Botovi i trolovi mrse konce

Ako ste aktivni tviteraš, sigurno ste se mnogo puta susreli sa komentarima botova i trolova. Osim na Tviteru, njihove opaske neretko možemo pročitati i u komentarima aktuelnih vesti, na portalima ili na Fejsbuku. Naše, "domaće" botove nije teško prepoznati, jer najčešće koriste slične načine da nam ubiju želju za diskutovanjem i obesmisle svaku komunikaciju.    

Na tribini pod nazivom "Trolovanje na srpski način" stručnjaci iz oblasti digitalnih medija govorili su o rasprostranjenosti, uticajima, vidovima i posledicama trolovanja i botovanja.

Dok botovi proizvode teme i pokušavaju da ih prošire, kako bi uticali na javno mnjenje, trolovi ih menjaju i podmeću klipove tako da nas uznemire, objasnila je Tatjana Vehovec iz Centra za nove medije.

"U oba slučaja posledica je ta da se gubi prava komunikacija i da se gube živci i toliko se odmaknete od teme da izgubite i 'konce'. Naši botovi to rade nevešto i na jedan bazičan način, niko im ne veruje. Oni su iritantni, neubedljivi, govore kroz neke matrice i zadatke koje nemaju dovoljno mašte da nadograde i mi odmah znamo da su oni botovi, pa zbog toga ne mogu uticati na naše mišljenje."

Oni koji utiču na naše mišljenje kroz društvene mreže jesu oni u koje imamo poverenja. Kako kaže Tatjana, to su retko ljudi sa jasnim političkim ili životnim stavovima.

"Obično, ako su stavovi neke osobe izraziti, ona neće moći da nas ubedi u to. Postoji jedan fenomen koji zovemo strukturna rupa. To su ljudi koji imaju neki uticaj, a nikada nisu bili glasni i čvrsti u ispoljavanju svojih stavova, ali su stekli neki uticaj i poverenje. U razvijenim zemljama, gde se društvene mreže koriste na malo sofisticiraniji način, to su ustvari ciljne grupe, pridobiti te strukturne rupe, te ljude koji uživaju visok stepen poverenja a ne pripadaju nigde. Cilj je privući ih, da oni pripadaju negde, jer njima će poverovati. Mi imamo nekoliko takvih ljudi u Srbiji koji mogu da utiču i meni se čini da ponekad oni taj uticaj i prodaju. Znamo ih, pratimo ih i često se slažemo sa njima, ali nikada do kraja i onda, u jednom trenutku, ako smo mi bili između dve opcije, a oni 'istrče' sa svojom odlukom, često se desi da mogu da utiču. Oni da, ali botovi ne", objasnila je Tatjana za O radio.

Višegodišnji istraživač društvenih mreža sociolog Dalibor Petrović kaže da se ljudi u velikoj meri informišu putem mreža. "U svetu, pre svega u Britaniji ili Americi, čak 50 odsto informacija dolaze preko mreža, ali isto tako oni traže i neke alternativne načine obaveštavanja zato što je kredibiltet informisanja velikih mreža narušen. Mi sada sve manje verujemo informacijama koje dobijemo na Fejsbuku ili nekim drugim mrežama zato što smatramo da živimo u doba lažnih vesti, postistine i postčinjenica."

Dalibor ističe da prolazi vreme velikih mreža i da dolazi do "usitnjavanja" prostora. Kaže da iako su svi još uvek na Fejsbuku koji ima više od dve milijarde aktivnih korisnika, zapravo mnogi uopšte ne odlaze na svoje profile, već su samo "izlistani" na mreži.

"Eventualno proveravaju da li ima nešto novo od informacija ili razmenjuju skripte u grupama. Prolazi to vreme kada smo imali celo društvo na dlanu. Na Fejsbuku su posle dugo vremena bili zajedno roditelji i deca, babe, tetke i strine, ali su mladi u nekom trenutku shvatili da to baš i nije okvir koji njima odgovara. Fejsbuk sve više postaje mreža sredovečnih i starih, tj. nekadašnji mladi su postali stari, a mladi migriraju prema Instagramu, koja je više mreža za emitovanje imidža, klasičnog medijskog imidža. Na isti način na koji to rade velike zvezde sada radimo svi mi. Mladi odlaze na posebne mreže kao što je Snapchat ili koriste mreže poput Vibera i Whatsappa, ali se zatvaraju u svoje krugove vršnjaka i sličnomišljenika i sve manje su dostupni starijima."

Dalibor smatra da naše društvo nije previše zagađeno trolovima i botovima, jer su oni najaktivniji na različitim forumima i specijalizovanim sajtovima poput Reddita ili Fortuna. "Kod nas može biti problem što mnogi vide Tviter kao osnovno mesto za alternativno informisanje, a on je praktično pod invazijom različitih botova i trolova. Za razliku od zemalja gde je internet više ušao u društvene pore, mi nemamo običaj da odlazimo na forume ili specijalizovana mesta. Reddit ili Fortune su kod nas vrlo slabo razvijeni, a zapravo su to rodna mesta trolova."

Jedan od govornika na tribini bio je i Vladan Joler iz Share fondacije, koji se bavi istraživanjem struktura interneta. Kaže da jedina cenzura koja sme da se dešava kada su u pitanju botovi i trolovi jeste ona koja je u našoj glavi.

"Jako je opasno da prebacujemo odgovornost na državu ili na kompanije poput Fejsbuka i Gugla koje bi onda trebalo da odrede šta je dozvoljeno da se govori, a šta ne. Priča radikalne tehno levice od pre nekoliko godina jeste ta da smo mi ti koji bi trebalo da odredimo šta je ispravno, a šta nije. Prebacivanje odgovornosti na bilo kog subjekta između nas je ustvari veliki problem".

Budući da veštačka inteligencija bazira svoje znanje na masi podataka, problem može predstavljati to što će ta masa podataka biti "zaprljana" jednim političkim mišljenjem. Taj sistem će zapravo biti ogledalo tog mišljenja, kaže Vladan.

"Imamo odličan primer Majkrosoftove verzije veštačke inteligencije, Tai, bota koji je imao sposobnost da uči. Ona je bila Tviter bot i bila je izložena internetu i za šest sati se pretvorila u jednog bota fašistu. Bila je deo te ekipe sa Fortune-a i tu su počeli da je uče nekim problematičnim stvarima. Onda ju je Majkrosoft isključio, pa su tvrdili kako je ona prvi Isus veštačke inteligencije koji se žrtvovao za sve nas, pa je ona nekom greškom vaskrsla nakon tri dana, pa se opet pokvarila", pojašnjava Vladan poziciju veštačke inteligencije u svetu ljudskih botova.

J. G.