Atheist Rap: Prva tri albuma za prve tri decenije

Novosadski bend Atheist Rap upravo se vratio sa turneje po centralnoj Evropi na kojoj je odsvirao dvadesetak koncerata u Slovačkoj, Češkoj, Austriji i Nemačkoj. Sredinom maja proslaviće 29 godina od svog prvog nastupa i to rođendanskim koncertom u beogradskoj Barutani.

"Punih 29 godina radimo i kontinuirano postojimo. Postoji i tačan datum, to je 22. maj 1989. godine. Kako bi se ufurali na grupni koncert tadašnje novosadske underground scene, mi smo par dana pre toga smislili bend (smeh). Pećinko i Diša su došli kod mene na gajbu i pitali me da li bih svirao? Zvučalo mi je zanimljivo. To je kao kad vidiš one sokove, kao prirodne, drečavih boja, sa ili bez alkohola, pa ne možeš da odoliš da ne probaš. Čista egzotika", priseća se Radule (Vladimir Radusinović, gitara & vokal) na početku razgovora za Oradio.

"Centralna proslava će se održati u Beogradu. Kako to dobro zvuči 'centralna proslava' (smeh). Da, u tu čast je pre par dana bila i parada u Moskvi, more naših obožavalaca se tamo našla, pa će valjda doći i na koncert. Sviraćemo pesme sa naša prva tri albuma, zato što ste vi to tražili", dodaje Dr Pop (Aleksandar Popov, vokal).

Sigurno ste to sad vežbali za turneju, pa vam je sveže?

Dr Pop: Što je najgore nismo. Baš često to sviramo i ovog puta nismo (smeh).

Radule: To ti je lako, kao vožnja biciklom. Uglavnom sviramo sve stvari, ponekad nešto zapostavimo na neki period ali se brzo toga setimo. Uglavnom sve pesme sviramo, osim nekih sa prvog EP-a koje ne sviramo. Dovoljno je dve ili tri probe i setiš se svega. Nema nekog velikog navežbavanja, odsviramo jednom, skapiramo gde je rupa, popravimo i idemo dalje.

Kako uspevate tokom svih godina da održite kontinuitet, da vas slušaju, naravno, stariji, ali jednako i mlade, nove generacije?

Radule: Zato što su to sad deca ovih starijih (smeh)

Dr Pop: Možda se mi obraćamo toj starosnoj grupi, mladima a ovi matori su ostali na tom nivou pa nas i dalje prate.

Kako ste ovog puta doživeli turneju po Zapadnoj Evropi?

Radule: Ovo nam je treći put. Ukratko: jezička barijera nebitna i praktično ne postoji. Važna je energija koju izbacuješ i daješ publici, a tekst se objasni u par reči. A mesta na kojima smo bili i put koji smo prešli... Znaš, voleo bih jedan konvoj u kojem bi bili svi građani Srbije, da izađu iz ovog geta i vide malo kako se napolju živi i radi. Treba da shvate kako se percipiraju stvari, kako se na određene načine uspešno rešavaju problemi organizacione prirode, bilo čega, poput saobraćaja na primer ili kulture, a u suštini svega. Pored toga, da vide kako nas ovde "deru" kao majmune, koliko je tamo, na primer, hrana jeftinija a boljeg kvaliteta, uz plate koje ne moram ni da pominjem kolike su. Treba samo malo otići i na jednostavan, dokaziv način se uveriti u sve ovo.

Možda da angažujete autobuse pa da krene publika sa vama, nije to neuobičajeno?

Radule: Pravac bečka arena! (smeh) Da, da, a i sendviči su jeftiniji!

Dr Pop: Ne bi to bio nikakav problem, naša publika je obrazovana i uglavnom ima pasoše, ali podatak od pre par godina da 70 odsto ljudi u Srbiji nije imalo pasoš je stvarno zabrinjavajući. I to su visoko obrazovani građani naše zemlje koji nikad nisu pasoš ni vadili.

Znam da ste najviše bili po Nemačkoj. Gde ste još bili u okviru ove turneje?

Dr Pop: Prvo smo išli u Slovačkiu, bili smo u Bratislavi, pa smo svirali koncert u Beču, onda smo otišli za Nemačku, obišli smo skoro sve one pokrajine i svirali u devet gradova, a na kraju je bio grad Brno u Češkoj i natrag kroz Mađarsku kući.

