Bluz kao ženski stav!

Jedan od najkvalitetnijih nastupa na nedavnom Arsenal festu sigurno je pripao čuvenoj bluz gitaristkinji Ani Popović. Žestoka energija i jasan, ženski, stav protutnjao je glavnom binom kargujevačkog festivala, a o svim tim senzualnim ali i ozbiljnim "muškim" stvarima koje Aninu muziku čine toliko posebnom, saznali smo u razgovoru koji je vodila naša koleginica Milica Kravić. Girl power!

Koliko je vaš rad podrazumevao odricanja?

Ja zaista nisam žurila da napravim taj neki svoj put. I dalje ne žurim. Mislim da je veoma bitno da, kao žena, imaš neku normalnu situaciju kod kuće, da se baviš porodicom, da se baviš decom... A muzika je moj posao. Na kraju krajeva, to je i moja strast, ali one ne sme da ti oduzme puno vremena i energije. Naravno da negde hoćeš da postaneš veliko ime, ali ne stavljam zbog toga sve na kocku. Zato moja karijera traje toliko dugo i kreće se veoma laganim koracima. Meni je balans vrlo bitan! To znači da sam uvek birala koncerte i broj koncerata na turneji. Nije mi uvek bio važan honorar, nisam pravila razliku u državama u kojima sam nastupala... Privlače me neke zemlje gde nikada nisam nastupala, Indonezija, na  primer. Ali, ipak je Amerika najbitnija za stvaranje prave karijere i imena koje će svi poštovati. I, posle dvadeset godina na sceni, sam izgradila nešto veliko ali sa laganim koracima.

Spot za kompoziciju "You Got the Love"

Da li ste se kao žena suočavali sa stereotipima u bluz žanru?

Da, definitivno. E sad, ne znam koliko je muškarcima lakše u ovom poslu, ali ja ne pravim kompromise u vezi sa mojoj muzikom. To je moj zvuk i svako je dobrodošao, ako želi da ga sluša i stvara na pravi način. Nikada nisam dolazila do velikih sukoba oko kretaivnog procesa, ali sam uvek istrajavala u svojim zamislima. Svesna sam kako bih sada neke stvari uradila totalno drugačije.

Bluz je označio ovogodišnji Arsenal Fest

Da li se vi nekada opterećujete ako vas ljudi i publika dele na lepu ženu, odnosno, na dobru gitaristkinju?

(smeh) Iskreno, ne razmišljam na takav način. Volim da se lepo obučem i da sa bine zračim tom ženskom energijom. Ipak, više razmišljam o tome kako će koncert zvučati i kako ću ga ja odsvirati. Slabo čitam komentare na internetu u vezi sa mnom i ne interesuju me takvi komentari. Ali ako ljudi i pričaju nešto, to znači da su stvari u redu. Ja se samo nadam da će oni prepoznati moju dobru energiju i kvalitetnu muziku. Posebno se trudim se da staroj publici uvek ponudim nešto novo i tim principom se vodim od kada sam počela profesionalnije da nastupam. Isti takav stav očekujem od svojih muzičara, a volim i da sam okružena istomišljenicima. Ne bavim se mnogo svojim izgledom. Naravno, volim da se lepo obučem, jer je izlazak na binu zapravo moj izlazak, u kojem se osećam lepo i ženstveno. Sve to može da se kombinuje uz gitaru.

Spot za kompoziciju "Object of Obsession"

Da li u vašem svetu i danas postoje predrasude?

Naravno da one postoje, pogotovu kada snimaš albume. Ja sam muzički direktor svog benda i okupljam oko sebe ljude koji mogu to da prihvate. A to znači da mogu da prihvate snažnu ženu koja im jasno govori kako i šta treba da urade. Imam bend u Americi, a imam i bend u Evropi. To znači da sarađujem sa puno muzičara. I ako im nekada udelim kritike, moraju da nađu način kako sa tim da se nose. Uglavnom je ljudima koji su dugo u muzičkoj industriji jako teško da prihvate drugačije stavove od jedne žene koja doazi iz Istočne Evrope. Tada je naša saradnja kratkog veka, nema tu mnogo priče. Mene ne interesuje da li se radi o odličnim muzičarima. Bitnije je da ti isti ljudi imaju strpljenje da prate moju ideju, jer moj bend nije još jedan bluz bend koji ćete čuti na svakom ćošku američkih ulica. Stoga od nedavno i vodim celu tu priču oko organizacije.

Da li bi sebe deklarisali kao feministkinju?

Ne preterano. Mislim da sam u ravnoteži što se toga tiče. Dugo sam živela u Holandiji gde se gomila žena deklariše kao feministkinje, ali sam mnogo više žena sa takvim stavom i slobodnijim shvatanjima upoznala u Srbiji! Iako žene u Holandiji misle kako su izmislile feminizam i slobodu prava za žene... Ja sve to uzimam sa nekom rezervom i postavljajući sve u sredinu. Moj suprug je, na svu sreću, veoma otvoren i on nema problema da prati jednu snažnu ženu. A i nemoguće je da žena odradi sve u svojoj karijeri. Mi nemamo bebisiterke, kućne pomoćnice i čistačice, hoćemo da sve radimo nas dvoje. Najlakše je naći pomoć ali je najbitnije da važne stvari, ipak, uradiš sam ili sa nekim ko te prati u životu.

U nastavku poslušajte deo razgovora sa Anom Popović:

 Fotografije: Marina Pešić