Društvo / Aktivizam
Žene u stripovima: Od marginalizacije do osnaživanja
Iako je strip umetnost decenijama smatrana muškim hobijem, stvari se polako menjaju. Danas imamo sve više strip autorki popularnih među publikom, ali i ženske likove koji izlaze iz okvira rodnih stereotipa. Međutim, pojedini stereotipi su i dalje veoma prisutni.
Centar za ženske studije nedavno je objavio istraživanje “Rod u savremenom stripu” koje je obuhvatilo 52 evropska autorska stripa objavljena u Srbiji između 2021. i 2023. godine. Kako kaže istraživačica i voditeljica sekcije proizvodnje znanja u ovoj organizaciji Slađana Jeremić, u istraživanju su uočena dva dominantna stereotipa kada je reč o ženskim likovima.
“Sa jedne strane, imamo predstavu žene kao ljubavnice, gde je ona najčešće predmet požude muškarca ili njegova seksualna partnerka. Sa druge strane, žene u stripu često možemo videti u ulozi negovateljice, gde je žena predstavljena kao nežna, brižna, pažljiva, kao majka. Muški likovi takođe nisu sačuvani od stereotipa. Kod njih su često izraženi fizička snaga, odlučnost, avanturistički duh i neustrašivost. Međutim, oni ipak imaju više prostora da delaju, više preispituju svoj identitet i bore se sa društvenim strukturama, dok su žene nekako zaključane u tim ulogama negovateljice i ljubavnice”, objašnjava Slađana.
Naša sagovornica dodaje da postoji još jedan, treći dominantni motiv kada je reč o ženskim likovima u stripu, a to je smrt žene.
“Često se smrt žene dešava u funkciji toga da ona glavnog junaka stripa motiviše da dalje dela. Odnosno, njena smrt utiče na njegov unutrašnji život i tako se dalje razvija radnja u stripu. Takođe, ono što smo primetile jeste da, kada žene krenu da delaju i izađu iz svoje stereotipne uloge, baš tada autor često ubije njihove likove. Kao da ne zna šta da radi, kako da razvije taj ženski lik koji ne ulazi u stereotip”, komentariše naša sagovornica.
Slađana Jeremić, foto: lična arhiva
Ono što je takođe specifično jeste način na koji su ženski likovi vizuelno prikazani u stripu. Istraživanje Centra za ženske studije zabeležilo je da je u četvrtini posmatranih stripova žensko telo prikazano nepotrebno naglašeno i seksualizovano. Kako kaže Slađana Jeremić, iako naglašena seksualnost nije sama po sebi loša, posebno jer je ženska seksualnost često i tabuizirana, ona mora da ima svoju ulogu u naraciji.
“Često se dešava da se ženski lik čije je telo hiperseksualizovano prosto samo pojavi u radnji stripa, bez da mi saznajemo nešto više o tom liku. Jednostavno, ona nema nikakvu ulogu u naraciji, osim da bude vizuelni prikaz za protagonistu, a verovatno posle i za čitaoce”, objašnjava sagovornica Oradija.
Da je rodna perspektiva u stripu decenijama bila zanemarena potvrđuje i koautor podkasta "Stripovedač" i naš kolega sa Oradija Petar Klaić. Petar nam je ispričao i kako je izgledao njegov prvi susret sa rodnom perspektivom u stripu, odnosno kako je počeo da se upoznaje sa radom strip autorki.
“Dok sam odrastao, većina junaka u stripu su bili muškarci i većina ljudi koji su crtali stripove u Jugoslaviji su bili muškarci. Imali smo 1980-ih nekoliko heroina u Marvel i DC svetu, a bilo je i stripova u Francuskoj i Belgiji koje su animirale i pisale žene. Međutim, italijanska škola, koja je kod nas bila najpopularnija, imala je kauboje, indijance i heroje koji su uglavnom bili muškarci. Isto važi i za komični strip - to je bio jedan muški svet. Ja sam se upoznao sa ženskom perspektivom u stripu tek kada sam dobio strip Marjane Satrapi iz Irana koji se zove ‘Persepolis’. Tada sam shvatio da postoji autorka koja radi neku vrstu autobiografskog stripa o životu u Iranu i priča isključivo iz ženskog ugla. To je ostavilo snažan utisak na mene”, priča Petar.
Petar Klaić, foto: Irena Čučković
Međutim, Petar nije jedini koji se sa ženskim strip stvaralaštvom upoznao tek nakon mnoštva pročitanih stripova. Stvaralaštvo strip autorki nekada vam nije nadohvat ruke čak i ako se same bavite stripom. Ovo potvrđuje i autorka Jana Adamović. Jana je usvet stripa ušla kao srednjoškolka, najpre kroz čitanje stripova, a potom je počela i da crta. Kako kaže, shvatila je da ova umetnost spaja njene dve ljubavi - književnost i crtanje. Međutim, sa stvaralaštvom strip autorki upoznala se tek kasnije tokom svoje karijere.