Radule: Svirali smo na raznim mestima, od malih kafića do klubova koji primaju preko 300 ljudi. Posebno bih izdvojio našeg prijatelja Marija, koji ima kafić u Villingen-Schweinngenu gde se okupi ekipa od njih 20, kao da smo svirali na primer u Grafitima. I bude super.

Dr Pop: To je lik koji pozajmi onaj teksas prsluk sa prišivcima Slayer (smeh), ne sluša on to, ali napravi svirku zbog nas.

Koliko je tamo teško doći do nekih većih bina i nastupa na festivalima?

Radule: Zaista je važno da nemaš loš nastup ili koncert, što se nama, srećom i ne dešava. Možda nekom u bandi nije psihički i fizički sve potaman, ali generalno, ne sećam se da smo imali neku svirku koja je bila loša. Što se tiče tehničkih uslova, to rešavamo tako što nosimo svoju opremu, pa smo i tu greške sveli na minimum. E sad, što se tiče nastupa, to niko ne zna. Može svašta da se desi

Dr Pop: Nekad to ne zavisi od samog benda. Ima tu i sreće da te neko primeti, da gari koji organizuje festivale čuje za nas, pa nas pozove. Možda nas to zatrefi kad se ne budemo ni nadali.

Radule: Ja sam magarac koji nije iskoristio dobar kontakt sa Campinom iz benda Die Totten Hosen. Upoznao sam se sa njim posle njihove svirke u Budimpešti, sasvim slučajno. Pošteno smo zaglavili u tom kafiću i na kraju dobijem broj njegove lične sekretarice. I nikad taj broj nisam iskoristio (smeh). Sledeće godine su bili na Sigetu, tražio nas čovek, gde su ovi, Novi Sad, Srbija, šljivovica! Našli smo se ponovo kada su svirali u Beogradu, ali opet to nismo iskoristili. Nismo u fazonu da cimamo za rukav, mada je možda trebalo.

Dr Pop: Jel mogu da te pitam da li si broj zapisao na papiru ili u telefon? Znajući tebe garant piše Andidapnknh (smeh)

Radule: Ne, dobio sam na papiru. Ali sam taj papir izgubio (smeh)

Šta vas danas pokreće da napišete neku novu pesmu?

Radule: Ima materijala puno, a u stvari ga i nema. Sve stvari nam se ponavljaju, pa tako imamo neke pesme koje smo napisali još devedesetih godina, a i danas još uvek važe i aktuelne su. Trudimo se da zaobiđemo dnevno političke teme i da izvučemo suštinu i provalimo način funkcionisanja sistema, pa da to opišemo kroz neke priče.

Nekad je bilo ispiracije i u sportu. Kako je danas što se toga tiče?

Radule: Kakav sport (smeh)

Dr Pop: Sport je jako bitna stvar koja drži narod u hipnozi da ne vidi ništa drugo i kao takvog ga i mi obožavamo, podržavamo i koliko možemo pratimo. Često razmišljamo sportski u svojim tekstovima i trudimo se da poštujemo "fer plej" više od 100 odsto. Mi nikog ne povredimo jako, a ako se desi onaj malo teži, klizeći i neko odleti dva metra u vis, to je bilo u funkciji igre (smeh). Išlo se na loptu, nije bilo loše namere.

Je l' imate neke kontakte sa Nik Sloterom, možda neka Severno-američka turneja?

Radule: Ne, ti avioni, to nikako. To tako veliko, pa leti. Ni slučajno (smeh). Nisam se čuo neke vreme sa njim, nije se žalio. On je super lik, šta bi mu falilo.

Dr Pop: Ja razmišljam o hologramima (smeh). Ne sediš kod kuće, nego isto skačeš ili se samo držiš za onaj stalak a projektuješ se. Ali sve kao pevaš, dereš se, a ovaj te projektuje negde u Tokio ili kod Slotera u Kanadi. Onda dođe komšija da se buni a žena te brani, ne diraj ga, on sad ima nastup! Sad je trenutno u Nišu, na primer.

Radule: Jel se ti tako baviš i seksom (smeh)?

A šta ako te hologramski prebiju?

Radule: Hologramsko nasilje (smeh)

Dr Pop: Uh, pa nikad se ne zna!

Verujem da svoje albume retko slušate ali ako se to ipak desi, koji vam je najdraži?

Dr Pop: Ove nedelje prva tri.

