ARS za pomoć životinjama u nevolji

Ivana Jovandin je veterinarka, ali i članica jednog posebnog udruženja koje već uveliko postoji u svetu, a u Srbiji se pojavilo krajem prošle godine. Reč je o Animal Rescue Serbia (ARS), grupi entuzijasta i ljubitelja životinja koji svaki slobodan momenat koriste kako bi pomogli životinjama u nevolji. 

Šta je Animal Rescue Serbia (ARS)?

Prvo neprofitno volontersko udruženje u Srbiji koje se bavi spašavanjem životinja u situacijama ili iz situacija kada to niko drugi ne može da uradi. Odnosno, kada je pristup otežan ili onemogućen i previše rizičan da bi to uradio bilo ko drugi.

Koliko dugo postojite?

ARS je osnovan u Beogradu, čini mi se krajem prošle godine. Međutim, tek početkom ove godine počinje aktivno da radi i sada ima već zavidan broj akcija u toku dana. U Novom Sadu je pre, recimo, mesec dana nastao ogranak, skupilo se nas nekoliko volontera i sada već aktivno krećemo sa akcijama spašavanja.

Ko čini ekipu? Jesu li samo devojke u pitanju, ako sam dobro videla?

Pa to je sad igrom slučaja. Da li je to ono što kažu 'zakon velikih brojeva' ili nije, ali za sada jeste. Ima više devojaka nego dečaka, što ne umanjuje našu efikasnost.

I šta konkretno radite? Neko vas pozove, izađete na teren. Šta se u tom momentu sve dešava?

U suštini pokušavamo da sagledamo situaciju, o čemu se radi, koji način bi najbolji bio da pomognemo. Nekad je nabolji način da ne radimo ništa. Primera radi, mačka se popela na drvo. Naš prvi zadatak jeste da izađemo na teren, da u razgovoru sa ljudima koji se nalaze u komšiluku probamo da saznamo da li je to kućna mačka ili ulična, da li je imala istoriju penjanja i silaženja sa drveća. To je sve iz razloga da bismo znali da li je toj maci zaista potrebna pomoć ili je njoj gore sasvim dobro i u jednom momentu će sići kada se bude osećala dovoljno bezbedno. To je u suštini čitava priča.

foto: Ivana Jovandin, privatna arhiva

Koliko vas trenutno ima u Novom Sadu?

Moram sa velikom radošću u srcu da kažem da se svakim danom sve više povećavamo. Sve je više mladih ljudi koji su zainteresovani da budu promena koju žele da vide u svetu. Polako se skupljamo i organizujemo. U Beogradu je tim mnogo veći, a postoji i tim u Vršcu i u Nišu, tako da se širimo.

Kako vas možemo kontaktirati ukoliko se primetimo životinju u nevolji?

Pa u situacijama u kojima primete i procene da im je neophodna pomoć bilo bi dobro da pozovu našeg dispečera koji se nalazi u Beogradu. Neophodno je da naglase iz kog grada zovu. Broj je 064 8 210 200.

A kako vas mogu naći oni koji žele da se priključe?

Takođe pozovu dispečera, a on dalje preusmerava na određene timove. Mogu nas kontaktirati i putem Fejsbuk stranice i sajta na kome se nalazi i mejl.

Šta je potrebno da bi neko bio u ekipi? Neka posebna fizička sprema?

Ekipa je velika i čine je razni ljudi. Ne može svako da bude spasilac. Neophodna je određena fizička sprema, da nemaju strah od visine, životinja ili od toga da se spusti u duboku rupu ili jamu. Ali nisu spasioci jedini koji su neophodni ARS-u. Nama su potrebni i asistenti i drugo ljudi dobre volje. Smatram da svako može da pomogne na neki način i prosto svako ko odluči da nam se priključi biće član i moći će da doprinese na neki način.

Da li se prolaze posebni testovi i obuke?

