Napuštene životinje su ljudska odgovornost

Članica udruženja SPANS, Milena Brkljačić, najavila je da će u petak 18. decembra u Novom Sadu biti organizovana Akcija prikupljanja paketića za napuštene životinje. Akcija će biti održana u Berliner pabu, od 18 do 20 časova.

"Akciju radimo sa Berliner pabom i fudbalskim klubom Vojvodina. Nekoliko njihovih fudbalera će doći na našu akciju i ljudi će moći da popričaju sa njima, uzmu autogram ili se fotografišu. Ulaznica je simbolični paketić za napuštene životinje. Hrana je prioritet, ali nam treba bilo šta, bukvalno," izjavila je ona, dodajući da građani ne moraju da troše novac, već da mogu da donesu bilo šta što može pomoći psima i mačkama.

"Udruženje građana za zaštitu životinja SPANS postoji već pet godina, mada je sama inicijativa počela dosta ranije. Predsednica udruženja Lana Đorđević radila je kao pojedinac, u vreme dok je bila aktuelna priča sa Gradskom čistoćom koja je vodila brigu o napuštenim psima. Životinje su bile smeštene na deponiju gde su umirali u strašnim mukama," istakla je naša sagovornica i dodala da postoje nezvanični podaci da je upravo tada eutanaziran ogroman broj životinja. 

"Tada su se akcije uglavnom svodile na spašavanje životinja sa deponije i onih sa ulica. Ukazala se potreba da se naša briga podigne na malo viši nivo, da nas shvate ozbiljnije," dodala je Milena.

Koliko ljudi aktivno pomaže SPANS-u, i kako ste uopšte organizovani u timu?

SPANS u proseku broji između 15 i 20 volontera. Postoji nekoliko ljudi koji vode udruženje i uglavnom svi imaju neka svoja zaduženja. Ljudi uglavnom rade ono što vole, neko radi sa životinjama, neko se pronalazi u tome da radi na sajtu, različiti su poslovi koji su potrebni udruženju.

Kojim akcijama SPANS najviše doprinosi zaštiti napuštenih životinja?

Ono što se nekako pokazalo kao osnovna naša delatnost, a to je ujedno i ono u čemu smo mi najaktivniji je sklanjanje najugroženijih životinja sa ulice. To su uglavnom one životinje koje su povređene i ne mogu da opstanu na ulici samostalno. Uglavnom su žrtve saobraćajnih nesreća ili bolesti protiv kojih nisu vaksinisane. Mi smo prinuđeni da sklanjamo samo takve životinje, jer nemamo dovoljno mesta za sve. Uglavnom se na početku nalaze kod volontera u privremenim smeštajima. Funkcionišemo tako što kad udomimo jednu životinju imamo mogućnost da sa ulice udomimo drugu. Prilično je stresno, pogotovo naš inboks na Fejsbuku gde dnevno dobijamo do 30 poruka gde se nalaze životno ugrožene životinje. U stvari, najteže nam je što ne možemo da odgovorimo na svaki poziv, a informisani smo da slučajevi postoje. Trudimo se uvek, ako nismo u mogućnosti da pomognemo, onda da animiramo našu publiku da pomogne.

Da li imate saradnju sa Zoohigijenom ili nekom sličnom organizacijom koja se bavi zaštitom životinja?

Mi ne sarađujemo sa Zoohigijenom. Nekoliko puta su nam uputili poziv za saradnju, međutim smatrali smo da ugovor o saradnji treba da izgleda drugačije od onoga što nam je ponuđeno. Jedno vreme smo išli na sastanke međutim nismo uspeli da se dogovorimo, tako da saradnje i pomoći zapravo nema. Često delimo apele na fejsbuk stranici, jer nam stalno treba hrana. Trenutno imamo 40 do 50 životinja smeštenih po privremenim smeštajima ali hranimo i napuštene životinje, tako da trenutno hranimo 70 pasa. S obzirom na to da se finansiramo isključivo od donacija građana, pomoć nam je stalno neophodna.

Sa kojim problemima se životinje najčešće susreću na ulici?

Niko nije izbrojao i popisao napuštene životinje, tako da mi nikad ne govorimo cifru jer bi bilo neozbiljno. Ne mislimo da je ogroman broj, ali je dovoljno velik i oni jesu ugroženi na ulici. Tu vrebaju opasnosti kao što su saobraćaj, zatim opasne zarazne bolesti sa kojim su oni suočeni od rođenja. Naši kućni ljubimci se vakcinišu protiv toga i oni su zaštićeni, međutim, kada se rode na ulici životinje su nezaštićene. Krpelji su poslednjih godina ojačali, oni su do sada postojali samo leti, ali sad ih ima preko cele godine. Ono što je problem jeste da su ugroženi i od strane ljudi, onih koji ih zlostavljaju bez ikakvog razloga. Nekad se ljudi pravdaju strahom a nekad je to čista mržnja.

Koliko su ljudi osetljivi na potrebe životinja?

Novosađani se nekako dele na one koji jako vole životinje i koji su ljubitelji i imamo nažalost mnogo onih koji ne razumeju njihove potrebe. Ljudi nas često pogrešno shvataju pa komentarišu "koliko ima bolesne dece i ugrožene dece koje žive na ulicama", mi se slažemo i to je tačno, ali to što imamo ljubav prema životinjama ne znači da nam druge ugrožene grupe nisu bitne. Mi se smo se pronašli u tome da se borimo za životinje. Ljudi vrlo često ne razumeju i ono što je osnovno mislimo da treba da prestanu da osuđuju životinje zato što su na ulici. Krivi su im psi i mačke, a zapravo su problem ljudi. Mi smo njih pripitomili i onda ih je neki neodgovorni vlasnik pustio iz kuće. Pošto ne mogu da se snalaze sami i da odu negde gde nema ljudi oni su tu među nama. Dokle god se sistemski ne reši njihov problem, mi smo odgovorni za njih. Takođe, iz tog velikog straha rađaju se nezadovoljstvo i mržnja i vrlo često ljudi postupaju nehumano prema njima pa su zbog toga životinje uplašeni što može da se protumači nekad kao agresivnost, iako nije.

Lea Kotlica (leakotlica0@gmail.com)