Državni posao: Kao narod smo pristali na korupciju

"Mi pokazujemo da sve loše kreće od svih nas samih, koji iskorištavamo svoj posao i prijateljstva. Nije čovek koji je dobio vlast postao odjednom halav, i on je iz naroda. Kao, ovi na vlasti su svi odjednom pokvareni, a sirotinja raja je dobra, radi i daje sve od sebe. U suštini, oni su potekli od nas" - Dejan Ćirjaković alijas Boškić

Najpopularnija srpska TV serija "Državni posao" započela je petu sezonu, što je O radio iskoristio da sa Nikolom Škorićem (Dragan Torbica) i Dejanom Ćirjakovićem (Boškić) pretrese srpsku svakodnevnicu i publici ponudi lične stavove glumaca koje u seriji nećemo čuti. Bez previše okolišanja, u nezahvalnoj formi duplog intervjua, s prijateljima i kolegama sa Radio-televizije Vojvodine razgovor otvaramo najnovijim, petim serijalom "Državnog posla".  

Dejan: Peta sezona je već počela i pošto sam zadužen za pozitivno razmišljanje u našoj ekipi...

Nikola: I pozitivne prognoze.

Dejan: ...nikada nismo imali ovakav start sezone. Najbolje reakcije do sada.

Nikola: Za divno čudo.

Dejan: Pogotovo što smo počeli sa gostujućim glumcem Srđanom Timarovim, koji je razbio. Obično ljudi nemaju sjajne komentare kad dovedemo glumca, ali je Srđan toliko razbio da je bilo fantastično.

Osećate li breme tzv. Stingovog prokletstva – svaka nova sezona (album) mora da bude drugačija i sveža?

Nikola: Malo da. I zbog publike, ali i zbog nas jer nam stvari dosade. Imali smo toliko tema da sad tražimo šta obraditi.

Dejan: Dešava nam se da kažemo "hajde da pišemo o ovome" i shvatimo da smo pre dve sezone imali taj skeč. Moramo da prvimo te otklone i dobro je, mnoge stvari nam dosade.

Nikola: Volimo da odemo iz kancelarije, mada mnogi u publici to ne vole.

Počinjete lagano da iskačete iz frižidera, postoji li opasnost da prezasitite publiku?

Dejan: Iskačemo iz špajza, ali sada nas nije bilo tri meseca, pa ljudi kukaju. (smeh)

Nikola: Imamo hard core fan base. Imali smo mnogo ponuda i trudimo se da ne iskačemo baš toliko, negde moraš, negde ne. Uvek postoji ta opasnost.

Dejan: Kao u srpskoj kulturi, ni kod nas nema nikave strategije. (smeh)

Koja tema je najpotrošenija, šta je toliko trulo da se više ne vredi ni zezati?

Nikola: Korupcija, cenzura, to možeš stalno ali ti dosadi. Političke stranke, duh vremena, svake nedelje bi nažalost mogli o tome da pričamo. Da uradimo skeč na neku temu od pre tri godine - izgledao bi aktuelno.

Da li su takve važne teme obismišljene na taj način?

Nikola: Nama deluje da nema smisla opet govoriti o tome.

Dejan: A verovatno ima.

Nikola: Ali nama vaspitanje i pogledi na svet ne dozvoljavaju da potpuno prestanemo da se bavimo time.

Dejan: U tim sferama se ništa nije promenilo, više ne mogu da procenim da li ide na bolje ili gore. Kao narod smo pristali na korupciju, laganje, na sve, već dugo.

Nikola: I to nema veze s politčkim opcijama, to je duh političara već sto godina, možda više.

Jesu li nam zato "svi isti"?

Dejan: Kada pokažeš u skeču na neku korupciju to nije ništa spektakularno. Za korupciju je potrebno dvoje, ako neko traži, a ti daš, i ti si deo problema.

Nikola: Od odlaska u bolnicu, pa nadalje, malo ko će otići...

Praznih ruku?

Nikola: Ne samo praznih ruku, nego da nekoga ne zoveš. Nemaš poverenja u sistem.

Dejan: S druge strane, ako te zaustavi policajac i ti mu daš hiljadu, dve dinara, glupo je da se žališ. Ti si dobro prošao, on je dobro prošao.

Nikola: (uzdah) Mora nekoga da boli.

Dejan: U suštini, nama je to u srži, teško bi bilo narodu bez korupcije.

Da li ste nevoljno postali deo mašinerije za kupovinu socijalnog mira, smehom, bez precizne kritike i imenovanja?

Dejan: O tome smo razmišljali i pričali puno puta.

