Oktatonik: Ono što volimo, u četiri glasa

Sastav Oktatonik zasniva se na ideji izvođenja pretežno autorskih četvoroglasnih aranžmana uz pratnju instrumentalnog kvarteta. Prema njihovim rečima, cilj ovog nesvakidašnjeg sastava je širenje i izvođenje, ne samo sopstvenog autorskog materijala, već i dela drugih mladih talentovanih lokalnih umetnika. O tome šta se tačno krije iza ovih zanimljivih melodija pričala nam je Petra Leona Matiša – kompozitorka i pevačica sastava Oktatonik.

Oktatonik predstavlja jednu svežu struju na domaćoj muzičkoj sceni i sigurno je u pitanju atipičan sastav koji u prvi plan ističe kvalitet ideja i realizacije. Kako ste krenuli sa tim projektom/grupom?

To je bio jedan interesantan period u mom životu. Završila sam osnovne studije i rešila sam da se isključivo posvetim umetnosti. Naravno, takav život nije dugo trajao, jer se frižider ne može napuniti samo od toga. Onda sam došla na ideju da oformimo četvoroglasni sastav jer sam i kao instrumentalista i kao horski pevač, jako volela orkestre. U startu je sve delovalo interesantno. Tri je malo, pet je puno... A četvoroglasni aranžmani su mi taman odgovarali. Pijanista Vladan Veljković i ja smo krenuli da realizujemo tu početnu ideju. On, na žalost, više nije član našeg sastava. Na njegovo mesto je došao Stevan Milijanović. Postavu Oktatonika čini akademski krug ljudi - sadašnji ili bivši studenti.

Bend je odmah profunkcionisao?

Faktički, da. Jako brzo smo shvatili ko će da ima koju ulogu u našem sastavu. Što se tiče muzičke slike, nije bilo nekih jasnih odrednica. Znali smo ko šta sluša i ko šta voli, a najbitnije nam je bilo da stvaramo autorsku muziku. Doduše, mi smo skrenuli pažnju na sebe singlom "Black Narcissus", to je zapravo džez standard koji smo potpuno reharmonizovali i sa njim smo otvorili vrata autorskom radu. Pomenula sam Stevana. Njegovim dolaskom u bend pojavio neki drugi zvuk, zahvaljujući njegovoj svestranosti. Zapravo, ove godine nam se desio najbitniji prelom u karijeri. Beogradski Dom omladine svake godine, na mesec dana pred Džez festival, organizuje koncerte u vidu nekakvog zagrevanja pred pomenuti festival. Poslednja subota u septembru uvek je posvećena nekom od velikih džez imena. Ove godine se slavi sto godina od rođenja Net King Kola, a mi smo dobili mogućnost da obeležimo taj datum. Tu smo kročili i u neke druge vode, takođe veoma uspešno.

Spot za pesmu "Black Narcissus"

Zašto se danas podcrtava kada neko izjavi kako pravi autorsku muziku? Da li to znači da je takva vrsta stvaranja danas u krizi, pa mora da se naglašava?

Jednom je Vasil Hadžimanov izjavio kako smo mi zemlja "kaver" bendova i zaista se slažem sa tom konstatacijom. Ne želim da ovo sad zvuči kao omalovažavanje, ali ne bih da poredim ljubitelje muzike i školovane muzičare. Jer potrebno je neko znanje da čovek sedne i napiše nešto. Nisu svi sposobni, a često i nemaju potencijala za to. Puno stvari se kod nas svelo na puko preživljavanje, pa tako i muzika koja donosi sigurnu zabavu. A to je upravo bend koiji svira obrade po žurkama, svadbama, itd. Ali, čovek prosto ima potrebu da nekad radi stvari od kojih direktno ne zavisi. Tu smo se svi mi usaglasili i videli da taj naš mali, beogradski krug, ima potencijal. I džez je sam takav da se uvek, posle savladanih standarda, pitaš gde je tu nešto tvoje. Od prvog dana svog školovanja slušam izjave kako treba da pronađemo sebe i svoj zvuk, a taj proces je najteži, jer ovo što stvaramo nije komercijalna muzika.

Koliko imate spotova do sada?

Kao što sam rekla ranije, prvo smo realizovali spot za kompoziciju "Black Narcissus" i to sa prvom postavom. Ove godine smo se potrudili, sa novom postavom, da napravimo nešto što će pored kvaliteta biti u granici naših sposobnosti. Tako da smo u Novom Sadu snimili spot za pesmu "Aptitude".

Spot za pesmu "Aptitude"

Šta je sa materijalom za album?

Danas zaista postoji presing da, ukoliko čovek ne realizuje i ne pošalje svoj materijal izdavačima, onda to ne postoji i nije validno. Sve to košta, a meni se ne žuri. Idemo polako, da sastav oformi kompletnu sliku, pa ćemo videti šta i kako dalje.

Petra Leona Matiša

Dakle, ipak postoje ozbiljni problemi i pored toga što je tehnologija dovoljno napredovala da olakša procese stvaranja?

Ne bih rekla da su to problemi, nego je situacija danas sve složenija. Pre je bilo potrebno da talentovani ljudi snime u studiju svoj materijal uz superviziju dobrog producenta, a tu su dalje bile radijske stanice koje su puštale vaše kompozicije. Danas postoje različiti formati - za Jutjub, za Instagram, Fejsbuk, itd. Negde sam čula interesantno istraživanje o tome kako se naša početna pažnja drži samo tri sekunde, a da prosečan čovek sluša jednu numeru u proseku ispod pedeset sekundi. U džezu je totalno drugačije, jer su numere dosta duže, osim ako ne pričamo o nekom komercijalnijem obliku. Teško je naći taj srednji put, ali evidentno je da mi ne spadamo u komercijalni žanr i da to zahteva dosta rada, aktivnosti i ažurnosti.

U nastavku poslušajte Oktatonik u pesmi "It's Only a Paper Moon"

Dušan Majkić