Guta: Ne mislim da sam džabe krečio

"Osećam malu zbrku u glavi. Na jednoj strani, ovo je trenutni zrenjaninski poraz, ni 25 najavljenih godina Zeleno zvono nije dočekalo, na prilično mučan način, a na drugoj, od Vojvodine dobijam jednu od najvrednijih nagrada, koja se dodeljuje decenijama."

Branislav Guta Grubački ovogodišnji je laureat Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost koju dodeljuje Zavod za kulturu Vojvodine. Ugledno priznanje prihvatio je u ime pokreta Novi optimizam, u trenutku kada je, sada već kultni zrenjaninski klub Zeleno zvono (ZZ) prestao da radi, zbog čega se javnost zapitala kakva će biti sudbina pokreta Novi optimizam, inače oformljenog i negovanog u Zvonu. Gutu smo prvo pitali kako se zove "to" kada se nagrade dodeljuju pod velom samrtne postelje kluba u kom su cvetali kultura, dijalog i kritičko mišljenje?    

"Neverovatno je. Predlog je krenuo od lista Danas, kada nisu ni znali za moju nameru da ne prihvatim pritiske kojima smo bili izloženi. Naša odluka je doneta pre deset dana, a kandidatura pre mesec. Komedijant slučaj je to napravio, nema jasne namere."

Kada te jednom budu pitali šta se desilo sa ZZ, šta ćeš reći?

Da je količina raznih emisija koje smo kroz ZZ emitovali ipak bila neprihvatljiva za grad ovakve veličine. To je bilo već nepodnošljivo. Više je to palančaki sindrom nego jasna politička artikulacija. Palanka, kada dođe u ovakva vremena, zna da bude surova, zna da ubije ako zatreba. U našem slučaju to je bilo permanentno nerazumevanje i neprihvatanje nas kao neodvojivog dela zrenjaninske sub/kulturne scene.

Ipak, krivi smo i mi koji nismo dolazili redovno?

U ovako devastiranom gradu i državi, sa tom količinom ekonomskih pritisaka, koji su nametnuti nasiljem, samom činjenicom da imaš privatnu ugostiteljsku firmu koja se bavi i produkcijiom su te terali u legalizam koji, naravno, ne važi za njih. Naš dug je onoliki koliko država da nekom privatniku koji otvara fabriku za jedog zaposlenog radnika. Mi treba da platimo novac koji ne možemo da zaradimo, da bi ga država dala nekome da otvori novo radno mesto. Kao da mi nemamo radna mesta, kao da mi nismo zaslužili ta radna mesta.

Video sam cifre, ali svi znamo da je to fasada?

Naš dug ti je ravan trošku za jednog lažno zaposlenog u nekoj javnoj ustanovi u poslednje četiri godine. Cela priča je velika laž i naduvan dug prema Gradu. Nama Grad ništa nije dužan. Mi od Grada ništa nismo dobili, sem od Pokrajine poslednjih pet godina, i nešto od Republike. Kao siročići smo s borili i nešto pravili, zbog čega sam dobio ovo priznanje praktično ispred zajedničke firme. Šta da ti kažem?!

Jako davno, u prvom intervjuu kog smo radili sam te pitao "da li su ti u Zrenjaninu oprostili što su te tukli" devedesetih, izgleda da nisu?

Otprilike to. Moja bolest je odgodila egzekuciju ZZ jer sam imao veliku podršku ljudi i onda su se povukli. Bilo im je neverovatno da se takva podrška pruži nekome koga žele da sklone iz grada. Kako se bolest povukla i oporavio sam se, pritisak se povećao, prepreka više nema. Čak sam rekao u jednom intervjuu "bolje da sam umro, svi bi bili mirni". Ne bi niko pričao o dugu za kiriju, svi bi suzama oprali savesti i ono što su učinili ružno, ili nisu učinili. Moram da podsetim tvoje mlade čitaoce da niko nije odgovarao za spaljivanje i devastiranje firme Zeleno zvono, niti smo dobili ikakvu satisfakciju. To je u ovom društvu normalno. Nasilno nametnute obaveze koje su leks specijalis za ZZ, su dovele do toga da mi kažemo "je l’ stvarno ne trebamo Zrenjaninu"? Ako ne, neka Zvono bude još jedno ime na groblju svih firmi koje su sahranjene u Zrenjaninu, kao jagoda na šlagu.

Da li će to uticati na budućnost pokreta Novi optimizam?

Neće, računam da je to mnogo veće nego Zvono, iako je iz same firme proistekao. Ne znam u kom će se pravcu stvar kretati, neki ljudi su pokazali veliko interesovanje, kako za spašavanje ZZ, tako i za pokret Novi optimizam. Videćemo, sve je sveže. Što se tiče nagrade stigla je u predvečerje velikih praznika, sve se brzo odigralo i kratak je period da bi se išta suvislo na tu temu izgovorilo.