Nikola: Da, mali ventil, da se vidi da neko može da kaže nešto.

Dejan: Naša draga koleginica Ljilja Kuzmančev nam je, još dok smo počinjali, dala primer Foliranata. "Gori zemlja, sve se raspada, a ti ublažavaš, sve hehe-huhu". Da li je Indeksovo pozorište pogrešilo svojevremeno? Slobica, Mirica? Gori pola Balkana i stotine hiljada ljudi menja prebivalište, a ti gledaš Slobu Miloševića koji na kraju ispada donekle simpatičan. Verovatno toga ima i kod nas.

Nikola: Ima, sigurno.

Dejan: Mi kritikujemo narod i mentalitete, svi ti političari su i došli iz naroda i naših mentaliteta. Logično je što se tako ponašaju.

Nikola: Neprirodna bi bila situacija da svaki dan čitamo novine i komentarišemo dnevnu politiku. To nije bio naš cilj ili misija, da nekome menjamo mišljenje, već da bocnemo, ukažemo kroz nešto što bi prosečan čovek pričao u kancelariji. Ta tri lika uopšte nisu moralisti, vrlo su sitne duše.

Dejan: Ta tri lika da dođu na vlast pitanje je šta bi se dogodilo, bilo bi još gore.

Nikola: Katastrofa.

Zoran Kesić je na ovom mestu priznao da prihvata ulogu "ventilčića".

Nikola: Bez toga ne može. Da li bi došlo do nekog kipljenja, pucanja? Ma, ne bi ni onda. Ne verujem da ćemo mi nekome promeniti mišljenje.

Dejan: Ja mislim da možemo. Treba krenuti od sebe, znam da je ovo opšte mesto, ali mi pokazujemo da sve loše kreće od svih nas samih, koji iskorištavamo svoj posao i prijateljstva. Nije čovek koji je dobio vlast postao odjednom halav, i on je iz naroda. Kao, ovi na vlasti su svi odjednom pokvareni, a sirotinja raja je dobra, radi i daje sve od sebe. U suštini, oni su potekli od nas.

Moram da pitam, kako se prestaje biti dođoš?

Nikola: Kada dođu novi dođoši. (smeh) Kada dođu Sirijci.

Da li je konflikt na relaciji starosedeoci-dođiši veštački naduvan za potrebe sitnih duša?

Nikola: Sigurno.

Dejan: Gledam seriju "Seks i grad", možda vaša publika zna za nju. U Njujorku je jako bitno ko je Njujorčanin. I sad je tu velika frka, ako nisi sa Menhetna - nisi Njujorčanin.

Nikola: Džerzi, ne daj bože. (smeh) Vole ljudi da se osećaju u prednosti.

Samo pazite, Bruklin je odavno džentrifikovan.

Dejan: Sad su i oni Njujorčani.(smeh) Neko je pametno rekao, ako imaš nekome da odeš na groblje i ostaviš cveće – odatle si.

Što nas dovodi do multikulturalnosti, koliko je ta reč prazna, odnosno ispražnjena?

Nikola: To nadilazi nacionalno. To nam govori da je mentalitet ljudi s jednog prostora vrlo sličan, to je šovinizam malih razlika. U gradovima ima više mešanja, nema izolacije, a ovo je sve - živimo jedni pored drugih i kao tolerišemo se ali suštinski... Jedno smo, fali nam to. Nema ništa bogatije od mešanja.

Dejan: Srpske i mađarske kafane su užas božiji. Isticanje ljudskih prava zna da podeli ljude. Počneš da paziš na svaku glupost.

Nikola: Politička korektnost ubija humor, kaže Džon Kliz.

Dejan: Puno idem po selima Vojvodine, ništa nema lepše nego kada igraju Krila Krajine i Bačka, pa dođu dođoši u narodnim nošnjama, i dođu Vojvođani koj se ovom deru "Bosanac", sa sve mađarskim akcentom. Jednom Krajišnici prave vola, pa Vojvođani prave gulaš, onda svi ostanu do pet ujutru, grle se, super se provedu, to bi trebalo da je primer.

Jako ste popularni, zanima me kako vas smara naš narod na ulici, koji je manir?

Nikola: Velika većina je pristojna i vaspitana.

Dejan: Ima onih koji uopšte ne znaju šta je tvoja serija, ali znaju da si s televizije i znaju da to na Instagramu nosi 35 posto više lajkova. Slikao sam se s nekim koji mi je stalno govorio "Torbice", uopšte nije primetio da nemam brkove i da sam višlji 30 centimetara. (smeh)

Nikola: (ciničan smeh) Mene ohrabruje to što je nivo pristojnosti i dalje dobar.

