Nevidljivi Balkan: Pogledaj oko sebe, vidi istoriju

Za Fejsbuk stranicu Mape nevidljivog Balkana slobodno možemo reći da je samo vrh ledenog brega koji krije maštovite ljude, koji svojom upornošću i kreativnošću žele da sačuvaju od zaborava ono što nemamo prilike da naučimo u udžbenicima iz istorije. U pitanju je projekat koji je proizašao iz Kluba putnika, uz podršku projekta Superste, a tiče se do sada nepisane istorije Balkana. Sa nevidljivim Blakanom i njegovom članicom Mašom Milutinović upoznaje vas i O radio.

Mape nevidljivog Balkana su kartografski vodič po gradovima Balkana, a pružaju informacije o zanimljivostima koje se ne nalaze u turističkim brošurama. Pitali smo Mašu odakle je potekla ideja za naziv stranice i sajta, a ona nam je odgovorila da su priče koje oni pričaju na prvi pogled nevidljive, ali treba da isplivaju na površinu. Maša kaže da je cilj čitavog projekta pre svega da razumemo svoju prošlost.

"Kada je budemo razumeli, verovatno ćemo se bolje i lakše snaći i u sadašnjosti. Postoji jedna priča o majci Mike Antića. U trenutku kada logoraši bivaju oslobođeni, ona svoj pekmez, koji sve vreme čuva, daje njima, zbog čega je mali Mika Antić jako nesrećan, jer njemu nisu dali pakmez. Znam identičnu priču mog prijatelja, čiji su roditelji devedestih godina, kada ni oni nisu imali novca, kupovali hranu i slali svojim rođacima u tada opkoljenom Sarajevu. To su neke priče koje, u kom god trenutku da se nađemo, nekako se ponavljaju i dosta su slične. I nisu nužno vezane za neku lokaciju, nego predstavljaju istoriju Balkana“, kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da je ideja Kluba putnika bila da se napravi aplikacija koja će ljudima, koji žive na Balkanu, pomoći da, kad već non stop gledaju u telefone, nauče nešto više o prostoru u kome se kreću. Nevidljivi Balkan pokrenuo je i aplikaciju koju možete preuzeti sa Google Play-a tako da u svakom momentu možete da pročitate priču u vezi sa određenim gradom.

"Kada učimo istoriju, dosta učimo o ratnoj istoriji i to je zapravo jedina stvar koju učimo. A ona istorija koja je sakrivena iza svakog ćoška i u ulicama gradova, ona je ostala nezabeležena i nezapamćena. To je bila inicijalna ideja. Sama stranica je dobila svoj život i sada ljude zbunjuje to što ne znaju kakva smo mi to sada aplikacija i kakve mi to sada priče imamo na nekom sajtu nevidljivibalkan.com, kada oni Mape Nevidljivog Balkana vezuju za sve te grafite koje mi samo šerujemo. Mi ih šerujemo zato što nam je inboks prepun tih grafita. Ljudi su prepoznali tu stranicu i sada prosto šalju grafite iz svih krajeva regiona i nekako bi bilo sebično da ih ostavimo u inboksu. Stranica ima svoj život koji se u neku ruku razlikuje od aplikacije, a sa druge strane to opet jesu neispričane priče Balkana", kaže Maša.

Pitali smo je i da li ima favorite među grafitima.

"Grafiti koji pokazuju da se problemi sa kojima se mi ovde suočavamo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ne razlikuju mnogo od problema naših vršnjaka u Sarajevu ili u bilo kom drugom gradu u regionu. Svi ti koji prozivaju političku scenu, bilo Srbije, Bosne, Hrvatske su mi favoriti. Volim što postoji mogućnost da se ta fotografija podeli i da bude podjednako razumljiva i u Beogradu i Sarajevu i Zagrebu i svim ostalim gradovima".

Ko se do sada javio?