Radule: Ja dosta često poslušam neke albume, volim da se prisetim šta smo i kako svirali. Verujem da ostatak bande za mnoge pesme ni ne zna kako u originalu zvuče. Imam sad i klince koji su polako počeli da ulaze u svet muzike, pa kad zatraže svojom voljom onda im pustim. Prošle godine, kada sam išao na more, pošto su svi zaspali preslušao sam sve naše albume. Krenuo sam od EP-ja, pa do kraja.

Dr Pop: Gde si ti letovao, u Africi? (smeh)

Radule: Pa nemamo baš neku veliku diskografiju. Imaš neke situacije koje te vrate u prošlost, a s druge strane, iznenade me neka aranžmanska rešenja koje smo primenili prilikom snimanja albuma.

Pripremate rođendansku svirku ali i čitav niz nastupa tokom leta. Gde će sve ljudi moći da vas vide i slušaju?

Dr Pop: Sviramo nedelju dana pre Beograda u Vršcu, to je nama drag prostor i uvek se lepo provedemo. Nakon toga dolazi Beograd, a posle toga idemo za Hrvatsku, u Kutinu, na događaj koji se zove "Organizirani kaos". Sledi par koncerta po Vojvodini, među kojima su Sombor, Zrenjanin, Bečej i Bačka Palanka. Nakon toga idemo u Niš, pa na "OK fest" na Tjentište. Ima još par stvari za koje čekamo da organizatori objave, pa ćemo onda mi, a za neka mesta još pregovaramo.

Koja razlika između publike od mesta do mesta, je l' ima neke razlike ili kažete svima da su najbolja publika?

Radule: Pa mi nikom ne kažemo da su najbolja publika (smeh).

Dr Pop: Ima likova koji dolaze bez obzira gde sviraš. Pojave se tako na mestima gde ih uopšte ne očekujemo. Došao nam je na primer Nebojša iz Londona na koncert u Hamburg. On je čovek znao da sviramo, seo na avion i došao. Bio je na i u Beču, naravno i u Londonu. Nisam ni znao da živi tamo, a možda je došao na koncert pa mu se dopalo i ostao tamo da živi, otkud znam (smeh). Ima ljudi koji nas prate, nije zabranjeno. Nismo mi Jetrho Tull ali eto, dođu ljudi.

Radule: Svirali smo u dosta kultnih prostora i možda se nekad i odatle čuje taj neki dobar glas. Recimo, na prošloj turneji smo iz tehničkih razloga morali da otkažemo jedan koncert i za manje od 24 časa smo zakazali drugi, bez ikakvih problema. I to je bilo na inicijativu ljudi koji su sticajem okolnosti gledali naš snimak iz Minhena.

Kad je najteže na turnejama?

Radule: Meni se učinilo da je to možda bilo, ali samo na poslednjem koncertu. Glava ti već putuje kući, adrenalin te popušta, a tek kad stigneš kući osetiš težinu koja je u suštini bila na putu. Evo prošlo je dve nedelje a ne znam da li se neko od nas pošteno odmorio i došao sebi. Teško je to što nekad spavaš samo par sati, onda se voziš kombijem a tu nema pravog odmora i spavanja. Ja volim i da se družim sa ljudima, da pričam i razmenjujem iskustva.

Dr Pop: Najbolje je bilo kad si pričao sa mnom, kao da je bilo još pet ljudi oko nas (smeh). Ispričao mi stvari koje smo on i ja radili i znamo ih obojica!

Radule: Bilo ti je zanimljivo (smeh).

Šta biste poželeli u nekon narednom periodu, osim holograma?

Dr Pop: Ja bih voleo da što više ljudi dođe na naš rođendanski koncert, ali na vreme pošto ćemo početi tačno u 21h. Pre par godina smo svirali slavljenički koncert u Novom Sadu, počeli smo u 19h, zakasnili sedam minuta, sve završili i ja sam bio kod kuće pre ponoći. To je super. Sve smo uradili, proveli se svetski i kad se kod kuće istuširaš još nije ni ponoć. Idealno.

Radule: To ti je zapadna Evropa. Tamo, najkasnije što smo izašli na binu je bilo oko 23 časa. Što je najnormalnija stvar. A što se želje tiče, ja bih da upoznam hologram Rakel Velč iz '78. godine (smeh).

Dr Pop: A Gustava? (smeh)

Postoji li neki savet mladima, a da to nije idite odavde?

Dr Pop: Ne verujte nikom ništa i mislite svojom glavom.

Radule: Upravo to.

O čemu su sve Dr Pop i Radule pričali u Dnevnoj sobi Oradija preslušajte na našem podkastu

Jovan Marjanović

foto: Mikica Andrejić