Najveći problemi mladih u Srbiji?

Nikola: Broj jedan je gledanje unapred. Šta me čeka kada bi trebalo da sam nešto u životu stvorim, ako se o tome uopšte razmišlja. Ali to mori i starije. Pred njima je puno godina života i ne vide perspektivu. Samo nešto kada bi videli, pa da teraju napred.

Dejan: Nisu ni krivi što ne vide prespektivu. Gledali su svoje roditelje, i pre njih šta se dešavalo. Ne mogu da se oslone, kao, sada ću da učim, radim, pa ću da stvorim.

Nikola: S druge strane, mladost bi trebala da nosi ludilo bunta.

Dejan: Bravo Nikola, toga nema. Kada smo bili na proslavi 100 godina Mlina, momci i devojke su pravil 18. rođendan u sali pored. I sad, manje više što mrzim folk...

Nikola: Nemoj to mešati, nema to veze.

Dejan: Moram da mešam. Da li je moguće da mladi ljudi sa 18 godina igraju kolo uz Ljubu Aličića? Gde je taj bunt da hoćeš nešto drugačije, da nećeš da se poašaš kao tvoj otac?!

Nikola: Muzika danas više nije motivator u tom smislu, nigde u svetu.

Dejan: Pa to me i nervira.

Daško Milinović je rekao da su mladi konzervativniji od roditelja, kako to racionalizujete?

Dejan: Pa, to je, "crveno obuci / nek' sluti na radost..."

Nikola: Deo mladih, ne bih davao takve ocene. Posle svih ovih godina imamo i konzervativce, desne ekstremiste, stranke na fakultetu. Kao nema ih, a svi ih imaju. Politički život se spustio mnogo niže nego u naše vreme, nas je bilo blam biti u stranci.

Dejan: Ili slušati narodnjake.

Nikola: Ali nismo mi neki lakmus papir za izvođenje opštih mesta, prošlo je 20 godina.

Dobro, javna je tajna da stranke imaju jak uticaj na studentska tela.

Dejan: Nisam ni znao da je tajna.

Nikola: Svaka stranka ima svog koga gura ispred. I oni su to shvatili, samo što je nekada to bio blam. Kao drugo, nemaju oni više iluzija. Mnogo im se više nudi, dostupnije su informacije, više vide. Pošteni rad se teško isplati ovde i šta ti ostaje, ili ćeš podviti rep i otići, a borba za drugačije – ne znam.

Dejan: Ima jedna izreka koja je važila i kada smo mi bili studenti ali je sada sazrela, to je ono "snaći ću se". Kada neko prepiše i dobije pet, a ćale kaže "znam da je prepisao, ali ćuti, neka se snašao, bitnije je to u životu". Shvatili su da se sam treba snaći.

Zašto je stičem utisak da je u Srbiji lakše glumiti starije, kao vi, nego mlađe?

Nikola: Možda je karakterno, namćorizam koji je opštepristuan. Mada ne znam, možda bi bilo olakšanje glumiti mlađe.(smeh)

Dejan: Ne bi. Brzo bi se vratili.

Nikola: Mogao bih da budem razdragani mladić. (Smeh)

Ovih dana ćemo saznati da li smo postali evropska prestonica kulture. Naravno da svako to želi, međutim da li Novi Sad to zaslužuje sa ovakvim liderima i institucijama?

Nikola: To je pitanje za poslednjih 20 godina. Imam osećaj da je kultura, i naše iskustvo sa institucijama, opet stranački plen. Program i kulturna strategija se donose na osnovu toga ko je s kim dobar. Niko nije uspeo da izgura nikakvu strategiju. Stalno imamo prepucavanja, došli konzervativci pa guraju gusle, pa došli libertarijanci pa guraju alternativu. Sve je u ekstremima.

Dejan: Imali smo direktnih dodira s tim. Potpuno odsustvo strategije. Radeći po pozorištima pitao sam se kako je moguće da su dotle došli sa politikom. Rekao bi čovek da će ih pustiti da glumataju, rade šta god. Sve su grane uzete, više ništa nije ostalo.

Opet, da li zaslužujemo titulu?

Dejan: Ne. I nadamo se da ćemo je dobiti.

Nikola: Problem je što onda ništa ne bi zaslužili, ako bi bili pošteni prema sebi i drugima. Sada će me neko pljunuti ali tako je.

Tonski prilog razgovora sa Dejanom i Nikolom poslušajte u plejeru ispod:

Igor Mihaljević