Jelisaveta Miletić: Njuz.net mi nudi slobodu koja drugde ne postoji

Jelisaveta Miletić je jedna od autora Njuz.net podkasta koji se već nekoliko godina emituje na Njuzovom  Youtube kanalu. Iako za ovaj satirični medij radi kao projektna menadžerka, pokazala se kao zapažena članica u grupi prekaljenih satiričara, iza kojih stoje godine staža u izvrtanju stvarnosti na portalu Njuz.net.

Završila je Fakultet dramskih umetnosti, bavila se produkcijom u pozorištu, radiju i kulturi, imala je i korporativno kaljenje u jednoj marketinškoj agenciji, ali je od svega toga, kako kaže, pobegla jer je naprosto sagorela.

"Rad u korporacijama donosi stvari koje nekim ljudima mogu biti važne, poput pozicija i novca. Meni je sve to bilo naporno i trošilo me na načine na koje nisam želela. Tako jednostavno ne vredi živeti, mnoge moje kolege nemaju ništa protiv da rade deset sati dnevno, da zanemare privatni život, ali da onda zarađenim novcem sve to kompenzuju skupim aranžmanima i stvarima. Ja to nisam mogla. Dala sam otkaz, odbila sledeći u drugoj marketinškoj agenciji, a onda su mi Viktor i Marko iz Njuz.neta dali priliku da se oprobam kao menadžerka projekata", priča Jelisaveta.

Koliko se taj novi svet razlikovao od onog u kojem si do tada radila?

Ne može to da se meri. Ovaj posao sa sobom nosi nepredvidivosti kakve ne postoje u drugim angažmanima, ali ja to volim i to je cena koju sam uvek spremna da platim zarad slobode i prilike da radim nešto što je meni važno i uzbudljivo.

Da li je to što sada radiš nešto iz ljubavi dovoljno da prenebregneš činjenicu da ne zarađuješ kao u nekim korporativnim poslovima?

Da. Apsolutno. Uvek ću izabrati ono što mislim da ima smisla i odraz je mojih ličnih uverenja i vrednosti. Taj kompromis, kad napraviš, tu više nema povratka. Radićeš previše, zarađivati više nego ja sada i biti prinuđen da tim novcem kompenzuješ sve ono što ti neodstaje - prijatelje, vreme s decom... Ja svoju sreću ne pronalazim u tome i srećna sam da se nalazim među kolegama koji me poštuju, nisu otrovani tom potrebom za moći i parama i suludim idejama kako je sve to mnogo bitno, a svi znamo da nije.

Koliko ti je trebalo da se uklopiš u, uglavnom mušku, ekipu sa specifičnim smislom za humor, koja provodi svoj radni vek sprdajući se sa političarima i svim suludim pojavama u društvu?

Radila sam ja i nezavisne projekte na filmu i u pozorištu, gde su odnosi znatno neposredniji i opušteniji nego u korporativnom okruženju u koje sam na kratko zalutala. Ovi momci su zaista bili od starta dobri domaćini, prihvatili su me kao sebi ravnu. Posle četiri godine, mogu da kažem da pre imam prijatelje nego kolege. Ume to da bude tvrđe, jer naše međusobno zezanje prevazilazi granice. Kada bi neko drugi sa strane čuo kako se mi ovde šalimo, bio bi zabezeknut, ali meni je to sada najnormalnija stvar.

Da li je tvoj smisao za humor od početka bio kompatibilan sa njihovim ili si ga izgradila vremenom?

Od početka smo bili na istoj strani. Vremenom ljudi s kojima radiš utiču na tebe, ali i ti na njih i nemoguće je da se to ne odrazi i na naše poimanje smešnog. Mnogo toga sam naučila od njih i tek ću naučiti. Jedan od razloga što volim da radim na Njuz. netu jeste što imam baš mnogo prilike da napredujem kao osoba. I to mi je važno.

Za razliku od emisije "24 minuta sa Zoranom Kesićem", koja se radi strogo po napisanom scenariju, vi za podkast Njuz.net samo odaberete teme, a sve ostalo je spontano. Otežava li to snimanje ili vam daje slobodu da se potpuno izrazite?

Meni je super što to nije skriptovano. Poznajemo se odlično, vrednosno smo isti i ne postoje iznenađenja, u smislu čudnih stavova. Krenuli smo u podkast bukvalno štapom i kanapom. Imali smo telefone koje smo pridržavali nekim kutijama, jedan mikrofon nam je doslovno visio sa zida, na kanapu. Ja sam uletela u snimanje kada je Kesić izašao i bilo mi je malo teško da se prilagodim, jer nisam bila u svim tim temama tako dobro informisana, a onda je to naprosto krenulo. Momci su me ohrabrivali sve vreme i učili da se ne obazirem na komentare. Znaš, kada imaš četvoricu duhovitih momaka, sve je nekako OK, a ako se tu uključi devojka koja ima šta da kaže, onda komentari zaista umeju da budu surovi.

Bilo je tu baš bolesnih komentara, ali komentari koji govore o tebi su često i oštriji i puni mizoginije. Pogađa li te to?

Nisam ja u ovom društvu živela pod staklenim zvonom, pa da ne vidim kako se žene komentarišu. Bude mi to i zabavno, a mogu da ih podelim i po sezonama. Ako je toplo i snimam u kratkoj odeći, pa mi se vide tetovaže, obavezno će se ostrviti na njih. U drugo vreme, više se fokusiraju na ono što govorim. Mislim, svako može da napiše komentar kakav želi, pa smo mi to iskoristili da napravimo i dodatni sadržaj i da se, u našem duhu, zezamo s tim napisima. To je naišlo na pozitivne rekacije pa ćemo nastaviti da seciramo najbolesnije komentare koji nam stižu.

Osim ovog podkasta, tu je i podkast "Čitanje uz TANANE“ gde radiš intervjue sa pesnicima. To je dijametralno suprotna stvar onome što radiš na Njuz.netu?

Godinama se družim s poezijom i ona mi je u najtežim trenucima davala snagu da se nasmejem, da se utešim. Kolega iz marketinške agencije koji radi sa kompanijom "Jaffa" iz Crvenke imao je ideju za emisiju i mislio je da je dobro da baš ja to radim. Imala sam ideju da tu budu samo žene - autorke, ali vremenom smo uključili i pesnike muškarce. Sad smo baš izbacili emisiju sa fudbalerom Ivanom Ergićem koja je bila veoma gledana. Dopada mi se ta emisija, jer je to jedno od retkih mesta gde može da se govori o poeziji, gde o poeziji može da se sluša i uživa u brilijantnim mladih umovima koji gostuju i dele sve ono što su stvorili. Tu pokrećemo neke teme na prilično nepretencizan način. Pričamo o položaju žena, ženskoj seksualnosti, odrastanju u ovakvom okruženju. Srećna sam što pornalazim tako različite autorke i autore sa kojima može da se priča o najintimnijim stvarima.

Taj podkast, od emisije do emisije, ima sasvim zavidan broj klikova, a na ulici ne možeš da nahvataš nekoga ko je pročitao knjigu poezije. Iznenađuje li te ta pažnja?

Sada je poplava podkasta i dobrih i loših, ali je malo ovako originalnih. Srećna sam što je ta priča naišla na tako dobar prijem i da ljudi, koji su u fazonu da ne čitaju poeziju, pogledaju neku epizodu pa je onda beskrajno hvale. Čitanje je predivna stvar, a ako se pronađete u poeziji i zbog ove emisije od nje dobijate upola onoga što sam ja dobila, biću neizmerno srećna.

P. Klaić

fotografije: Njuz.net