“Rad autorki meni zapravo tada uopšte nije bio poznat, na tim počecima. Mislim da je to zato što su većina te ekipe koju sam sretala po strip dešavanjima bili muškarci i njima to prosto nije bila tema. Ja sam otkrila autorke tek kasnije. Na neki način sam se probudila i otvorila oči spram te teme 2017. godine, kada sam počela da radim izložbu ‘Ona se budi’. Bilo mi je šokantno kako nisam ranije znala za sve te autorke. One su postojale u mojoj okolini, ali to je i deo uslovljavanja društva u kom živimo, gde nisi nabaždaren da primetiš nešto dok ne shvatiš da su žene nevidljive”, priča Jana.
A kada je shvatila da su žene u strip umetnosti nevidljive, Jana je odlučila da zajedno sa svojim koleginicama strip autorkama nešto uradi po tom pitanju. Tako je nastalo udruženje Stripotetke.
“Shvatile smo da je najbolji i najefikasniji način da se bavimo tom temom taj organizovani oblik udruživanja jer, kada bismo samo neformalno pričale o toj temi, niko to ne shvati ozbiljno. Tako smo, pre više od godinu dana, Ana Milojković, Dragana Radanović, Danica Jevđović i ja osnovale Stripotetke kao umetničko udruženje za promociju autorskog stripa u Srbiji i promociju i povećanje vidljivosti žena autora stripa u Srbiji i u regionu.
Jana Adamović, foto: Adriana Vančová
Stripotetke se trenutno najviše bave izdavaštvom i trude se da promovišu mlade strip autore koji su izvan mejnstrim scene. Iako je situacija danas donekle bolja kada je reč o vidljivosti strip autorki, Jana nam je ispričala da se, pogotovo kao mlada strip autorka, susretala sa stereotipima.
“Kad sam ja tek počela da se krećem po sceni, prvo što bi ljudi tad pomislili je da sam nečija devojka, a ne da sam mlada žena koja se bavi stripom. Ali jednostavno, tada kad sam ja počinjala bilo je malo drugačije, nije bilo puno devojaka koje su se bavile stripom. Danas ipak vidim dosta mladih žena koje se uspešno bave stripom, tako da mislim da se polako oslobađamo tih stereotipa”, smatra Jana.
I Petar Klaić ističe da je veoma važno to što su poslednjih godina strip autorke sve popularnije, bez obzira na to da li njihovi stripovi govore o rodnim temama. Kako kaže, činjenica da sada imamo sve više autorki dovodi više žena u strip publiku, koju i dalje dominantno čine muškarci.
“Podkast Stripovedač po statistici ima 95 odsto muškaraca u svojoj publici. To nam jasno govori da je strip publika u Srbiji uglavnom muška. Međutim, stvari se menjaju, zato što postoji sve veći broj autorki. Zanimljivo je da najveći rodni balans imamo među manga publikom. To su generacije koje tek dolaze, tu se stvari menjaju”, kaže naš sagovornik i dodaje da sada već na Balkanu imamo neke mlade autorke manga stripova koje su stekle zapaženu popularnost.
OBRATI PAŽNJU
On kaže da se generalno može reći da od početka 2000-ih, a pogotovo u poslednjih desetak godina, imamo malo ravnopravniju sliku kada je reč o rodnim perspektivama u evropskom stripu. To ilustruje i primerima nekih stripova koji su skoro objavljeni kod nas ili u regionu.
“Postoje stripovi koji su, ne samo namenjeni ženama i crtale su ih žene, nego su i njihove teme ženske. Kod nas je nedavno izašao strip ‘Komunarke’ koji donosi priče o tri različite žene u vreme Pariske komune i o tome kako su žene doprinele toj revoluciji. Nedavno je izašao i strip koji se zove ‘Rođene prkosne’, koji govori o ženskom buntu. Sa druge strane, imamo i autorke koje stvaraju stripove o univerzalnim temama, poput Eme de Jong i njenog stripa ‘Dani peska’”, priča Petar.
I u istraživanju Centra za ženske studije “Rod u savremenom stripu” izdvojeni su neki pozitivni primeri stripova u kojima su ženski likovi razvijeni van stereotipnih okvira. Međutim, njih je samo pet u posmatranom uzorku od 52 stripa.
“Od tih pet stripova, zapravo reč je o dva dela jedne knjige - "Zlatno doba" i dva stripa od iste autorke, Marjane Satrapi. Tako da je reč o vrlo malom delu uzorka. Zašto smo baš njih izdvojile? Jer u njima protagonistkinje nisu prikazane kao deo muškog iskustva i društveno stereotipnog prikaza žene, već su izgrađene na osnovu autentičnih ženskih priča. One nisu prikazi žena, već su zaista prikazane kao prave žene, u smislu da se dinamično odnose prema društvenom sistemu u kojem žive i njihova razmišljanja i ideje nose radnju”, objašnjava Slađana Jeremić.
Kada je reč o rodnoj perspektivi u stripu, treba pomenuti i da su zapleti koji se tiču LGBTIQ+ zajednice zastupljeni samo u 8 od 52 stripa u istraživanju. Slađana Jeremić upozorava da su oni zbog toga praktično nevidljivi u evropskom autorskom stripu objavljenom u Srbiji.
Celu epizodu Rodnopravnosti možeš poslušati u plejeru:
Irena Čučković
