Društvo / Intervju
Ako moraš da pitaš šta je pank, onda to nikad nećeš razumeti
Gotovo da nema velikog, čak i ne tako popularnog muzičkog imena na svetskoj sceni, a da o tom izvođaču ili bendu nije objavljena barem jedna kjniga. Kod nas to još uvek nije slučaj, iako smo u poslednje vreme mogli da se upoznamo sa zanimlivom knjigom o Bajagi, kroz fotografije i pesme, tu je par knjiga o Džoniju Štuliću, Canetu i naravno EKV-u. Lokalnu legendu koja, pokazaće se, sija sjajem i to ne udaljene zvezde, sasvim opravdava jedno nedavno objavljeno delo u kome možemo saznati detalje ne samo o Nebojši Čonkiću Čonti i njegovom radu, već i o njegovoj porodici, uz dosta privatnih detalja. Koliko je bend Pekinška Patka bio važan možda ne mora posebno da se apostrofira, ali činjenica je da je danas Čonta, sa bendom Profesor Čonta i Patka koncertno aktivan i veoma uspešan u regionu. Takođe, planira rad i na novim pesmama, što celu priču zaokružuje. Jedan od retkih autora koji se upustio u spisateljsko putovanje rok muzikom, Bogomir Bogica Mijatović možda je i jedini koji ima puno pravo i dovoljno znanja da sve to pretoči u delo koje je obavezno na policama svakog novosadskog rokera. Pred nama je "Ružan, pametan i mlad", knjiga koju je objavio novosadski SKCNS.
foto: Lea Bodor/SKCNS
Dakle, pametan jesi, mlad jesi, ali ružan nisi. Koliko je onda sve istina u knjizi koja izašla nedavno iz štampe?
Bogicina ideja je inicijalno bila da se knjiga zove "Čonta je Bog" po onom čuvenom grafitu na zidu muzičke škole, negde iz 79. Pošto sam ja, ipak, odgajan u tradicionnoj, pravoslavnoj porodici, na kraju sam mu rekao da to zaista ne može, da će mi se obe babe prevrtati u grobu, pa ne bi bilo zgodno. Tako da je došla ideja koju sam predložio, da knjiga ima naslov "Ružan, pametan i mlad". Ne biti ružan, pametan i mlad, nego samo "Ružan, pametan i mlad". Onda je on prihvatio i rekao da je to u stvari dobra ideja. On je insistirao na tome da knjiga ne bude samo o meni i Pekinškoj patki, nego da bude o mojoj porodici, pošto tu ima dosta zanimljivost. ima dosta zanimljivih osoba, tako da kažem, iza istoriju Novog Sada, pa je praktično to prvi deo knige, odnosno prva četvrtina. Ostatak jeste o panku, muzici, bendu.
Kroz knjigu, hronološki, saznajemo neke stvari koje su ti se događale. Koliko je bilo prelomnih tačaka koje su ti bile važne u životu?
Najprelomnija tačka je, normalno, moje detinjstvo, koje me je oblikovalo. Prilično bezbližno i bez nekih traumatičnih detalja. Tu se pokazuje da je moja prva ljubav bio fudbal. Bio sam relativno dobar fudbaler. Imao sam sreću da je moj otac, čuveni Moša, doneo gramofon iz Nemačke i uz to gomilu singlova, američkih pevača i grupa i ja sam već sa pet godina naučio kako da stavljam singl i da slušam muziku što sam intenzivno radio svaki dan.
Čonta u studiju Oradija
Onda se upoznaješ i sa pank muzikom?
