Rajan Adams u Zagrebu: Neonsko isijavanje!

Sjajna koncertna ponuda u Zagrebu prvu polovinu ove godine učinila je izuzetno zanimljivom i aktuelnom. Od indi bogova The Afghan Whigs, preko šamanskih stonera Mastodon, eklektičnih revolucionarnih veterana Prophets of Rage i senzualno razaračkih devojaka Warpaint, stigli smo i do imena koje smo dugo čekali na ovim prostorima. Rajan Adams se u ovom izdanju predstavio pesmama koje krase njegov poslednji album "Prisoner", pa su fanovi mogli da zaborave na skoro sve dobro poznate americana/folk/bluz uzlete koje su iskristalisale karijeru ovog nezaustavljivog momka.

Piše: Dušan Majkić

Ipak, dobili smo dozu od oko dva sata poštenog rokenrola odevenog u atmosferične retro nijanse 80-ih godina (čiji je Rajan iskreni i zaluđeni fan), odličnu svirku i prigodan zaključak kako se pravi umetnik mora menjati na svom putu. Još kada je u pitanju čovek koji je, do sada, realizovao skoro trideset (!) studijskih izdanja, bilo bi zaista krajnje snobovski i licemerno negodovati u vezi sa aktuelnom set listom. Majka Foresta Gampa bila je u pravu kada je život poredila sa kutijom bombona – ipak je arsenal gospodina Adamsa prava rokenrol poslastica.

Koliko je moje uzbuđenje zbog ovog koncerta nedeljama tinjalo govori i podatak da apsolutno nisam imao koncentracije (a ni želje) da gledam nastup predgrupe, folkerskog sastava predvođenog Karen Elson. Tu i tamo sam video neku harfu, violinu, čuo neki ženski glas, ali sam u potpunom magnovenju uporno tražio najbolje mesto sa kojeg ću posmatrati glavnu zvezdu večeri. Veliki pogon (naziv za veliku salu Tvornice) polako se popunjavao do tačke ključanja, a svemu tome doprinela je i vrela temperatura (najveći problem pomenutog prostora) čije sam grotlo osetio na prošlogodišnjem "ključanju" tokom nastupa Noela Galagera. I eto opet jedne mala veza za Velikim Bratom. Svaki pravi muzički fan zna na koji je (maestralan) način Rajan Adams obradio kompoziciju "Wonderwall" . No, ostavimo istoriju po strani, ona je ionako centralna tema svih ovih likova kojima se Adamsov izbor numera nije dopao. O tome malo kasnije. Zagrevanje za nastup propraćeno je uz najveće hitove sastava kao što su Metalika, Džudas Prist i Motli Kru, a i tu se već mogla osetiti neizbežna retro zaostavština koja je mutirala u novi rok opus muzičara iz Severne Karoline.

Otvaranje zagrebačkog koncerta kompozicijom "Gimme Something Good"

Posle svega pet minuta zakašnjenja (koncert je bio najavljen za 21:45), uz prigodnu dimnu koreografiju, na binu izlazi prateći sastav The Shining ,a njegovi članovi izgledaju kao sa su pobegli iz neke jače matematičke gimnazije smeštene u scenario koji je krasio jugoslovenske filmove pre trideset i više godina. Dostojna američka verzija ovih momaka stala bi u folder: The Goonies. Binom je počeo da se širi i miris tamjana (!) a uz ritmove rokenrol himne "Gimme Something Good" među nas je lagano ušetao dostavljač naručene dobre energije. A kada sam video Rajanovu majicu (Discharge) znao sam da će ovo biti koncert po svim mojim standardima i prohtevima! Ceo taj "Arena Rock" koncept produžen je kompozicijama "Stay With Me" i "I Just Might" dok su lebdeće gitare, neonski simulirana rasveta i stari kompjuterski ekrani poređani po bini, koji su uglavnom emitovali sliku šuma, dočaravali štimung neke davno zaboravljene koncertne atmosfere u kojoj smo mi bili neka vrsta duhova. 

Da, zaboravio sam da kažem kako se pre nastupa od nas izričito tražilo da isključimo bliceve na foto uređajima. Jako svetlo i propratni fleševi zaista smetaju Adamsu, koji godinama boluje od Menierove bolesti – poremećaja u srednjem uhu. Naravno da je u publici bilo par pacijenata zbog kojih je koncert prekinut (dva puta) ali se sve smirilo do tačke u kojoj je svako pomalo i zazirao da upotrebi svoje fotografske sposobnosti. Neki tip je zasluženo dobio prekor sa bine, a meni stvarno nije jasno zašto mu je blic bio zabavniji od nastupa koji mu se odigravao ipsred nosa. Ovo sam doživeo kao potez godine, jer sam na miru mogao da posmatram situaciju na terenu bez suvišnih ruku koje besciljno love "pravi" ugao.

"Doomsday" i "Anything I Say to You Now" perfektne su minijature sa poslednjeg albuma, a ova slika bila je prekinuta starim hitom (evo vam fanovi!) "When The Stars Go Blue" iz 2001. Na kolosek nove struje vratili smo se kroz kompozicije "Blue Light", "Stay With Me", stigla je i preslatka kratka impresija u stilu grupe The Replacements (When The Summer Ends), a taj prvi sat nastupa romantično je zaokružen jednom od mojih omiljenih numera. U pitanju je bila "Two" koja krasi album "Easy Tiger"  iz 2007. Pa opet red novih. "Prisoner" i "To Be Without You" za sve one koji još nisu ukapirali da je poslednji album Rajana Adamsa veoma važna stanica na, izgleda, beskrajnom putu njegove karijere. Tada je stigao i do"Cardinology" , dela koje je na momenat bilo presečeno numerom "Juli" koja je odisala atmosferom mančesterskih pop heroja iz 80-ih (The Smiths). U kardinološki univerzum smo zakoračili predivnom kantri tužbalicom "Let it Ride" koja je najzad razdrmala oduševljena lica.

