Čitaoci veruju u lažne vesti koje potvrđuju njihov stav

Njuz.net ekipa pre pandemije održala je seriju veoma posećenih tribina pod nazivom "Sadašnost Srbije". U šest gradova u Srbiji, oni su dobili priliku da odgovore na pitanja najvernijih fanova. Novinar ovog satiričnog portala Viktor Marković za Oradio kaže da su uživali u tim susretima, kojih će biti još mnogo u naredne dve godine, ali da će isprobati i druge načine komunikacije sa publikom. U to ime, on je sa kolegama započeo i podkast serijal pod nazivom "Nije njuz".

Uskoro počinje da se emituje podkast koji realizuje ekipa Njuz.net. Kako ste zamislili tu emisiju?

Na našem sajtu, u formi vesti ili fotomontaže, obično komentarišemo aktuelne teme. Nekad se desi da je originalna vest toliko luda da mi ne možemo da smislimo dobar ugao za nju, ali to ne znači da o tome ne pričamo u redakciji, da ne probamo da pronađemo ugao, pre nego što odustanemo. Hteli smo ljudima, koji nas prate svih ovih godina, da stavimo na uvid naš proces rada i to na vestima koje su previše lude da bismo ih obradili na sajtu. Zato se emisija i zove "Nije njuz".

Koju vrstu tema ćete obrađivati?

Nama su oduvek najzanimljivije bile političke teme, tako da pretpostavljam da ćemo se i u podkastu baviti tim događajima i ljudima koji nam kroje živote i njihovim suludim odlukama. Naravno, zanimljivi su nam i fenomeni koji se jave na okvirima politike kao što su, recimo, teorije zavere, viralni komentari na društvenim mrežama, sport... Sve što ima veze sa bilo kakvim neverovatnim vestima, bilo da su te vesti prave ili lažne, dolazi u obzir.

Pišete tekstove za sajt, emisiju sa Zoranom Kesićem, a sada snimate i podkast. Zašto ste se odlučili za ovu formu? Pruža li ona drugačije mogućnosti od ostalih formi?

Podkast je jako zgodna forma jer ju je relativno lako proizvesti, a puno toga pruža i daje momenat kada možete kao slušalac da čujete neke fore, umesto da ih čitate. I naravno, sviđa nam se taj deo što često nećemo znati, kad počnemo jednu epizodu, kuda će sve to da ode do kraja. Hoćemo li uspeti da nasmejemo jedni druge ili ćemo se i posvađati, kao što se ponekad desi. Sve to nam daje neku novu dimenziju i nove mogućnosti, uklapa se u ono što je Njuz.net danas.

Ne tako davno na sajtu ste pokrenuli rubriku "nije njuz". Zašto je bilo toliko važno istaći sulude vesti kojima vi niste autori?

Taj izraz #nijenjuz smislili su čitaoci tako što su spontano, pre nekog vremena, počeli u komentarima kada se pojavi neka prava vest, koja je suluda, da ostavljaju komentare sa pitanjem 'jeste vi sigurni da ovo nije njuz?'. Nakon toga su i mediji krenuli, kada shvate da je neka vest dovoljno luda, da u naslov te vesti, ispred same informacije napišu 'nijenjuz', čisto da stave čitaocima do znanja da vest kou čitaju nije sa našeg sajta i da je zaista prava. Nekako se samo od sebe nametnulo da i je nama potrebna takva rubrika, da pokažemo da postoje prave vesti za koje bismo mi voleli da smo ih smislili, ali na žalost nismo. I mislili smo da je bitno da nekako napravimo razliku između stvarnosti i njuza, da ljudi ne zaborave, čitajući naše vesti, koje mogu biti često i smešne, da se u pozadini tih vesti kriju likovi, ličnosti i događaji koji, na žalost, nisu ni smešni ni izmišljeni, a nisu ni simpatični. Volimo da napravimo tu distinkciju i nadam se da ćemo to podkastom bolje pokazati.

Sve češće se događa da neku fotomontažu koju objavite, deo publike počinje da šeruje verujući da je scena prava. Treba li nam, zbog takvih primera, ozbiljna obuka iz medijske pismenosti?

Ranije se to i češće događalo sa našim montažama i vestima. U neku ruku, dobro je, može i gore od ovoga, verujte. Pritom, na Njuzu se uvek trudimo da toliko preteramo sa vestima da je jasno kako je to izmišljena vest. Drugim rečima, nemamo nameru da varamo čitaoce. Ali, neki put ništa ne pomaže i oni pomisle da je ono što objavimo prava vest, naročito čitaoci koji se prvi put sreću sa Njuzom. Medijska pismenost je naravno veoma potrebna, a nama ne preostaje ništa drugo nego da ostanemo uporni i ako treba po hiljaditi put, kada vidimo da rodbina i prijatelji komentarišu neku lažnu vest, na to da im i ukažemo.

Sa druge strane, Blic, Kurir, Nova.rs ozbiljno su naseli na zezanje Bojane Maljević i Tibora Jone, smislivši od njihovog dopisivanja suludu porodičnu dramu. Treba li i medijima poduka iz medijske pismenosti ili makar humora?

Čitaoci se lako pređu, jer neka lažna vest koju pročitaju u startu potvrđuje njihove stavove, pa oni misle da je to tačno jer žele da veruju u to. Jer, eto, mediji potvrđuju ono što oni inače misle, koliko god to bilo pogrešno. Tako se desilo i sa ovom vešću, samo što su ovog puta novinari naseli jer su želeli da veruju da je to istina, želeli su da budu prvi i zaleteli se, objavili, pa se sad kriju od blama. Pitanje je kad će to ponovo da se desi, pa da ih pojede blam. Možda je to rešenje za takve novinare, što više blamiranja, javnog prozivanja, to će više medijske pismenosti biti među njima.

Kako vidiš budućnost Njuz.neta?

Mi nikada ne gledamo u budućnost već samo u sadašnjost, a najčešće u prošlost, kao i svi pravi Srbi. Do sada smo preživeli upravo zato što nismo gledali u budućnost, već u sadašnjost i kako da preživimo od meseca do meseca, oped kao svi pravi Srbi. Ako nekada počnemo da propadamo kao brend znajte da je to jer smo počeli da gledamo u budućnost i smorili se.

P.K.