Naravno, drugi prelomni momenat bilo je formiranje Pekinške Patke. Pank, kad se pojavio, nije bio omiljen žanr na radio stanicama, ne samo ovde, nego širom Evrope. Malo koja radio stanica je puštala pank muziku, pošto je to bilo nešto previše buntovno, previše prljavo, previše drugačije, naporno. Ja sam imao sreću da slušam Radio Luksemburg od nekog sedmog osnovne, pogotovo noću jer je bilo manje smetnji u prijemu signala, a upravo tada je puštana muzika koja nije bila sa top lista, već nešto malo drugačija. Zaista sam se zapalio kad sam čuo The Clash, The Stranglers, naravno Sex Pistols i tako dalje. Negde ‘78. u proleće, uspeo sam da, onako iz zezanja, nekim zviždanjem i imitiranjem gitare, stvorim nekoliko akorda i refren za pesmu "Bela šljiva".
OBRATI PAŽNJU
To sam uspeo da prenesem mom, sada već bivšem drugaru Sreti, on je na moje iznenađenje pošto nije bio panker prihvatio da napravimo bend i tako je sve počelo. I onda, možda najvažniji trenutak, je prvi nastup benda koji je bio održan za četiri drugara na Mašnicu. Mi smo, po mojoj ideji, izveli sve pesme u cugu, bez zaustavljanja između, što je trajalo desetak minuta, sve zajedno. Lica naša četiri drugara su bila skamenjena kad smo završili. Mislio da je bilo užasno i da je to kraj. Međutim, jedan od njih, koji je ovako bio možda i najveći kritičar i kome se retko šta sviđalo, pohvalio je svirku, bio je oduševljen. Iako smo pevali u šorcevima i s dugim kosama, to je, možda, nešto najimpresivnje u mom životu i zato je iz toga sve poteklo.
Sa promocije knjige u SKCNS Fabrici, foto Lea Bodor/SKCNS
U jednom momentu u knjizi piše, parafraziraću, "ako ne razumeš pank, ne mogu ni da ti objasnim šta je to". Da li je u pitanju bila cenzura tadašnjeg vremena, autocenzura ili nešto drugo, tek pank je teško stizao i probijao barijeru. Koliko je bilo važno za približavanje pank muzike široj populaciji da, ipak jedan profesor, peva pank muziku?
Kad smo počeli još sam bio apsolvent. Nekoliko meseci kasnije sam diplomirao, to je bilo, znači, janura 1979. i praktično sam se odmah zaposlio u Elektrotehničkoj školi kao profesor, krenuo sam od drugog polugodišta. I direktori i većina profesora su bili odušavljeni da neko ko je bio tako dobar student i ko je tako dobro govorio engleski, jer je tada u školi bilo par odeljenja sa studentima iz Nigerije i bio im je potreban neko ko vlada dobro engleskim da sa njima komunicira. Verujem da su tako i stizale neke devize u školu, preko toga. To se kasnije promenilo kada je krenula malo hajka na Pekinšku patku, zbog toga što sam ja, kao, pank profesor, pa kvarim obladinu... To je bio strah tadašnjih jednoumnih komunističkih struktura. I onda su počele zabrane emitovanja Patke na radiju i na televiziji. Čak su nam nekoliko koncerata otkazali, u Novom Sadu dva, a širom Vojvodine više. Zašto se to dešavalo, kada mi nikakvu opasnost nismo predstavljali po tadašnji sistem, stvarno ne znam. Pošto sam ja bio glavni tekstopisac, odlučio sam da političku tematiku nećemo unositi u tekstove. Nema političke konotacije, ima samo zezanja, ima šale, energije. No, opet, neshvatljivo je da su te strukture prepoznaje neku opasnost od nas. Mogli su da iskoriste i to, pošto ja sam već diplomirao, Sreta je bio na putu da diplomira, da kažem, dva glavna člana Pekinske patke su akademski ljudi, to je vaš put, to treba do vam je zvezda vodilja.
Sa promocije knjige u SKCNS Fabrici, foto Lea Bodor/SKCNS
Vratio si se u rokerol pod imenom Profesor Čonta i Patka?
