešićem i Milošem Zupcem. Oni dugo godina komponuju muziku na stihove naših poznatih pisaca, pa smo došli na ideju, kako bismo razbili monotoniju emisije, da njihove muzičke interpretacije koristimo u našim emisijama. Zaista je teško približiti publici to što oni rade, u moru svega onoga što se inače plasira. Nadam se i da će kroz ove emisije njihov rad doći do većeg broja ljudi, jer to svakako zaslužuju.

Ko su korisnici, konzumenti ili kako se to danas kaže, ciljna grupa?

Moji saradnici i ja volimo da kažemo da je naša ciljna grupa od 7 do 107 godina, kao Politikin zabavnik. Moj cilj je da najpre pogodim mlađu populaciju, jer su upravo mlađi često rezervisani kada je književnost u pitanju, tako da se mi trudimo da na jedan relaksirani i opušten način ovaj sadržaj približimo mladima. Takođe, čak i ljudi koji su odavno prerasli školski uzrast, a pogledali su emisiju, imali su vrlo lepe komentare i sa nestrpljenjem očekuju novu epizodu. Dakle, cilja se mlađa populacija, ali je sadržaj svakako i za starije.

Deo koji je idealan za one koji svojevremeno nisu pazili na času, prepisivali ili pak nisu dobro razumeli je onaj o jezičkim nedoumicama. Šta gledaoci u tom delu mogu da otkriju?

Počeli smo sa zanimljivim frazama iz srpskog jezika, poput "pasti s konja na magarca", zašto se kaže "baciti rukavicu u lice" ili "krokodilske suze". Toga naravno ima još, ali bih pozvala moje kolege sa Katedre za srpski jezik i knjževnost da nam se pridruže, jer smo ipak u deficitu sa ljudima koji dobro poznaju gramatiku. Generalno, nama nedostaju elementarna kultura i pismenost. Poznavati srspki jezik i gramatiku i lepo se izražavati daje čoveku neku posebnu notu.

Šta tebe lično najviše zanima, koji deo knjižare te najpre privuče?

Možda će zvučati čudno, ali ja generalno volim knjige, romane, eseje sa nacionalnom tematikom, ali volim i takozvanu meditativnu prozu i poeziju. Ipak, prva stvar za koju ću se uhvatiti je definitivno roman ili knjiga koja se bavi nacionalnom problematikom.

Mnogi od nas su, sigurno, ponekad razmišljali o tome kako bi bilo napisati neki stih, pesmu ili možda roman. Koliko sebe vidiš u stvaranju sopstvene pisane reči?

Ne želim previše da govorim o sebi i svom radu, ali možda ću u narednom periodu objaviti master rad u obliku knjige, jer je nekolicina izdavačkoih kuća bila zainteresovana za taj moj rad, pa tako i Matica srpska. U tom radu sam se bavila slikom rata u prozi Vladimira Kecmanovića. To je poprilično obiman master rad, koji ima više od sto strana i nadam se da će uskoro biti objavljen. Što se ostalog tiče, pišem poeziju, iako je ne objavljujem. U svom okruženju imam dosta vrsnih pesnika, mladih stvaralaca, pa sam dosta stidljiva pored njih. Mislim da moja poezija treba još dosta da se krčka, kako bi ugledala svetlost dana, iako moji drugari ponekad odaberu neku moju pesmu i krišom je objave na sajtu. Što mene, naravno, obraduje.

Gde ljudi mogu da pogledaju emisiju "Reči i priče"?

Na našem jutjub kanalu, ali i na instagram profilu emisije. Osim tog sadržaja, u narednom periodu ću početi da objavljujem neke zanimlive stvari iz gramatike. Za sada radimo, kako se to kaže, "pomoću štapa i kanapa", a kanap smo u međuvremenu izgubili. Međutim, veoma sam optimistična u vezi sa celom tom idejom. Trenutno tehnički radimo pomoću mobilnog telefona i jedne bubice, a nadam se da ćemo u narednom periodu to podići na viši nivo. Volela bih, takođe, kada bi osnovne i srednje škole, a zašto da ne i fakulteti, ponekad "Reči i priče" koristili kao dodatni materijal.

Gordanino gostovanje u emisiji "Dnevna soba" Oradija možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija