Dragana Mišić: Od pevačice do teleprinteriste

Dragana Gaga Mišić publici koja posećuje klubove po Novom Sadu i Vojvodini poznata je kao front-girl i pevačica bendova The Pendžers i Gaga & the Gentlemen. Muzičku karijeru počela je sa 15 godina, ali se okušala i u jednom vrlo retkom pozivu za žene u Srbiji. Pre dve godine prijavila se i uspešno završila obuku u Vojsci Srbije, zajedno sa još 40 devojaka iz svoje klase. Život ju je trenutno odvukao na treću stranu... 

"Nedavno sam se zaposlila u auto kompaniji Lear, a svoj prethodni bend sa kojim sam radila skoro dve godine Gaga & the Gentlemen sam, na žalost, napustila pre par dana", ispričala nam je Gaga na početku razgovora za Oradio.

Odakle ideja da se prijaviš u Vojsku Srbije i odeš na obuku?

(smeh) To se desilo 2015. godine, kada sam 1. juna otišla za Sombor gde sam imala prvi deo obuke. Jednostavno, htela sam da vidim da li ja to mogu i eto, uspela sam. Naravno, želja mi je bila i da pronađem neki posao u vojsci, međutim, to se do danas nije desilo. Nije bilo konkursa pa sam krenula drugim putem. Mene je sve to privuklo. I uniforma i sam posao vojnika i posle skoro dve godine mogu ti reći da je to bilo mnogo dobro iskustvo.
 

Gde si videla konkurs i u kom rodu vojske si bila?

Konkurs sam pronašla na internetu, mada je bilo i plakata po gradu. Otišla sam do vojnog odseka i prijavila se, a posle par meseci su me pozvali. Rod vojske za koji sam se obučavala je bila veza, bila sam teleprinterista. U početku sam bila u Somboru, nekih mesec i po dana, a nakon toga su me premestili za Gornji Milanovac. Sve se završilo početkom septembra, kada sam se vratila za Novi Sad.

Koliko je teško ženama da budu u vojsci?

Meni ništa nije bilo teško, u stvari, žene su se mnogo dobro pokazale. Bilo nas je oko 40, ekipa je bila sjajna. Iz ove perspekitve kada se sad osvrnem na to bilo je odlično.

Kako stoji situacija sa poslom u vojsci nakon ove obuke?

Od 2015. godine, kada sam završila obuku, do danas nije bilo mnogo konkursa. Nedavno je bio jedan, ali sam na njega zakasnila. Za sledeći kada se pojavi ću razmisliti, ko zna zašto je to dobro, moram priznati da me je malo i prošla želja, možda zato što imam posao, ne znam, uvek imam šansu, pa ću u budućnosti odlučiti.

Da li postoji mogućnost da se napravi veza između muzike i vojske?

Možda, ko zna. Nije redak slučaj da se ljudi bave profesionalno vojskom, a u slobodno vreme muzikom. Moj kolega iz prethodnog benda je upravo to radio, bio u vojsci kao profesionalni vojnik, a sa nama je redovno nastupao. Nema veze jedno sa drugim ali moglo bi da se uklopi.

Da se vratimo malo na muziku, Gaga & the Gentlemen nije jedini band u tvojoj muzičkoj karijeri. Šta bi još pomenula iz prethodne karijere?

Pre tog benda svirala sam tri godine sa ekipom koja se zvala The Pendžers. To je bio takođe cover bend, malo drugačijieg repertoara, bilo je tu i rocka i popa i diska, ali i punka. Ne mogu svih bendova u kojima sam radila ni da se setim, pošto se pevanjem bavim od svoje 15. godine, ali pomenula bih bend iz Ade pod nazivom Flashback. Mnog je nastupa iza mene, prethodnu priču sam zatvorila i sada želim mali odmor od muzike, a nakon toga da se posvetim autorskom radu. Mislim da je pravo vreme za to.

Kakav je problem sa tzv. cover bendovima, zašto posustaju?

Kod nas ima puno cover bendova i nema mesta za sve. Kada sve saberem, živela sam punih deset godina upravo od pevanja po takvim bendovima. Ne želim više da pevam obrade i to je bio moj razlog, a što se drugih bendova tiče, mislim da je novac kao uzrok na prvom mestu kada se neki bend raspadne. Problem je i to što ovakva vrsta bendova nema dovoljno mogućnosti da se iskaže. U gradu i okolini ima nekoliko mesta gde može kvalitetno da se svira, a gazde lokala jednostavno nisu spremene da izdvoje dovoljno novca za nastupe. Sve onda počinje da se vrti u krug i zasićenje je neminovno.

Rekla si da imaš ideju da kreneš sa radom na autorskim pesmama?

Tako je. Gaga & the Genlemen je bio cover band koji je svirao disco, pop, rock, funky, reggae, međutim ja sam punk-rock devojka i meni je oduvek bio plan i želja da imam bend koji se autorski bavi ovom vrstom muzike. Stremim ka tome i nadam se da će se to i desiti.

Dosta muzičara iz Novog Sada odlazi na brodove, zadržava se tamo par meseci i koliko vidim solidno zarade. Da li si razmišljala o tome?

Razmišljala sam o poslu na brodovima i čujem od kolega da može da se proputuje i zaradi. Sve ja to podržavam, imala sam i ponude da odem, međutim u tome se prosto ne pronalazim. Ne bih nikad otišla, to definitivno nije za mene.

Da imaš prilike ponovo da biraš svoj životni put, šta bi izabrala?

Muziku definitivno. Mislim da je na moju odluku da se toliko posvetim muzici svojevremeno najviše uticao moj pokojni brat, koji je takođe imao svoj bend. Kada si u tome od malih nogu, to ostaje zauvek. Svi ovi poslovi kojima sam se bavila ili one koje i sad radim su ipak samo moj kratki izlet u nešto drugačije. Muzika je uvek tu kao prva stvar.

A gde su u svemu tome motori?

Motori? (smeh) Da, naravno, nekada sam bila član moto kluba Horda iz Novog Sada. I danas volim da odem na neki moto skup ali za sad sam to ostavila po strani.

Jovan Marjanović