Porez na pse može demotivisati usvojitelje

Napadi pasa su svakodnevica u urbanim sredinama. Nedavno smo imali slučaj napada pasa na decu u Subotici. U poslednjih nekoliko godina zabeleženo je oko 78 hiljada sličnih incidenata, neretko i sa smrtnim ishodom. Kao rešenje za neodgovorno ponašanje vlasnika, Kinološki savez Srbije predlaže uvođenje poreza na pse.

Ovo je tema koja je preokupirala misli građana poslednjih nedelja, ali nije prvi put među nama. Pre više od decenije u medijima se vodila identična polemika, bez krajnjeg rezultata.

Generalni sekretar Kinološkog saveza Srbije, Mahmud al Dagistani, izjavio je da bi trebalo uvesti porez na pse kao što ga imaju mnoge evropske zemlje, bez obzira na to o kojoj veličini psa je reč.

"Sećam se da su šezdesetih godina postojali punktovi za vakcinaciju pasa. Svaki vlasnik bio je obavezan da vakciniše psa, plus da plati određeni iznos kao porez. Ako treba da se plati porez za psa, ja sam za to“, izjavio je Dagistani.

On je podsetio da treba primeniti zakon i upitao zašto komunalni policajci ne kažnjavaju vlasnike koji bez zaštitne korpe i povodca šetaju ljubimce.

Prema ranijim informacijama, na zaknskom okviru za uvođenje poreza na pse radi se oko dve godine. Obrazloženje je da veliki broj pasa biva osuđen na ulicu čim se pomene vakcinacija i čipovanje. Ljudi ne žele taj trošak i deo njih svoje ljubimce prepušta okolini. Porez na pse bi trebalo da poveća odgvornost vlasnika prema psima.

Porez nije popularna mera, sa koje god strane došao i u koju god svrhu bio usmeren. Građani mahom nisu za ovu meru, jer podrazumeva novi izdatak.

Uvođenje poreza moglo bi destimulisati građane da usvoje psa iz prihvatilišta ili sa ulice, Kaže Milan Kvrgić iz “Zoohigijene”.

"Ako kupite od registrovanih odgajivačnica rasnog psa, ukoliko ga nakon toga sterilišete, vi ste ga logično kupili da vam bude ljubimac, znači i te ljude treba osloboditi mogućeg poreza, ako se uvede. Mi smo kao preduzeće stava da treba oporezovati samo ljude koji na neki način zarađuju od pasa", kaže Kvrgić

Prema njegovim rečima “Zoohigijena” već godinama nudi besplatnu sterilizaciju pasa, kao i čipovanje. I pored toga često se dešavaju napadi pasa na ljude na ulicama Novog Sada.

“Većina pasa koji napadaju ljude su vlasnički psi ili su od skora odbačeni. Psi koji su celog života osuđeni na ulicu su mnogo pitomiji. Porez na pse to neće tako lako promeniti.

Milana Branković ima dva psa. Čipovani su, sterilisani i negovani.

“Oba moja psa su usvojena još dok su bili kučići, nađeni na ulicama Novog Sada. Prihvatila sam ih i uradila sve da budu moja briga, a ne briga grada ili koga već. Ako zbog toga treba još i porez da platim, onda ova država ozbiljno radi na tome da nas oduči od humanosti i od brige za napuštene pse. Možda bih i pristala na neku vrstu takse koja bi onda odlazila na finansiranje brige o uličnim psima, ali sam apsolutno uverena da se u ovom gradu i u ovoj zemlji neće desiti da novac ide tamo gde je namenjen i potreban.”, kaže Milana.

Porez na pse postoji u zemljama Zapadne Evrope, modeli se razlikuju, ali svugde postoji sistem koji strogo kontroliše vlasnike i njihovo ponašanje u držanju pasa.

Porez na pse u Holandiji jedan je od najstarijih poreza u zemlji, datira iz Srednjeg veka, kada su ga Holanđani koristili kao meru da se iskoreni besnilo. Novinar RTV Ivan Ilić objasnio je kako taj sistem funkcioniše u zemlji u kojoj trenutno živi.

 "Konkretno ovde u Hagu, vlasnici plaćaju porez. Na svakog dodatnog psa porez je veći, naravno iz ovoga su izuzeti psi vodiči. U obližnjoj Belgiji ovaj porez ne postoji, a Luksemburg i u ovom slučaju predstavlja poreski raj, vlasnici pasa plaćaju oko 10 evra godišnje", objašnjava Ivan Ilić.

Takse za vlasnike pasa postoje i u Švajcarskoj, Danskoj, Nemačkoj. Pravilo se vezuje uglavnom za lokalne samouprave, vlasnici pasa plaćaju porez koji se koristi za finansiranje lokalnih usluga kao što su čišćenje iza pasa s javnih površina i upravljanje azilima za napuštene pse.

P.K.