"Moj utisak je bio da će to najviše interesovati mlade, međutim radionice koje smo imali u Beogradu i Zagrebu pokazuje da mladi, pogotovo oni u većim gradovima, imaju dosta obaveza i jako se retko zainteresuju za bilo šta. Ono što mi je bilo posebno zanimljivo jeste da je radionica koja je bila održana u septembru u Zagrebu privukla i mlade i starije, bilo je ljudi koji su u penziji ali i srednjoškolaca. Najlepši utisak je da ljudi najrazličitijih dobi prepoznaju važnost pričanja priča i istorije kojom smo okruženi, a na koju nekako kao da ne obraćamo pažnju", kaže Maša.

Prema njenim rečima, cilj radionica bio je nauče polaznike kako da prepoznaju priču o svom gradu i kako da je ispričaju na što bolji način. Zanimalo nas je i kakav fidbek dobijaju od mladih. I kako ih privoleti i pokrenuti da što više pažnje posvete istorijskim momentima. Maša ponavlja da svi učimo istoriju na najlošiji način. Isključivo ko je sa kim zaratio, koje su dinastije, sve učimo napamet, stalno nam nedostaje kontekst.

"Mnogo je lepše kada imate priliku da učite nešto iz istorije umetnosti, pa vam bude jasno zašto barok, kako se on desio, koje društvene promene su dovele do određenih pravaca. To je ono što mi ovde pokušavamo da uradimo. Kada se mlada osoba šeta Beogradom i kada dođe do Doma Narodne skupštine, u tom trenutku joj zavibrira telefon i može da pročita priču o Batal Džamiji koja je nekada bila na mestu Skupštine. Ja kao neko ko je rođen u Beogradu do Nevidljivog Balkana nisam znala za tu priču i za tu džamiju. Mislim da malo poznajemo istoriju svojih gradova i država u kojima živimo. Nekako smo spojili aplikacije, telefone u koje mladi, pre svega ja, non stop piljimo i dok hodamo ulicom retko kada podignemo pogled. Kada već toliko gledamo u telefone, onda hajde da se na neki način prodrmamo i pogledamo oko sebe, a na taj način pogledamo u istoriju. Šta je sve nasleđe mesta u kom se nalazimo".

Šta sve možemo da nađemo na sajtu?

"To je ono pitanje zašto sada aplikacija, kada već postoji sajt? Sama ideja aplikacije je da u trenutku kada šetate nekim od gradova u regionu, da vas ta aplikacija prodrma, zaista telefon vam zavibrira kada se nađete na mestu gde se desila ta neka priča. Te priče postoje na sajtu i možete ih čitati u toplini vašeg doma. Ali je mnogo zanimljivije da priču pročitate u trenutku kada se nalazite na određenom mestu. Postoji priča koja se zove Gavrina alka, tema je okružni zatvor u Novom Sadu. Iskreno ja bih volela da sam tu priču mogla da pročitam dok sam bila u Novom Sadu, a ne iz Beograda. Mislim da je onda opis i doživljaj mnogo drugačiji".

Da li ste razmišljali o knjizi? Sabrana dela svega što ste do sada uspeli da prikupite?

"To je dobro pitanje pogotovo za ekipu iz Kluba putnika pošto su oni već izdali jednu knjigu. Doduše nije u vezi sa Balkanom nego sa jednim drugim krajem sveta. Možda će i ovo prerasti u nešto ne samo digitalno, već će dobit štampanu formu".

Planovi za dalje?

"Audio zapisi koji su važni i još mnogo priča. Voleli bismo da mapiramo čitav Balkan, da, gde god da kročite, možete da pročitate priču, jer ne samo da ih ima, nego je još važnije da budu ispričane. Možda čak i da pronađemo ljude koji su bili deo prošlosti i možda su poslednji koji mogu da nam ispričaju neke priče. Ovo je pravi trenutak da to sve od njih prikupimo i sastavimo zanimljivu i dobru bazu za sadašnjost ali i za budućnost".

Maša poručuje i poziva sve ljude koji misle da imaju priče koje bi trebalo da budu ispričane da se jave i da najpre preko sajta Nevidljivibalkan.com popune formular. Sve priče koje se nalaze na sajtu i aplikaciji su se stvarno desile, bilo da se radi o anegdotama ili grafitima one su sve realne.

 Tonski intervju poslušajte u plejeru.

Jelena Mijatović