Kakva je ovo poruka Zrenjanincima, posebno mladima, koji masovno beže u Novi Sad, Beograd i inostranstvo?

Dovoljna je ta laž. Odgajali smo generacije koje su odlazile u Beograd i Novi Sad, ali sa svešću da su imali klub u kom su mogli na još bolji način da konzumiraju kulturne sadržaje koje ljudi u Beogradu i Novom Sadu na tako prihvatljiv način nisu mogli. Hiljadama besplatnih programa smo odgajali generacije koje su bez kompleksa odlazile i mi smo to videli još kada. Ta vremena su prošla i veliki gradovi su učinili da nemamo kritičnu masu. Zrenjanin je odlaskom ZZ ispao iz igre, ako to nije pretenciozno reći. A ta laž, da su ljudi dolazili u Zrenjanin, to je laž koju će neko pokušati na fingira, da je Zrenjanin sam od sebe to činio. Probaće to i mislim da će Zrenjanin biti kao osoba sa odsečenom nogom koja je i dalje svrbi, ali je nema.

Ima li mladog sveta koji te je podržao?

Ima. Međutim, siguran sam da je moj angažman u Zrenjaninu završen. Bilo bi glupo da se posle 25 godina i ovoga što sam izrekao vraćam da ponovo pravim koncert ili tribinu. Mali partikularni interesi, manjak inicijative i nedovoljna širina percpecije su ipak sveprisutni u celoj državi i društvu, ali Zrenjanin je ozbiljan kolateral svega.

Kako si se osećao kada si primao nagradu iz oblasti kulture u zemlji koja satire kulturu?
Zaista sam ponosan na nju. Nagrada je od žirija koji je respektabilan, kandidatura je krenula od lista Danas, jedinog pristojnog u državi i to je zasta nešto što je  za ponos. Aplauz koji sam dobio na otvorenoj sceni je bio za pamćenje i ne mislim da sam džabe krečio u životu. Nikada  se ne kajem kada radim ovakve stvari, ali mi je žao za izgubljenom dobiti – šta su mogli biti Zrenjanin, Vojvodina i Srbija da je bilo više razumevanja Ovo nije njihov maksimum, ali ni Zvona. Da je ono bilo u velikom gradu, sa većim ljudskim i potrošačkim potencijalom, sigurno bi bolje prošao a s druge strane - Zrenjanin je istrpeo 25 godina, i to je ipak neka veličina grada. Mnogi gradovi bi me već pojeli. Lane sam ti dao intervju za O radio, bio mi je veoma interesantan jer sam ti se otvorio na svaki način i rekao sam: da ništa drugo nisam uradio za Zrenjanin, hiljadama ljudi s kojma sam se upoznavao sam uvek govorio "Guta iz Zrenjanina", a ne guta iz firme, Zvona ili Pokreta.

Kuda dalje? Novi Sad?

Ne znam šta će biti. Postoje razne ponude, ljudi koji kažu da ZZ treba da pokrene širu akciju spašavanja ovakvih centara, biznismeni i društveni aktivisti su spremni da se uključe u zaštitu nepravednih egzekucija. Čekaću, mislim da sam zaslužio par nedelja odmora koji će mi dati šansu da se konsolidujem, šta sam, gde sam, s kim sam bio, šta bi mogli dalje. Beograd ima prednosti kao veliki grad, ali moj pečat je vojvođanski, što me ipak upućuje na Novi Sad.

Zašto su se nakon dodele priznanja laureati družili na dva mesta u gradu – brodu Cepelin i Radio kafeu?

Pisac Đorđe Randelj i vlasnik broda Cepelin su nam ponudili da se kao laureati družimo na brodu, da bi se ispostavilo da se posle izbora ta stvar menja i da sam ja ličnost koja nosi političku pozadinu. Rekli su mi da ne mogu da govorim, jer je provokacija da kažem da je Zvono zatvoreno nego treba da pričam budalaštine, da bi se na kraju ispostavilo da ne mogu ni to da pričam. Sa ljudima iz Radio kafea smo se dogovorili odmah, imali izuzetno veče, napisali smo deklaraciju u hodu koju je pročitao reditelj Kokan Mladenović, a napisale su je Branka Prpa, Borka Pavićević i Jasna Dimitrijević, ljudi iz Beograda koji su došli da podrže moj nagradu i svojim prisustvom pokažu da je Zeleno zvono neodvojivi deo kulturne scene Srbije i da to, što se njih tiče, ne može tako.

Igor Mihaljević