Koncerti koji se čekaju cele godine

Za ljubitelje i poštovaoce muzike i poetike Nikole Vranjkovića najbolji muzički poklon predstavljaju prednovogodišnji koncerti koje već više od decenije unazad svira, prvo sa bendom Block Out, a od 2013. sa novom postavom priznatih muzičara koje predvodi pod sopstvenim imenom. Ove godine zakazana su dva koncerta u Velikoj sali beogradskog Doma omladine, 28. i 29. decembra, a Nikola najavljuje različite set liste koja će ispuniti više od tri sata svirke. 

Kaže da ga pomisao na dva uzastopna koncerta i toliko sati sviranja, fizički i mentalno ne plaši.

"Čini mi se da mi je sve pre i posle naporno, izgleda da mi samo koncerti nisu naporni. To su sedeći kocerti, sedi publika i sedimo mi veći deo vremena. Nekako je to čak postalo i previše intimno, ali je stvarno lepo pa bi mi bilo glupo da uskraćujem sebi, bendu i ljudima takve događaje. S obzirom na to da prilično kontaktiram sa svojom publikom, znam da neki od njih tokom cele godine, bez obzira na to da li su me slušali na drugim svirkama i festivalima, iščekuju taj koncert u decembru", kaže Vranjković.

S druge strane, to nisu samo dani kada se publika sprema za svirku, spremaju se i muzičari sa kojima se godinama druži i sarađuje.

"U tom periodu otkažemo sve ostale obaveze, jer svi sarađujemo sa drugim muzičarima i ta dva, tri dana su neko vreme za nas. Imam problem što je u bendu puno muzičara koji sviraju sa drugim izvođačima koji imaju velike koncerte baš u decembru, zato uzmemo sredu ili četvrtak za koncerte jer vikend je opasno planirati. Velika je verovatnoća da neko neće moći. Pretpostavljam da niko od nas ne bi to radio da mu ne znači, kao neko punjenje baterija za sledeću godinu", kaže on.

Ovaj kantautor prepoznatljivog muzičkog senzibiliteta, zvuka i tekstova, jedan je od najpoštovanijih domaćih muzičara. Jedan od razloga je svakako to što svako ko dođe na koncert oseti da je kao slušalac poštovan, jer se Vranjković trudi da pored kvaliteta zvuka, podjednako povede računa i o sceni, svetlu i kompletnom koncertnom ugođaju koji najavljuje naročito za ova dva predstojeća koncerta.

"To su stvari koje ne možeš da dobiješ na drugim mestima. Ako sviraš festival, tu je klasična postavka, ja držim do zvuka i svetla pa napravim dobru ekipu koja to radi, ali to je festivalski veliki light , ili kad sviraš klub to je svedena varijanta. Ovo je nešto potpuno treće i može da se desi samo u tom prostoru, na žalost u Beogradu više nema gde, Dom omladine se još drži", priča Nikola.

Nakon "Zaovdeilizaponeti" i "Bremeplova", najavljuje dvostruki album za koji kaže da bi voleo da se pojavi do početka leta 2017. godine. Na albumu će se naći dobro poznate pesme koje do sada nisu bile oficijelno snimljene poput "Dve hiljade i kusur godina", "Zadrži svoj dah" ili "Fotelja". Uz ove, na albumu će se naći još petnaestak novih pesama koje još nije svirao.

"Ljudi koji su čuli dve nove pesme, kažu da su to u stvari dve najbolje pesme koje sam napravio u životu - 'Večernja zvona' i 'Tajni život suterena'. Ja te pesme još uvek neću da izvodim i nisam odlučio da li ću ih svirati sada ili će to biti pesme koje će voditi koncerte od sledeće godine, pa nadalje. Preintimne su i čini mi se da nisam psihički sposoban da ih otpevam još, prilično su lične. Imam želju da pričam o tim novim pesmama, a u stvari nije još vreme pa moram da naučim da još uvek malo ćutim jer zaista mi mnogo znače. Mislim da je ovaj album nešto što... Ne znam da li ću ikad više imati vremena i snage da ovako nešto napravim", kaže Vranjković.

Nikola je nedavno objavio oficijelni audio zapis praćen spotom za pesmu "Dve reči". Pomalo je bilo i zbunjujuće čuti da objavljuje novu pesmu koju već svi uveliko znaju kao "Sve što mogu reći". Ta, kao i nekoliko drugih pesama imala je svoj samostalni život na internetu pod imenima koje su im fanovi davali, slično kao i pesma "Dve hiljade i kusur godina" koju znamo pod imenom "Nikad". O razlozima zašto te pesme nisu do sada snimljene, iako ih godinama izvodi uživo, kaže da prosto nije bilo vreme za to.

"Namerno nisam te pesme hteo da snimam odmah 2014. godine, nakon prestanka rada Block Outa i svesno sam snimio 'Nagradu za strah' i ostale četiri pesme koje su išle uz 'Bremeplov' jer mi je bilo logično da ne potenciram taj Block Out zvuk, da se malo udaljim od toga, da malo odmorim ljude. Sad se vraćam na ono što sam radio ceo život i kad budem ovaj album završio znaću da li ja uopšte hoću da idem dalje. Ili možda i neću", kaže on.

Njegove pesme uglavnom imaju jaku ličnu notu, a sam kaže da su neke od njih nastale baš na vodi, jer se trudi da što više vremena provodi na rekama. Veliki je poštovalac i ljubitelj pecanja, kao što su bili njegov otac i deda, ali tvrdi da nikad nije raščistio sa sobom da li ga uopšte privlači pecanje ili je pecanje samo dovoljno jak izgovor za boravak na vodi.

"Tu jednostavno postoji energija koja je potpuno drugačija ili se možda neke razne energije tu odbijaju jedna o drugu. Tu je kao neka zaštićena zona. Naročito ko se zatekne noću na vodi, može to da oseti. Ne moraš da imaš čamac, možeš da založiš vatru pored vode i vrtiš varalicu tri sata negde na Dunavu i da ukapiraš tu energiju. Najteže mi je da se vratim u grad posle. Čak kad spavam u čamcu, sad sam počeo da osećam ne da teče voda, jer neki put spavaš u limanu ili spavaš u jezerskom delu gde voda ne teče, ali osećam ispod sebe to nešto što ne umem da objasnim šta je, a čini mi se da baš zbog toga idem na vodu", zaključuje Nikola.

Deo razgovora s Nikolom preslušajte u plejeru:

Jovana Zdjelarević 

foto: Nemanja Đorđević