Za spasioca postoji obuka koja se obavlja u Avantura parku u Beogradu. To je u suštini obuka penjanja i spuštanja uz i niz uže. Za to je neophodna fizička spremnost. Svako može da ode i proba pa prosto da vidi da li mu ide. Mnogi pomisle da ne mogu pa iznenade sami sebe, kao što je bio slučaj sa mnom (smeh). A neki baš misle da mogu pa prosto otkažu kada se popnu na visinu od deset metara.

Pošto ste mladi ogranak u Novom Sadu, da li podrška stiže od Grada? Imali ste akciju spašavanja u Radničkoj ulici. Da li su vas potražili nakon toga?

Za sada još nismo napravili nikakvu zvaničnu saradnju sa Gradom. Niti smo mi njih kontaktirali niti oni nas, ali računamo na to. U suštini smo naišli na veliku podršku sredine u kojoj se nalazimo i to je ono što nam pre svega znači. Ne bih da se izlećem sa informacijama, ali dobili smo merdevine za koje smo apelovali da nam neko obezbedi jer bez toga prosto ne možemo da funcionišemo. I dalje pratimo kako će se prič odvijati.

Kakvi su vam planovi za dalje?

Da rastemo. Da imamo velik broj volontera, da spašavamo životinje i van Novog Sada, da u nekom momentu pravimo i prihvatne centre za povređene životinje i da celu tu priču dižemo na neki nivo koji postoji u svetu. Da prosto i mi jednog dana možemo da se pohvalimo i da kažemo jasno i glasno 'da, nama jeste svaki život bitan i mi ćemo se potruditi da svakome pomognemo'".

Šta se radi u situaciji ukoliko je u problemu povređena napuštena životinja? Kome se dalje obraćate?

Taj deo je u suštini još uvek neregulisan. Baš smo sad ovog vikenda imali takvu situaciju. Žena je pozvala, zvala je sve žive ali joj niko nije odgovorio, naše devojke su izašle na teren i pokupile povređenog psa. Igrom slučaja sam veterinar, prihvatila sam psa, pregledala ga u ambulanti, učitavanjem čipa smo uspeli da dođemo do vlasnika. Međutim, na žalost, to je bila specifična situacija, ali moram da kažem da ARS nije primarno zadužen za pomoć životinjama na ulici. U smislu da mi reagujemo kada niko drugi ne može. A za prvu pomoć životinjama na ulici mislim da je nadležna Zoohigijena. Ali ja zaista ne bih da ulazim u to kako je to regulisano.

Ukoliko neko želi da vam pomogne, donira merdevine ili bilo koju drugu opremu, na koji način to može da uradi? I šta je najneophodnije u ovom momentu?

U suštini mi ne primamo donacije "na ruke". Čak i kad spasimo vašu macu, kucu, nema ništa od toga da nas počastite ili kako već. Isključivo uplatom na račun ili, recimo, u opremi. Novi Sad bi trebalo da uskoro dobije merdevine ali postoje timovi u Nišu kojima isto nedostaju. Sredstva koja se uplaćuju se raspoređuju na sve timove kako bismo svi podjednako funkcionisali. Posebno zbog toga što ćemo se širiti i što će nas biti sve više. Takođe donacije u smislu usluga nam znače. Da li je to štampanje materijala, vizit kartica, marketinške usluge. Svako ko želi da pomogne neka nam se javi i onda ćemo se dogovoriti koji način bi bio najbolji.

Na koji način se raspoređuju poslovi i da li to u stvari znači da vi nemate slobodan dan?

Nemamo. Volonteri smo (smeh). Svi mi imamo redovne poslove, studije, decu kod kuće, naše kućne ljubimce, i molila bih samo da se ljudi ne naljute na nas ako ne možemo u tom momentu da izađemo jer prosto sprečeni smo. Možda smo na poslu ili na nekoj drugoj akciji. Ali ćemo odreagovati čim budemo mogli.

Tonski intervju poslušajte u plejeru.

Akciju spašavanja mačke u Radničkoj ulici u Novom Sadu pogledajteu videu.

Video: NSU- Uživo sa novosadskih ulica

Jelena Mijatović