Budućnost novosadskog pliVanja

Novosađanin Vanja Reljin skrenuo je pažnju na svoj veliki plivački potencijal sjajnim rezultatima, među kojima su i državni rekordi, još pre nekoliko godina kada je bio u pionirskom uzrastu. Danas Vanja ima 16 godina, nastavlja da osvaja medalje i obara rekorde i nestrpljivo čeka da se cela situacija oko pandemije vrati u normalu, jer se priprema za mnoga velika domaća i međunarodna plivačka takmičenja. Plivanje je sport koji, uz obavezan talenat, zahteva mnogo rada, odricanja i preplivanih kilometara. 

"Plivanjem sam krenuo da se bavim prvenstveno zbog zdravlja. Kao dete sam imao problema sa zdravljem i roditelji su me upisali na plivanje. Kada su počela takmičenja, video sam da imam potencijal i nastavio sam da se bavim ovim sportom", kaže Vanja na početku razogovra u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.

Koliko dugo se baviš plivanjem?

Počeo sam sa četiri godine, sada imam 16, znači da se plivanjem bavim nekih 12 godina i od početka sam član Plivačkog kluba Novi Sad. 

Osvojio si mnogo medalja i priznanja, kada bi trebalo nešto od toga da izdvojiš, šta bi to bilo?

Isplivao sam državne rekorde mešovitim stilom i smatram da su mi to najbolja dostignuća do sada. To su discipline na 400, 200 i 100 metara mešovito.

Koliko ti je trebalo da isplivaš tih 400 metara?

To je bilo pre dve godina kada sam još uvek bio pionir, a rezultat je bio četiri minuta i 40 sekundi za celu dužinu.

Plivanje mešovitim stilom sigurno je veoma teško, kako si se odlučio baš za tu disciplinu?

Kada sam počeo da se bavim plivanjem, privukao me je prsni stil. Međutim, vremenom sam video da mi to ipak malo lošije ide i probao sam mešovito. Video sam da tu imam potencijal, jako mi se dopalo i nastavio sam da plivam tu disciplinu, a došli su i rezultati.

Koliko je teško i komplikovano trenirati mešovito? Radiš jedan po jedan stil ili sve zajedno?

Često ljudi misle da plivam sve stilove, ali za takvu vrstu treninga je još uvek rano. Generalno plivam kao i svi drugi i radim na snazi i tehnici. Usavršavanje tehnike po disciplinama je sledeći korak koji me tek očekuje u narednim godinama.

Prethodna godina je bila prilično loša što se tiče takmičenja, a posebno publike. Koliko uopšte za vreme trke čuješ publiku koja navija za tebe?

(smeh) Ne čujem, verovali ili ne, za vreme trke ih ne čujem. Međutim, mnogo znači kada imaš nekog svog u publici ko ti daje podršku.

Koliko preplivaš na jednom treningu?

Trening inače traje i po dva sata, a dužina zavisi od toga kako je sklopljen trening. Pliva se po pet, šest pa nekad i sedam kilometara. Desi se i da bude osam, ali to je retko i uglavnom radimo veće dužine kada smo na nekim pripremama, pa radimo bazične treninge.

O čemu razmišljaš dok plivaš?

Uglavnom o plivanju. Ako su zanimljive serije u toku treninga, onda se fokusiram samo na to, a ako se baš desi da radimo nešto dosadno, onda razmišljam o nečemu što me zanima i brzo to prođe.

Kako se i koliko pripremaš za određeno takmičenje? Imaš li neki poseban način ishrane, života ili bilo kakavih ograničenja?

Pre svakog bitnijeg takmičenja imamo pripreme. Na ishranu nikad nisam pazio, što verovatno čudi, ali s obzirom na to da sam mlad, sve što pojedem potrošim na treningu. Živim sasavim normalno, kao i svi moji vršnjaci. Razlika je samo u tome što imam treninge, nikakva druga ograničenja nemam.

Ovakvo ozbiljno bavljenje sportom sigurno zahteva i neku vrstu posebnog načina školovanja. Koju školu si odabrao?

Trenutno idem u privatnu sportsku gimnaziju i to mi omogućava da se posvetim plivanju i generalno mi olakšava i život i školovanje.

Možda je još rano, ali svakako se nameće pitanje šta posle? Koliko naša zemlja nudi mogućnosti za dalji razvoj u plvačkom sportu?

Meni je cilj da odem na koledž u Ameriku i tamo nastavim karijeru. Nadam se da će mi se to ostvariti. Ne mogu konkretno da kažem u čemu se tačno razlikuje način treniranja, ali svakako su uslovi mnogo bolji nego ovde.

Tvoj otac Nebojša (frontmen benda Proleće) godinama se bavi muzikom i napisao je mnoge sjajne kompozicije. Koliko tebe privlači muzika?

Šalim se malo da ću, kada završim karijeru, krenuti putem estrade i postati pevač. Ipak, ne verujem da sam talentovan da napišem pesmu ili da postanem pevač.

Deluje da su, za razliku od mnogih sportova, tebi potrebne kupaće gaće, kapa i naočare. Kolika su realno ulaganja u plivanje, odnosno u opremu?

Nije to baš tako. Ima tu razne opreme. Naravno, tu su kupaće gaće, odnosno, kostimi. Ništa nije jeftino koliko se možda nekom sa strane čini. Ima u plivanju baš dosta ulaganja.

Teško je u ovoj situaciji planirati, ali šta te ipak u nekom narednom periodu očekuje od takmičenja?

Na leto me očekuje državno prvenstvo, a videćemo kako će to sve proći jer sam trenutno malo smanjio intenzitet treninga. Moji rezultati su trenutno malo lošiji zbog povrede koju sam doživeo, pa sam se fokusirao na kraće distance. Nadam se, naravno, najboljem.

Kako to da nisi odabaro da se baviš vaterpolom?

Ne znam, nisam takav tip. Ne volim toliko timske sportove, više volim da sve zavisi od mene, individualne sportove, a tu je plivanje idealno.

Vanjino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija