Imamo pravo da ne budemo OK u ovoj situaciji

Koliko ste samo puta prethodnih nedelja čuli da ovo vreme možete kreativno da iskoristite, da radite na sebi, iskoristite sve one silne besplatne sadržaje na netu koji jesu ili bi mogli da budu deo vašeg interesovanja. Sve ono o čemu ste možda maštali a niste imali vremena da ostvarite, sada ste dobili na dlanu. Jer, vremena je sada na pretek pošto smo uglavnom kod kuće...

Ali, šta se dešava ukoliko nemate volje za tim, ako ne možete da se nosite sa datom situacijom i najmanje od svega vam je sada potreban nečiji pritisak, u smislu da treba radite na sebi. Šta se dešava ukoliko posle koronavirusa iz kuće izađete kao onaj stari, umesto poboljšan, sa više funkcija i drugačijeg izgleda?

Ilustracija: dailytitan

Samo mi možemo da pretvorimo pandemiju u šansu da izvršimo veći pritisak na ljude da budu produktivni. Bilo kao poslodavci ili kao deo nečijeg života. Kako se zdravstvena i finansijska zabrinutost i dalje povećava, tako raste i energija straha u vazduhu. Kao da suočavanje sa ovim neuravnoteženim stanjem nije dovoljno, sada je dodatni pritisak na svakog od nas da budemo hiperproduktivni i stvorimo svoje lično remek-delo.

Internet takođe ne prestaje da govori o tome da zaista morate da "učinite ovo vreme jedinstvenim". Šta god to značilo. Pitali smo i vas osećate li pritisak za napredovanjem u bilo kojoj sferi života. Evo odgovora koje smo izdvojili:

"Zbog izlolacije, svi nekako imamo više vremena, za većinu obaveza i aktivnosti. Pretpostavljam da postoji određen procenat ljudi koji zadaju sebi ciljeve na svakom polju, ali im iz nekog razloga nedostaje motivacija. Pitanje je da li je za to kriva trenutna situacija ili neki drugi problem. Smatram da taj deo populacije oseća pritisak da iz ovog karantina izađe bolji u svemu, jer u redovnom životu krivca za svoje neuspehe traže uglavnom u nedostatku vremena, a sad ga imaju na pretek. A prema mom mišljenju krivac je ipak nedostatak volje".

"Mislim da se od nas studenata sada i ne očekuje da imamo preterano slobodnog vremena da bi se bavili nekim drugim aktivnostima, s obzirom na to da je nastava prešla u onlajn sferu i da imamo dosta obaveza. Ali ono što je sigurno jeste da su neke aplikacije sada besplatne i da je ovo dobra prilika da, na primer, skinemo neku PDF knjigu koju i ne moramo da čitamo sada, ali možemo u budućnosti".

"Lično ne osećam pritisak, u smislu korišćenja datog vremena za to da se unapredim i da upisujem kurseve, mada često čitam o tome na društvenim mrežama. To jeste nekima problem, mada meni nije jasno kako. Ako neko želi da počne da se bavi jogom ili nauči tri jezika, slobodno neka to i uradi".

"Mislim da je ovo, nazovi slobodno vreme, luksuz koji ne mogu baš svi da priušte i mislim da je pogrešno romantizovati ga poput plavog okeana u kome možemo da otkrijemo ne znam šta. Zaboravljamo da je isti taj okean ispunjen strahom, neizvesnošću i anksioznošću. Ljudi koji se odjednom postavljaju kao neka viša bića zato što su uspeli da urade nešto, mislim da bi trebalo da se zatvore u svoje Instagram ljušture".

Emisiju "O tome se priča"možete da poslušate u plejeru.

Naš svakodnevni život je sada tiši (ili barem mirniji). Ako ste na internetu, vidite da čitav svet i dalje viče, ali mnogo je lakše kliknuti MUTE tokom socijalnog distanciranja. Psiholog Nataša Oparnica Vračar kaže da u poslednje vreme sa svih strana možemo čuti poruke da bi vreme trebalo da provodimo sa porodicom, čitamo, steknemo nova znanja i veštine. Sve u svemu poruka iza toga jeste da bi trebalo da izađemo bolji iz ove situacije.

"Postoji broj ljudi koji to može i to je odlično. Međutim kada se fokusiramo na takve savete, time izostavljamo veliki deo naše populacije. Činjenica je da se ovih dana mnogi osećaju usamljeno, da se suočavaju sa padom koncentracije, osećaju strah, anksioznost i ljutnju. Te emocije su potpuno normalne u ovim okolnostima, koje su zapravo neizvesne i nenormalne. Stavljanje akcenta na to da izađemo bolji nakon pandemije nije nešto što globalno pomaže. Kada osetimo neku vrstu uznemirenosti, mi ne možemo da se koncentrišemo i usavršavamo, samim tim i takve poruke mogu da budu kontraproduktivne, zato što dobijamo poruku da nismo dovoljno dobri", rekla je Nataša.

Prema njenim rečima, kada se osetiš ranjivo, ne treba da se forsiraš da se što pre osećaš super, motivisano ili srećno.

"Važno je da budemo svesni da je normalno da smo ranjivi i da nas preplave neprijatne emocije. Sada je važno da budemo brižni prema sebi, a ne da se kritikujemo i teramo da budemo bolje i bolji. Ako sebi govorimo 'moram', ta reč dodaje pritisak i pojačava otpor i neprijatnost. Poželjno bi bilo da se što više zaštitimo od toga, a tu nam može pomoći saznanje da će proći. Takođe u ovoj situaciji zaista imamo pravo da ne budemo ok. Važnije je da iz ovog svega izađemo zdravi fizički i psihički, a ne nužno kao bolje i unapređene verzije sebe", objasnila je naša sagovornica.

Nataša Oparnica Vračar kaže da ne možemo da znamo šta neko radi 24 časa iza zatvorenih vrata i kako se oseća. Ona kaže da je u ovim momentima bitno samo šta vi želite, a ako ljudi koji vrše pritisak ne prestaju, recite im da se ne fokusirate na to što od vas očekuju, već na ono što vi želite. Naša sagovornica dodaje i da ne treba brinuti o tome šta drugi misle i šta će reći ako "ne radite na sebi". 

Photo: traveldailymedia

Ovo su odgovori koje smo dobili u anketi, na pitanje o tome koliko okolina nameće pritisak rada na sebi:

"Rekao bih i da osećam i da ne osećam pritisak. Ne osećam od okoline, tu sam potpuno lišen pritiska. Ali osećam lični pritisak, u smislu da postoje neke stvari koje sam dugo planirao da odradim i sada mi je ovo idealna prilika".

"Čini mi se da se nameće ta ideja romantizacije karantina i idealizacije situacije u kojoj sada imamo priliku da radimo stvari za koje ranije nismo imali vremena ili prilike. To se možda može pretpostaviti iz određene klasne pozicije ili iz privilegovane situiranosti. Ali nemaju svi ljudi tu mogućnost, niti to žele. Svako ima prava da u karantinu živi onako kako mu to dozvoljavaju mogućnosti i na kraju krajeva, kako on želi".

"Rekla bih da je pritisak veliki zato što, koji god medij da koristimo, svi nas motivišu, daju vetar u leđa da možemo i da smo jači od ovog svega. Mislim da se to uvlači u sve pore našeg svakodnevnog života, što suštinski nije toliko dobro, jer ukoliko napravimo šest stvari dnevno, a ne uradimo i sedmu, automatski ćemo se osećati loše. A nemamo razloga za to. S druge strane, imamo previše vremena da razmišljamo i realizujemo, tako da mislim da je to sve individualno".

"Mislim da nam se sa svih strana nameće i baš agresivno forsira ta priča da moraš da čitaš, kulturno se uzdižeš i pratiš šta se dešava, umesto da nam pružaju neke vidove zabave. Mislim da je sada mnogo važnije da nas ljudi zabave, nago da nam nabijaju u glavu da moramo da učimo ili radimo nešto novo. Svi smo relativno mentalno stabilni, tako da, zašto bih iz karantina morao da izađem kao nova osoba".

"Nisam pod pritiskom zato što bih svakako ovo što sada radim, radila i da nije vanredno stanje. Uvek se trudim da radim na sebi. Verujem da veliki broj ljudi svakako jeste pod pritiskom što nije dobro".

"Mislim da su očekivanja i pritisak bili mogo veći na početku, jer su mnogi ljudi u međuvremenu shvatili da je zaista neizvodljivo napraviti velik pomak. Suštinski naše obaveze nisu nestale, već su samo pomerene na internet".

I u tome je u suštini stvar. Niste pokušali na silu da se promenite, što je suština svega. Ne poričemo da pozitivan stav može apsolutno biti instrumentalni deo mentalnog zdravlja - ali pritisak da ostaneš pozitivan zapravo ga može srušiti. Ako stalno govorite sebi da morate održavati pozitivan izgled i borite se da to i postignete, pa se promena ne desi, samo ćete se osećati lošije. Da li vam to zaista u ovom momentu treba?

J.M.