Uzbuđenje u publici prilikom izvođenja pesme "Let it Ride"

E, onda se zvuk zarotirao još više ka prošlosti kako bi svi zajedno krenuli na spiritualno prog-rok putovanje. U pitanju je bio uigrani džem sešn sastavljen od samo dve kompozicije: "Magnolia Mountain" i "Cold Roses" (sa istoimenog albuma iz 2005.) ali u izdanju od preko dvadeset minuta. Dobro, meni se ovaj deo koncerta najmanje dopao. Jednostavno nisam ljubitelj tonova koje su stvarali Jethro Tull, Uriah Heep, Deep Purple, Kansas i ostai dinosaurusi, tako da sam ovaj dugosvirajući opus propratio samo sa osmehom na licu. Sve me je to podsećalo na jednu veliku i iskrenu parodiju i nije me nerviralo. Dvadeseti minut se konačno završio, a neko je iz publike viknuo "Sviraj Rajana Adamsa!". Do umetnika je stigla ova poruka/pretnja, tako da smo ponovo uživali u normalnijim i dobro poznatim melodijama. Akustični bluz tonova koji su gradili kompoziciju "Invisible Riverside" vratilo nas je u vreme albuma"Ashes & Fire" (2011). Logično se nadovezala opuštajuća "Dirty Rain" sa svojim električnim gospel ugođajem, da bi me "Outbound Train" potpuno sastavila. Sada su se i štreberi sa bine vratii u budućnost, opustili i odsvirali možda najbolju numeru na zagrebačkom nastupu.

Outbound Train live!

Jedan glas iz publike je uporno tražio muzičku želju. "New York New York" sa kojom se otvara drugi Rajanov studijski album – spomenik za života pod imenom"Gold". Njen tvorac je onda počeo da nam objašnjava kako već dugo vreme nema želju da svira dotičnu kompoziciju i kako nam nudi zamenu za istu. A onda kreću stihovi:

"Well, I shuffled through the city on the 4th of July

I had a firecracker waiting to blow..."

Cela sala naprosto je eksplodirala dok je Rajan uživao u svojoj maloj prevari. Tip iz publike je konačno dobio svoju pesmu pitajući se čime je to zaslužio, a horsko pevanje i veliki talas oduševljenja bili su uobličeni u energiju koja je počela da ruši sve pred sobom. Stigla je i garažna radost u vidu pesme "Shakedown on 9th Street" koja se nalazi na prvom Adamsovom solo albumu "Hertabreaker"  iz 2000. I to je to! Znali smo svi da će se momci vratiti ali smo pogađali sa kojom poslasticom ćemo se svi zajedno oprostiti. I bi pesma. "Come Pick Me Up" je ujedinila sve fanove. I one koji su bili nezadovoljni set listom, a i one koji su sa istinski uzbiđenjem u očima pratili svaki sekund koncerta. Svetla su se upalila, ostao je i dalje onaj skaradni dim u vazduhu a ja se zaista nisam pitao šta bi bilo da je muzičar na bini odsvirao tu ili onu pesmu. Ponoviću se. Eh, da sam ga gledao sa Whiskeytown, sa Cardinals, solo, sa bendom, pre petnaest godina, pre deset godina, pre pet godina, sa kratkom kosom, dok je bio sa Mendi Mur, kada je raskidao sa njom, u vreme koje je označio metal/HC zvukom... Ali nisam, i sa ovim sam prezadovoljan!

Rajan i njegov prateći bend "Isijavanje" (The Shining)

Dodatak:

Vidim (i čitam) kako ovih dana sa jedne strane vlada prava hajka u vezi sa ovim nastupom. Kao, fanovi su razočarani, to nije bilo to itd. Čak se i jedan hrvatski portal (Trusty.hr) oglasio hejterskim naslovom: Nažalost, bio je to tek solidan koncert kojeg nemamo razloga dugo pamtiti! Čekaj, alo?! Stvarno ne znam šta su dotični posetioci i potpisnik tih redova, očekivali. Nekakav "The Best Of" samo za vas?! I to od strane čoveka koji posle desetina studijskih albuma neprikosnoveno ide dalje. Na kraju krajeva autora koji je posle zagrebačkog koncerta na svom Instagram profilu ostavio komentar sledećg sadržaja: "The MOST EPIC fucking crowd in ZAGREB, CROATIA!!! THANK YOU... WE LOVE YOU". Ne bih da vređam nikoga, ali svinje i biseri odavno ne idu zajedno uz pristrasno priznanje da ću ipak verovati utisku mačka sa bine. A da, Trusty (The Clown) je svoj izveštaj završio konstatacijom kako nismo svi bili na istom koncertu. Bio je u pravu - pogrešio je ulaz. Imaće popravni 9.11. na zagrebačkom koncertu Brajana Adamsa!

U nastavku pogledajte delić atmosfere koncerta Rajana Adamsa u Zagrebu prilikom izvođenja kompozicije "Come Pick Me Up":

Dušan Majkić

Fotografije: tportal.hr i Leonora Bedić

Ryan Adams 14.07. Zagreb Setlist:

Gimme Something Good

Stay With Me

I Just Might

Doomsday

Tightrope

Anything I Say to You Now

When the Stars Go Blue

Blue Light

Stay With Me

When the Summer Ends

Am I Safe

Two

Prisoner

To Be Without You

Let It Ride

Juli

Magnolia Mountain

Cold Roses

Invisible Riverside

Dirty Rain

Outbound Train

New York, New York

Shakedown on 9th Street

Come Pick Me Up