Festival koji će još dugo da živi

Festival kratkog metra Filmski front počinje u sredu! Četrnaesto izdanje festivala nosi parolu "Get on the next level", a publika će u toku četiri dana moći da pogleda 54 izabrana filma. Inače, na konkurs koji je raspisao festival je stiglo preko hiljadu filmova, a čovek zaslužan za biranje najboljih radova je Filip Markovinović.

Bliži nam se Filmski front! Kao selektor, šta možeš da kažeš za ovogodišnje izdanje festivala, šta publika može da očekuje?

Ove godine smo malo proširili domaću scenu! Malo zanosimo ka tome da to bude glavni domaći, odnosno regionalni festival kratkog metra. Pre svega, tu su četiri selekcije iz regiona. Ove godine je iz Srbije stiglo više od 60 filmova, što znači da kod nas postoji neka bogata produkcija. Takođe, vrlo bogata produkcija je i u Hrvatskoj, što ima veze sa načinom na koji njihov audiovizuelni centar funkcioniše, zaista se oseća neki pomak u kvalitetu filmova. Sve u svemu, to je vrlo ohrabrujuće, postoje mladi ljudi koji snimaju i to nisu amaterski filmovi. Drugi deo selekcije je međunarodni i on služi tome da bismo stekli utisak o tome šta se dešava u svetu u domenu kratkog metra i da bismo videli kako to izgleda negde napolju i da bismo uporedili sa našom scenom i videli gde mi tu stojimo. O pobedniku domaće selekcije odlučuje žiri, a o pobedniku strane odlučuje publika koja ima priliku da se uključi i kaže svoje mišljenje. 

Ove godine slogan festivala je "Get to the next level". Šta je to što su poslati filmovi morali da poseduju da bi prešli na taj "sledeći nivo"?

Postalo je jednostavnije snimiti film u tehničkom smislu. Sada kvalitetan film možeš snimiti i sa nekom opremom koju imaš kod kuće. Ono što bi film moglo da gurne na neki sledeći, viši nivo je pre svega sama ideja koju film poseduje. To je ono što ovaj festival uvek vrednuje, tehnički aspekt je uvek bio u drugom planu. I, naravno, danas se ništa ne postiže bez marketinga. U tolikoj ponudi filmova moraš nekako da se istakneš i da razmišljaš i o tome na koji način da se približiš publici da bi ga videli u većem broju.

Koliko je bitna produkcija ovih filmova recimo u tvom selektorskom poslu? Da li se ceni i dobra fabula urađena niskobudžetski ili ipak mora da postoji neki standard?

Najbitniji je sam motiv da se neki film uradi. Uvek se vidi da li neko pokušava da oponaša ono što je video ranije. Bilo da se radi o holivudskoj produkciji ili o autorskom filmu, postoje tendencije da se oponaša neki art film. Uvek može da se prepozna kada autor kreće iz tog nekog ličnog motiva i neke lične teme koja ga kopka, i onda to u filmu razmatra. Ove godine na Frontu pretežu filmovi koji tretiraju međuljudske odnose, bilo da se radi o mladima, tinejdžerima, gej populaciji - zaista može da se vidi presek međuljudskih odnosa u različitim kulturama. 

Filip Markovinović

Da li si tokom vremena počeo da primećuješ da postoji neko "kolektivno nesvesno" odnosno neke teme i neki motivi koji se ponavljaju kod različitih autora u zavisnosti od aktuelnosti neke godine?

Ima nekih zakonitosti s vremena na vreme, dolazi u talasima da su filmovi slični po tematici. To nije čudno jer smo svi uvezani, svi manje više primamo iste uticaje. Ono što se dešava nama u Srbiji, nije to nešto bitno drugačije od osnovnih ljudskih problema koji se dešavaju u Nemačkoj, na Islandu ili u Americi... Dobro, oni su malo drugačiji ipak. (smeh) Ali negde postoji sličnost, pogotovo generacijski, pošto se kratkim filmom uglavnom bave mladi ljudi koji tek traže svoj put ka afirmaciji. Naravno, uvek je zanimljivije to posmatrati u domenu regiona jer je to jedan kulturni prostor koji je razbijen. Sada su stasale generacije koje nemaju toliko veze sa onim jugoslovenskim prostorom i njima ta cela priča ne znači ništa u praksi, jer je nisu proživeli. 

Kakva misliš da je uopšte scena kod nas što se tiče video arta i filmova kratkog metra, da li se ona razvija ili stagnira i šta je tvoj utisak, šta je ono što možemo možda da naučimo sa strane scene?

Ozbiljnija filmska produkcija je sada uglavnom vezana za filmske škole. Imamo tu situaciju da nemamo više dve Akademije umetnosti u državi, nego ih imamo pet-šest i tu se radi ozbiljno i uvek se nešto proizvodi. Recimo, napredak je vidljiviji u Hrvatskoj, kao što sam već spomenuo. Oni su krenuli ozbiljnije da rade na kratkom filmu i ozbiljnije da ulažu u tu sferu i rezultat je vidljiv. Sada kada pogledamo te filmove, oni dosta odskaču od onoga što se proizvodi kod nas. Ne mnogo, ali vidi se razlika u pristupu. Samim tim i rezlutati koji oni postižu su bolji u odnosu na naše. To je sada pitanje nekog sistemskog promišljanja i ulaganja. U svakom slučaju, dobro je, napredujemo, a dokle ćemo stići to ćemo da vidimo.

Koja je prednost kratkog metra u odnosu na dugometražne filmove?

U suštini, tu neke bitne razlike i nema. Kratki film traje onoliko koliko traje i ideja, odnosno koliko je potrebno da bi se ona prikazala na pravi način. Dugi film je isto to, samo što postoji mogućnost da se određena tema sagleda iz više aspekata, a kod kratkog filma je sve dosta pravolinijski, nema tu dosta objašnjavanja, nego brzo prelazimo na stvari i brzo dolazimo do rešenja. Opet je zgodan pošto je po svojoj prirodi nekomercijalan i što tu ne postoji neki imperativ da on mora biti gledan, prodavan i ostalo. Samim tim, postoji i veća mogućnost za eksperimentisanje, što je dobro za autore da istražuju ideje koje će kasnije u dugom filmu možda biti primenjene.

Kako se Filmski front razvio tokom godina, da li možeš da kažeš da si primetio da se više ljudi prijavljuje da učestvuje ili da je festival stekao mnogobrojniju publiku?

Vidiš, kad smo krenuli sa celom pričom oko Fronta, filmovi su i dalje stizali na VHS kasetama, iako to nije bilo baš toliko davno. Recimo, sada filmovi stižu preko interneta i sada dolazimo do nekog broja od više hiljada filmova od kojih pravimo selekciju. Samim tim i sam kvalitet festivala sasvim sigurno raste. Sa te strane napredujemo, a što se tiče same koncepcije Fronta koji je okrenut ka nezavisnim produkcijama, i tu možemo da kažemo da i one napreduju. Takođe, sada ekipa mladih devojaka koja je preuzela organizaciju festivala mnogo ozbiljnije radi nego što smo mi nekad radili. Promocija, marketing i privlačenje publike - sve je zaista podignuto na viši nivo, tako da su projekcije obično prepune. Sve to daje utisak da će ovaj festival još dugo da živi.

Sofija Balać