Ime Pekinška Patka sada iskjučivo drži moj bivši drug, katastrofalnom odlukom suda, ali nema veze. Već sam to malo prežalio, ali bilo mi je dosta teško kada je ta odluka doneta. Sada nastupamo kao Profesor Čonta i Patka i sviramo muziku Pekinške Patke, muziku naše mladosti i to oba albuma, što je vrlo specifično. Na repertoaru je pank album "Plitka poezija", ali i postpank ili novotalasni album "Strah od montonije". Mora se pomenuti da je u postavi Zoran Bulatović Bale ili kako ga zovemo Don Bale, koji je virtuoz gitare i legenda novosadske scene. Ne samo zbog Pekinške Patke, već i zbog Lune. Nas dvojice dajemo tu neku debelu autentiku i pozamašni kvalitet, ali nije samo to. S nama je i stari drugar Robert Radić Robi, koji svirao u mnogo novosadskih grupa. Imamo i novog basistu, umesto Marinka Vukmanovića Mareta, koji je svirao s nama u periodu od 2010. do 2012. On se sada, tako da kažem, penzionisao na sceni. Više ne nastupa, ali je ostao s nama, ne u kontaktu, nego u kružoku, što bi se reklo. Na basu je naš novi član, Marko Vanović, zvani Ramon, svirao je takođe u mnogim bedovima. Tempo je tu, ne može biti onakva energija kao što je bilo kad sam imao 26 godina. Ali energija je tu, ali i kritike su jako dobre.
Dobar deo života si proveo u inostranstvu, u Kanadi. Danas mnogi ljudi pričaju o odlasku iz Srbije, koliko je to realno šansa za bolji život?
Pa, ako imaš struku koju tamo neko hoće, koja se traži, onda imaš šansu. Nije isto da li si završio elektrotehniku ili organizacione nauke, ili ako si, recimo, završio istoriju umetnosti. Jasno je ko će imati prođu na zapadu. Ja sam, srećom, imao tu profesiju koja se traži, dok je moja žena, koja je završila Filozofski fakultet, radila posao koji donela iz srednje škole. Što se mene tiče taj potez je bio opravdan, zato što je to bilo doba ratova, inflacije, katastrofe, sankcija i jednog veoma, veoma teškog režima pod Slobodonom Miloševćem. Tako da ne žalim što sam otišao, ni slučajno. Naravno, nisu počeci bili divni, dok nismo došli na svoje, da radimo ono za šta smo sposobni, spremni. Taj prvi udar se mora izdržati. Dosta ljudi se vrati, ne mogu da izdrže taj pritisak. Mi smo izdržali, ali ljudi ne shvataju da se taj zapad koji je nama izgledao tako ružičasto značajno promenio nagore. Značajno!
Snimak nastupa Profesora Čonte i Patke nedavno na Ritmu Evrope!
Gde će Profesor Čonta i Patka biti ove godine, odnosno ove sezone?
Mi smo za Dan pobede 9. maja imali naš povratnički koncert u Fabrici, u Novom Sadu. Bilo je vrlo lepo, veselo, energetski nabijeno i sve to. Nedelju dana kasnije smo imali koncert u Beogradu gde smo isto tako imali puno ljudi. Pre deset dana smo imali svirku u Zagrebu, u njihovom kultnom klubu Bugaloo. Hrvatski mediji i portali su buknuli posle toga, rekli su ovo je neverovatno kako dobro svira ovaj bend. Sledeći koncert imamo u Istri, u Labinu 11. jula, ili srpnja, kako oni to kažu. Legendarno Atomsko Sklonište stvira 10. a mi nastupamo 11. jula. I nadam se će biti okej i da će Istrijani, koji nas, čudom, nikad nisu videli, biti zadovoljni. Onda se vraćam za Toronto i sledeća etapa je na jesen.
Gostovanje profesora Čonte u emisiji Dnevna soba možete poslušati na linku ispod:
Jovan Vanja Marjanović
